IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
Paprika - Capsicum annuum



print rss Bookmark and Share
Datum: 23.11.2010.
Paprika - Capsicum annuumPaprika - Capsicum annuum

Paprika je jednogodišnja povrtna kultura visine 50-80 cm sa velikim cvetovima i krupnim plodovima različitog oblika najčešće cilindričnog. Vodi poreklo iz Južne i Srednje Amerike. Pripada fam. Solanaceae. U Srbiji je gajimo na velikim površinama i to na 20.000 hektara njiva i u 2.500 ha plastenika. Ima visoku hranljivu i biološku vrednost. Koristimo je u ishrani tokom cele godine, kao svežu, ili na različite načine prerađenu. Bogata je ugljenim hidratima, materije). Sadrži više vitamina C od limuna (oko 250mg/100g ploda).





Uslovi uspevanja


Toplota


Paprika je tipičan predstavnik toploljubivih vrsta biljaka.Za nicanje semena potrebna je temperatura preko 15oC. Najpovoljnija temperatura za rast je od 20 do 25oC. Nedovoljna temperatura utiče na opadanje pupoljaka, cvetova i zametaka. Veoma je osetljiva na niske temperature, 0oC prouzrokuju uginuće biljake.


Svetlost


Zahteva dosta svetlosti, počev od nicanja pa sve do pune biološke zrelosti plodova, ali, tokom leta pri jakoj sunčevoj insolaciji plodovi mogu dobiti ožegotine. Ova pojava se sprečava zasenjivanjem, ili gušćom sadnjom (samozasenjivanje)


Vlaga


Zbog slabo razvijenog korenovog sistema i velike transpiracije (proces izlučivanja vode u obliku vodene pare, sa biljnih površina) paprici se mora obezbediti dovoljna količina vode, naročito u julu i avgustu kada biljka dostiže svoj maksimalni razvoj. Niska vlažnost vazduha praćena visokim temperaturama izaziva opadanje cvetova i zametaka (optimum je od 60 do 70%)


Tehnologija gajenja


Izbor zemljišta


Odgovaraju joj strukturna, ocedna zemljišta bogata organskom materijom. Za ranu proizvodnju treba izbegavati teška, hladna zemljišta. Paprika gajena na zemljištu koje je bogata glinom ima intenzivnije obojene plodove (značajno za preradu). Optimalna kiselost zemljišta je od 6 do 7 pH jedinica.


Plodored


Papriku ne treba gajiti u monokulturi, kao ni posle srodnih useva (paradajza, krompira, plavog paradajza) Najbolji predusevi za papriku su biljke iz familije leptirnjača (grašak, boranija, pasulj...), žitarice, višegodišnje leguminoze i trave. Paprika je dobar predusev za većinu povrtarskih i ratarskih useva.


Obrada zemljišta


Počinje neposredno pred skidanju predhodnog useva. Obavlja se plitkim oranjem na dubinu 10-15 cm. U toku novembra i decembra izvesti duboko oranje na oko 30 cm uz unošenje u zemljište svežeg stajnjaka. Obrada pred sadnju se izvodi u proleće (tanjiranje i usitnjavanje zemljišta) i to u martu, ukoliko planiramo direktnu setvu semena, odnosno u aprilu, ako proizvodnju obavljamo preko rasada. Pred sadnju i setvu treba uneti i određenu količinu mineralnih đubriva (fosfor i kalijum). Inkorporacija herbicida i insekticida se izvodi sa predsetvenom pripremom zemljišta.


Đubrenje


Najveće potrebe za hranivima su u periodu cvetanja, formiranja plodova i zrenja. Osnovnim đubrenjem unosimo stajnjak, a 1/2 azotnih i 2/3 fosfornih i kalijumovih đubriva do rasađivanja. Ostatak azota dodajemo u dva prihranjivanja, a fosfora i kalijuma u jednom. Prvo prihranjivanje vršimo 3-4 nedelje nakon rasađivanja (samo azot), a drugo prihranjivanje u fazi intenzivnog cvetanja i zametanja plodova (ostatak azota i 1/3 fosfora kaliuma ).


Proizvodnja rasada


Kod nas se paprika uglavnom proizvodi iz rasada, na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru. Na otvorenom polju za srednje ranu proizvodnju setvu treba izvesti od 15.do 25.marta, rasađivanje od 15. do 25. maja i početak berbe od 1. jula . Za kasnu proizvodnju rasada setva se izvodi od 25.marta do 5. aprila, rasađivanje od 25.maja do 10.juna a početak berbe 15 jula. U zavisnosti od rane ili kasnije proizvodnje rasada setva u plastenicima sa grejanjem se izvodi od 20.oktobra do 1.januara, rasadjivanje od 15.oktobra do 1.marta, a početak berbe od 15 februara do 1.maja.


Rasad se može proizvoditi u svim oblicima zaštićenog prostora. Za ranu zimsko-prolećnu proizvodnju paprike treba koristi rasad zaštićenog korenovog sistema. Taj rasad se proizvodi u kontejnerima, saksijama i tresetnim kockama. Po pravilu je to pikiran rasad (u momentu sadnje treba da ima najmanje 8 pravih listova i formirane cvetne pupoljke). Za proizvodnju na otvorenom polju koristi se čupan rasad (golih žila), najčešće nepikiran (rasad starosti 60 dana treba da ima najmanje šest pravih listova tamno zelene boje, bez simptoma bolesti, sa elastičnim stablom visine oko 20cm).

Supstrati i zemljišno-đubrevite smeše za setvu semena i odgajanje rasada treba da su sterilisani i da ne sadrže patogene i štetočine.


Proizvodnja rasada u leji


U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u proleće u mlakoj, leti u hladnoj leji. Za zagrevanje leje koristi se svež stajnjak sabijen sa maksimalno 65kg tereta, ili kod savremenih leja razni električni grejači. Zemljišno đubrevita smeša koja pokriva stajnjak i u koju se seje seme priprema se najčešće od nezaražene baštenske zemlje, zgorelog stajnjaka i peska, ili treseta (2:2:1). Mogu se koristiti i gotovi supstrati. Debljina supstrata za setvu se kreće od 15 do 25cm. Leja treba da je ravna, široka do 150cm. Seme se seje u markirane redove, ručno ili mašinski. Setvena norma je 10-15g/m2 sa pikiranjem (rana) i 6-8g/m2 bez pikiranja rasada (kasna proizvodnja).



Kontejnerska proizvodnja rasada


Za zimsko-prolećnu proizvodnju rasada paprike koriste se kontejneri od stiropora, ili plastike sa različitim prečnikom otvora (3-4cm). Rasad se pikira kada biljka ima razvijene kotiledone listiće i začet prvi pravi list. Specijalnim izbijačima pred pikiranje biljčice se vade iz otvora uz minimalno oštećenje korena. Pikiranje se obavlja u saksije prečnika 10 cm. Na ovaj način se proizvodi rasad zaštićenog korenovog sistema


Pored kontejnera za proizvodnju rasada mogu da se koriste saksije od plastike, keramike, papira, treseta prečnika oko10cm. Služe da se u njih pikira rasad.


                                                  

 

Setva rasada


Za setvu treba koristiti zdravstveno ispravno, deklarisano seme, dobre klijavosti i energije.Pri proizvodnji iz direktne setve semena utroši se od 2,5 do 3,2kg/ha semena, dok se za proizvodnju preko rasada utroši 1-1,2kg semena/ha.Pre setve seme se potopi u 2% rastvor NaOH i dezinfikuje se u trajanju od 15 minuta. Posle toga seme se dobro ispere hladnom vodom, prosuši i seje. Ovim postupkom uništavaju se patogeni na površini semena.


                      

 

Pikiranje


Mera kojom se reguliše i omogućava odgovarajući vegetacioni prostor za normalan i nesmetan rast i razvoj biljaka. Faza razvijenih kotiledonih listića i začetak prvog pravog lista je period kada treba izvršiti pikiranje rasada u leju, saksije ili kocke. Pre pikiranja rasad treba zaliti i lagano izvaditi iz supstrata sa dosta zemlje, kako bi se korenov sistem što manje oštetio. Pikiranje u leji se izvodi “pod prst” ili malom sadiljkom.


                       


Nega rasada


Od setve pa do pojave prvih pravih listova zalivanje je češće (sa manje vode), a posle tog perioda zalivanje se vrši ređe, ali obilnije. Prihranjivanje (proizvodnja u leji) se obavlja sa 10 litara vode/m2 leje u kojoj je rastvoreno 20-30 g NPK 15:15:15 ukoliko je rasad slab i svetlozelen. Posle prihranjivanja leju dobro zaliti da se ne zadrže ostaci đubriva na lišću. Prihranjivanje preko lista (folijarno) se može obavljati tečnim đubrivima na svakih 10-14 dana. Gotovi supstrati pri kontejnerskoj i saksijskoj proizvodnji treba da sadrže hraniva do kraja rasadničarskog perioda. Zaštitu od bolesti i štetočina vršiti preventivno. Posebnu pažnju obratiti na zaštitu od miševa, koji rado jedu posejano seme paprike (postaviti mamke). Korovi se uništavaju herbicidima, plevljenjem ili spaljivanjem.


                      


Kaljenje rasada


Ova mera je posebno značajna, i počinje dve nedelje pred rasađivanje postepenim, pa zatim sve jačim provetravanjem i snižavanjem temperature supstrata i vazduha. Prihranjivanje kalijumovim đubrivima pojačaće otpornost na nepovoljne uslove, posebno niske temperature


Rasadivanje


Nedelju dana pre sadnje obaviti pripremu zemljišta i ukoliko je potrebno, tretiranje zemljišta herbicidima. Utvrditi brojnost zemljišnih štetočina. Preporučuje se čupanje rasada u gajbice dan pre rasađivanja. Ako je zemljište jako suvo, treba ga zaliti pre rasađivanja, pustiti da se prosuši, pa tek onda pristupiti sadnji. Sadnja se obavlja ručno, ili mašinski i sadi se do kotiledonih listova.


                          


Gustina sadnje


Na otvorenom polju krupnoplodne paprike se rasađuju u gustini 70-100 hiljada biljaka/ha. Pri proizvodnji u zaštićenom prostoru rane sorte paprika se gaje u gušćem sklopu (5-10 biljaka/m2).


                          


Malčiranje zemljista (zastiranje tla koje obrađujemo prirodnim materijalima)


Osnovna prednost korišćenja malča se ogleda u racionalnijem korišćenju vode, kontroli korova, smanjenim štetama od bolesti, povećanju količine CO2, boljem iskorišćavanju svetlosti.Kao malč koristi se organski materijal (slama, piljevina, kora...) ili plastične folije. Kod proizvođača sa manje iskustva pri gajenju na malču mogu nastati problemi, koji su obično posledica lošeg navodnjavanja .


                                  


Kultiviranje i okopavanje


Prvo kultiviranje se obavlja desetak dana posle rasađivanja, a ostala posle svakog navodnjavanja ili jače kiše. Okopavanjem suzbijamo korove u redu I rastresamo zemljište koje je u zonikorenovog vrata


Navodnjavanje


Paprika je najosetljivija na nedostatak zemljišne vlage posle presađivanja i naravno u fazi cvetanja i razvoja plodova. Ukoliko rasad pati zbog nedostatka vode produžiće se vegetacija i redukovaće se prinos useva. Plodovi su sitniji i lošijeg kvaliteta. Na lakšim zemljištima paprika se navodnjava češće, većim količinama vode, dok na težim ređe, manjim količinama vode. Na lakšem zemljištu jače je i ispiranje hraniva, pa i đubrenje mora biti intenzivnije.


       

            


Zaštita paprika


U osnovne mere zaštite spadaju: izbor nezaražene i nezakorovljene parcele u potezu u kojem nisu zabeležene u štetnim razmerama viroze paprika i utvrđene štetočine iznad praga štetnosti, izbor otpornih sorti, proizvodnja zdravog rasada kao i navodnjavanje vodom koja nije zaražena parazitima paprika, poštovanje plodoreda. Sprovođenjem ovih mera isključuje se ili se svodi na minimum potreba tretiranja useva paprika pestidcidima na otvorenom polju.


Berba paprika


Kod nas se paprika najčešće bere i klasira ručno, svakih 4-6 dana. Pri berbi treba obratiti pažnju da plod ne kidamo, nego da plod odsečemo oštrim nožem sa stabljikom dužine 3 cm. Papriku treba brati po sunčanom vremenu, nikako posle kiše. Paprika se može brati u tehnološkoj i u fiziološkoj zrelosti (npr od zelene ka crvenoj boji). Prinos fiziološki zrelih plodova je za 20-25% manji u odnosu na papriku obranu u tehnološkoj zrelosti. Ne treba ostavljati prezrele plodove na biljci, jer će to usporiti formiranje ostalih plodova. Prinosi su direktno zavisni od vremena proizvodnje, tehnologije gajenja i sortimenta. Priprema plodova za tržište se sastoji u pranju, klasiranju i pakovanju.



     

  


Paprika se najbolje čuva na temperature 8-10 °C i relativnoj vlažnosti od 90 do 95%. Babure se ne mogu čuvati duže od 2-3 nedelje. Na nižim temperaturama od 8°C tkivo paprike je podložnije bolestima. U svetu se na površinu ploda ponekad nanosi sloj voska da bi se sprečilo sušenje i duže zadržala svežina.


Papriku ne treba skladištiti sa jabukama, kruškama ili paradajzom, zbog toga što zreli plodovi ovih vrsta oslobađaju gas etilen koji ubrzava promenu boje i zrenje paprike. 


Upotreba polietilenskih vreća je najpraktičnije rešenje za čuvanje i transport,jer se najbolje održavan vlažnost.


 


Takodje, tekstove sa sličnim temama na našem sajtu možete prouzeti da datim linkovima


http://www.agropress.org.rs/tekstovi/11202.html


http://www.agropress.org.rs/tekstovi/14558.html



literatura: brušura FAO tima



Aleksandra Savić


Čitanja: 12279
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledea »
Agropress
PREPORUUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

SKOK U SLOBODU

SKOK U SLOBODU
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • Paprika - Capsicum annuum

  • Kako da otklonite promene u mirisu i ukusu rakije

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs