IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
TRŽIŠTE PEKARA I HLEBA U SRBIJI



print rss Bookmark and Share
Datum: 20.02.2009.
TRŽIŠTE PEKARA I HLEBA U SRBIJITRŽIŠTE PEKARA I HLEBA U SRBIJI
Beograd je u prošlosti imao samo nekoliko pekara. Danas privatnih pekarskih radnji ima na svom ćošku, a tradiciju ovog starog zanata uspeli su da sačuvaju samo pojedini pekari. Tržište su u poslednjih deset godina okupirali kiosci brze hane, pa su i pekare morale da obogate svoju ponudu. Kifle, đevrek i pogačice zamenjeni su picama, rol viršlama i koktel pecivima. Ekspanzija privatnih pekara nije se zadržala samo u prestonici, proširila se i na ostale gradove u Srbiji. Pekari, međutim, kažu da njihovom poslu ne cvetaju ruže. Po rečima predsednika Unije privatnih pekara Srbije Zorana Pralice, u Republici trenutno ima oko 7.000 pekarskih radnji, od čega u glavnom gradu posluje njih oko 2.000. Međutim, zbog velikih troškova i konkurencije mnogi ne mogu da optanu na tržištu i primorani su da izađu iz posla. S druge strane, mnogo je onih kojima pekarski zanat nije blizak, ali imaju finansije da se proguraju. Za najmanji objekat, koji ima svoju proizvodnju potreban je minimalan dnevni promet od 25.000 do 30.000 dinara, kako bi vlasnici mogli da plate struju, zakup i poreze. Pekari sa velikim iskustvom ističu da će broj radnji u zemlji biti smanjen sa kontrolom uvođenja sistema za osiguranje bezbednosti HACCP. Jer, mnogi pekari neće moći da svoje objekte prilagode standardima i tada će morati da zaključaju vrata. U Mađarskoj je, primera radi, posle pridruživanja ove zemlje EU, bilo zatvoreno više od 2.000 pekara. Pretpostavka je da će taj broj u Srbiji biti i veći. Malim privatnim pekarima pretnja su i veliki proizvođači, koji su krenuli u osvajanje beogradskog tržišta i drugih većih gradova u Srbiji. Među njima su i beogradski ,,Klas’’, kao i smederevska ,,Ishrana’’ koja planira da otvori 50 maloprodajnih objekata u prestonici. Velikim proizvođačima više se isplati da imaju svoje radnje i zanatlijama će zato najveća konkurencija biti upravo pekarski trgovinski lanci. Šansa za male pekare je samo dobra lokacija. Zbog nagle ekspanzije pekarskih radnji u poslednjih deset godina, čak 90 odsto pekara je bilo priučeno. Sada je situacija bolja, jer je školovanih zanatlija sve više. Po rečima direktorke Poljoprivredne škole PKB u Beogradu Vere Jakšić, interesovanje za ovo zanimanje je veliko. ,,Svake godine se za upis prijavi oko 60 đaka, ali mi, na žalost, nemamo uslova da ih sve iškolujemo. Svake godine formiramo jedno ili pola odeljenja, a mogli bismo i tri. Nijedna od firmi za pekare ne daje stipendije. Svu učenici nađu posao, jer je zanimanje veoma traženo. Osim teorije, đacima je obezbeđena i praktična nastava, pa su odmah po završetku škole sposobni za rad’’, navodi Vera Jakšić. Jedna od najstarijih beogradskih pekarskih porodica Trpković neguje ovaj zanat vi[e od veka. Sadašnji vlasnik tri radnje u Beogradu, Zoran Trpković, bavi se ovim poslove već 25 godina. ,,Negujemo tradiciju i uspevamo da opstanemo dugo godina. Sve pravimo ručno, uz malu pomoć nekoliko mašina. Ponudu smo godinama širili, jer su se ukusi kupaca menjali. Nekad je u vitrinama bilo samo nekoliko proizvoda, a danas pravimo, kao i većina pekara, uglavnom filovane proizvode, mala peciva i integralni program. Vreme kada je otvaranje pekara donosilo ogromne profite je prošlo. I sad ima zarade, ali daleko manje. Samo uz odboru lokaciju, toliko da prosečna porodica može normalno da živi od jedne radnje’’, navodi Trpković. VESTI PROKUPLJE Burek za Evropu Prokupački proizvođač hleba i peciva ,,Hameum internacional’’ objavio je da će mesečno izvoziti od 10 do 12 tona bureka na zapadnoevropsko tržište. Šef prodaje firme Dragan Petrović izjavio je za javnost da će se burek iz Prokuplja naći u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i drugim zemljama Evrope. ,,Hameum internacional’’, istakao je on, počeo je izvoz bureka pre tri godine i za sada je jedini izvoznik tog proizvoda iz Srbije. ,,Hameum’’ je krajem 2007. godine počeo intenzivnije da izvozi burek nakon dobijanja sertifikata ISO 9001 I HACCP standarda, koji su fabrici otvorili vrata svih evropskih zemalja. Po rečima Dragana Petrovića , sad sanovnici Amsterdama, Brisela, Minhena, Frankfurta i Berna jedu prokupački burek sa krompirom, pečurkama i spanaćem, ali je najveća potražnja za burekom sa mesom. Petrović dodaje još da se planira povećanje mesečne proizvodnje i izvoza za tri tone. SUBOTICA Pekara na dugme Subotica ima 45 pekara i još jednu najveću - industrijsku, koja je privatizovana - ,,Fidelinka pekara’’. Po rečima predsednika Sekcije pekara Subotice Branislava Borovića, ovaj broj je dovoljan za snabdevanje građana. On još ističe da nema dovoljno kvalitetnih majstora, uz naglasak da se sad ovim poslom ponajviše bave ljudi koji su došli sa Kosova i Metohije. ,,Trenutno je ovo sigurno najlepša i najsređenija pekara u Srbiji ,koja dnevno proizvodi između sedam i deset tona lisnatog testa i peciva. Vrednost investicije je oko dva miliona evra, a proizvodnji već podmiruje deo domaćeg tržišta , a deo se i izvozi u Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu’’, izjavio je zamenik generalnog direktora subotičke ,,Filelinke’’ Branko Lavrenčič krajem 2008. godine prilikom otvara pekara u ovom gradu na severu Srbije. Rukovodilac proizvodnje regionalne pekare u Subotici Miodrag Lučić ističe da je automatska linija za proizvodnju lisnatog testa i peciva otvaranjem ovog pogona proizvodi deset puta više nego do sada. On još navodi I da je u planu da ,,Fidelinka’’ otvorio regionalne pekare u Nišu, Čačku, Beogradu i Novom Sadu. Cilj je da bi, pre svega, bili bliži kupcima. BEOGRAD Povećana cena hleba Na rast inflacije u 2008. godini znatno su uticala velika povećanja cena prehrambenih artikala, a dost aje poskupeo i hleb od brašna T-850, čija je cena bila regulisana Uredbom Vlade Srbije o obaveznoj ceni i proizvodnji. U analizi Ministarstva trgovine se navodi da je hleb od brašna T-850 poskupeo za 18 odsto, mada je Uredbom propiwsano da vekna tog hleba od 500 grama košta 13 dinara, a u veleprodaji 11,15 dinara. Tako je u januaru 2008. godine kilogram tog hleba koštao 50,32 dinara, a zatim je u aprilu znatno poskupeo, 15,3 odsto, da bi od juna cena bila stabilna, odnosno neznatno je snižena- pre svega u septembru, 1,2 odsto, tako da je u decembru iznosila 59,39 dinara. VLADIČIN HAN Konkurencija oborila cenu Cene hleba u maloprodajnim objektima u Vladičinom Hanu od otvaranja marketa ,,Delta SAUT’’ u tom mestu pale su za 10-15 dinara po vekni! Još jednom se pokazalo da prvenstveno od konkurencije zavisi kako će se formirati cene na tržištu. U lokalnim pekarama i trgovinskim radnjama, mogao se naći beli hleb za 40 dinara, pa kako nije bilo raznovrsnije ponude, kupci nisu imali prilike da biraju. U ,,Delti’’ dobijaju, međutim, različite vrste ove osnovne životne namirnice iz Leskovca gde crnio hleb košta 23 dinara dok je beli za dinar skuplji. Niža cena privukla je mnogo kupaca, koji kažu da je ovaj hleb i jeftin i kvalitetan. Posle toga, i u ostalim pekarama su počeli da peku jeftinije vekne po ceni od 25 dinara. Korigovane su i cene kvalitetnijeg, belog hleba sa 40 na 35 dinara po vekni. Za višečlane porodice koje dnevno troše više vekni hleb a, izbor između različitih vrsta , a samim tim i cene, predstavlja značajnu uštedu u kućnom budžetu. Za Hančane je to od posebne važnosti s obzirom na to da već godinama prosek plana ne zadovoljava ni minimalnu potrošačku korpu, a nemaju mogućnosti da u velikim marketima kupuju robu na odloženo plaćanje. NIŠ Nelojalna konkurencija U Nišu ima više pekara nego što je potrebno gradu, pa se, kako tvrdi predsednik Unije pekara Niša i regiona Bratislav Vukadinović, stvara nelojalna konkurencija. Inače, u gadu na Nišavi ima ukupno 150 pekara, od kojih se 50 bave samo proizvodnjom bureka. Sve su privatne, a jedino je najveći proizvođač hleba ,,Žitopek’’ akcionarsko društvo zaposlenih. Iako se pekare u Nišu otvaraju ,,na svakom ćošku’’, mnoge se brzo i zatvaraju, već posle posla godine. Razlog je jednostavan: sa kupovinom moći opada i tražnja… ČAČAK Jeftina vekna Čaćansko preduzeće ,,Ishrana’’ u Moravičkom okrugu trenutno ima svoja 54 maloprodajna objekata, a plan firme je da na ovdašnjem tržištu otvori 100 novih prodavnica. U ,,Ishraninim’’ objektima vekna belog hleba od pola kilograma se na kraju 2008. godine prodavala po 19,99 dinara, što je najniža cena hleba u Srbiji. U proizvodnom pogonu ovog preduzeća, koje je privatizovano u aprilu 2007. godine, dnevno se proizvodi oko 100.000 vekni hleba, a rukovodstvo planira da kupovinom novih mašina I instaliranjem novog pogona proširi proizvodne kapacitete. U gradu na Moravi sem prodavnica - pekara ,,Ishrane’’ postoji još na desetine pekara koje se utrkuju u ponudi i asortimanu. Tako se u pojedinim nudi ,,hleb na drva’’, crni hleb, ražani, od heljdinog brašna… ZRENJANIN Nikada žešće Prošlo je vreme kada su pekare u Zrenjaninu nicale na svakom ćošku. Prema podacima Udruženja preduzetnika, samo u prošloj godini odjavljeno je više od 10 pekara. Zvanično, hleb u gradu na Begeju mesi 47 majstora koji su registrovali pekarsku proizvodnju. Veruje se da još nekoliko radi ,,na divlje’’, a glavni snabdevač grada i je dalje pekara ,,Žitoprodukt’’, koja je pre nekoliko godina uspešno privatizovana. Nikada, inače., nije bila žešća konkurencija na zrenjaninskom tržištu kada su u pitanju prodaja hleba i peciva. Svoje proizvode svakog jutra u grad dovoze pekari iz Bečeja, Novog Sada, Čuruga, Srpskog Itebeja, čak I iz Subotice. Očito da im se isplati, kada dnevno prevaljuju i do 150 kilometara… Predsednik pekarske asocijacije u zrenjaninskom Opštem udruženju preduzetnika i pekara Zoltan Fodor tvrdi da profita nema na hlebu, nego samo na proizvodnji danskog peciva. Na tržištu vlada nelojalna konkurencija posebno proizvođača raznih ,,obojenih’’ hlebova i peciva, koji dovode u zabludu potrošače, nudeći im, navodno, proizvode od zdravog crnog I integralnog brašna. Po rečima Fodora, čiju tradiciju nastavljaju deca, dobri majstori hronično nedostaju u pekarstvu. Ja sprovodimo praksu u jednoj zrenjaninskoj školi I iz iskustva mogu da tvrdim da mladi nisu zainteresovani za ovaj zanat. KRAGUJEVAC Otvaraju se nove pekare U Kragujevcu postoji samo jedna državna pekara (,,Žitoprodukt’’) i oko četrdesetak privatnih. Prema proceni pekara, taj broj je dovoljan za snabdevanje građana -. Ovdašnji pekari tvrde da je u pitanju unosan posao, što govori i podatak da se dalje otvaraju nove pekare, čak i iz drugih gradova poput ,,Moke’’ iz Čačka, koji su sa cenama hleba i peciva niži od većine u Kragujevcu. U Kragujevcu, kažu, ima vrlo malo iskusnih pekara. Zbog toga privatnici angažuju majstore u penziji, pa vrlo često jedan iskusniji pekar radi u nekoliko pekara. SOMBOR Unosan posao Sombor ima jednu veliku, Gradsku pekaru, privatizovanu, I deset manjih. Ovaj broj zadovoljava potrebe stanovnika Sombor ai okoline. Svi se slažu da je to unosan posao, jer nema zatvaranja postojećih, koje se, uz to, proširuju. Građani se često žale na loš kvalitet hleba, ali od njihovih pritužbi nema mnogo vajde. KRALJEVO Pecivo pre hleba Kraljevčane dovoljnom kolićinom hleba i peciva snabdeva ukupno desetak privatnih pekara. Osim ,,Pekarstva’’, nekada društvene, a danas najveće privatne gradske pekare, proizvodnjom hleba bave se još samo deve privatne pekare ,,Mladi radnik’’ i ,,Bristol’’. Na kraljevačko tržište su se, međutim, od nedavno probile i neke druge pekare, poput čačanske ,,Moke’’, i pojedini privatnici iz okolnih gradova. Najveći broj manjih, privatnih, pekara uglavnom e orijentisao na proizvodnju peciva. Zbog jačanja konkurencije, vlasnici su u poslednje vreme proširili ponudu, a mnogi su pokrenuli i dostavu na kućne adrese.. Kraljevački pekari ne oskudevaju u kadrovima, jer veliki broj nezaposlenih rado prihvata i prekvalifikaciju. S druge strane, iz Ugostiteljsko - turističke škole u Vrnjačkoj banji, koja školuje i pekare, svake godine siže nova generacija majstora.
Čitanja: 1156
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledeća »
Agropress
PREPORUČUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

Keukenhof, Holandija

Keukenhof, Holandija
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • Paprika - Capsicum annuum

  • ŽIVA STOKA, ŽITARICE I STOCNA HRANA -IZVESTAJ STIPS-A

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs