Formiranje i rezidba

Mnogi mladi nasadi oraha, na žalost, propali su već u  godini sadnje zbog nebrige. Najveća greška većine voćara je njihovo shvaćanje da su, nakon što su posadili voćnjak „mirni“ za dugo vremena... Voćnjak strada zbog korova, divljači, glodara, bolesti, grada i ostalih vremenskih nepogoda.

S druge strane, ima pozitivnih primera i zainteresovanih proizvođača oraha koji slušaju stručne savete i spremni su da stečena znanja primene u svojim nasadima.

Kod oraha treba dugoročno ulagati u sadnju, formiranje i održavanje nasada. Jedino u tom slučaju mogu se očekivati kvalitetni i stabilni prinosi.

Sadnja

Obavlja u jesen ili u proleće, ali u većini naših agroklimatskih područja bolja je jesenja sadnja. Pre same sadnje, kao i kod svih vrsta voća, vrhove korena treba skratiti i koren potopiti 15-etak minuta u glatku smesu sveže kravlje balege, zemlje i vode. Voćka se mora posaditi na onu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku, uz nju treba postaviti i privezati kolac (2-3 m ) koji će pomoći formiranju ravnog i uspravnog debla.

natopljavanje sadnica

Uzgojni oblik

Najčešće piramida ili pravilna palmeta koji odgovaraju većim razmacima sadnje, odnosno bujnim podlogama (isto je i kod oraha koji se uzgajaju za proizvodnju drva). Za orahe koji se uzgajaju za drvo može se formirati više deblo (2-3 m ).

Formiranje

Za ovaj uzgojni oblik treba sadnicu u proleće prikratiti na buduću visinu debla 1,5-2,0 m.

 
posađena sadnica                                           sadnica prikraćena na željenu visinu debla

U prvoj godini nakon skraćivanja sadnice krenuće  pupovi sa vrha iz kojih će se razviti izdanci sa listovima koji će postati primarne grane u budućoj krošnji. Kod nižih sadnica, u prvim godinama uzgoja treba formirati deblo tako da se podstiče razvoj pupljenja na vrhovima. Ako na korenovom vratu ili na deblu krenu „nepoželjni“ pupovi, takvi listovi moraju da se ostave zbog skupljanja hraniva, ili da se poviju od zemlje da bi se smanjila bujnost, a hranivi sokovi usmerili u pupove na vrhu ili se pinciraju na 2-3 lista. Odstranjuju se u jesen godine sadnje ili u proleće sledeće godine.

 
konkurentni izdanak                                                                     povijeni izdanak

U drugoj i trećoj godini, rezidba se usmerava na formiranje debla i krošnje, pri čemu treba znati da će u prvoj i drugoj godini uzgoja biti mali porast nadzemnog dela voćke zbog prilagođavanja i početnog rasta korenovog sistema. Tek kad se voćka dobro ukoreni, počeće intenzivniji rast nadzemnog dela voćke. Zato je vrlo važno da se u tom vremenskom periodu voćnjak drži čist od korova, štititi od napada divljači, bolesti i štetočina.

 
zimska rezidba                                                   pinciranje

Sledećih godina nastavlja se izbor primarnih grana povijanjem ili otklanjanjem od provodnice na 60-80 cm. Na primarnim granama sledećih godina ostaviće se sekundarne grane o kojima kod oraha ne treba voditi posebnu brigu. Nepoželjne grane i suvišne mladice koje će se razviti na stabu (konkurencije), treba odmah u periodu vegetacije odrezati dok su zeljaste, ali najkasnije do kraja juna.

formirano stablo

Rezidba u rodu

Stara rodna stabla režu se na sledeći način:

1. 1.Odrezati ili otpiliti sve polomljene, osušene ili oštećene grane tako da rez bude 20-30 cm u zdravo
2. 
   
3. 2.Odstraniti guste, primarna grane iz sredine krošnje i na razmak 70-90 cm. Odstraniti onu ganu koja smeta i ranjava drugu granu
4. 
   
5. 3.Odrezati konkurentne grane (vodopije) u letnoj rezidbi osim u slučaju kada će se koristiti kao izdanica
   
6. 
   
7. 4.Izdanice grana, kao kod većine voćaka, se ne skraćuju nego se ostavljaju jednostruko na spoljnu granu ( kao žice na okrenutom kišobranu). Sve rane obavezno premazati voćarskim  voskom.