Rak koštičavog voća je bakterijska bolest koja se pojavljuje na većini koštičavih voćaka. Krivac je bakterija Pseudomonas mors-prunorum. Znakovi bolesti javljaju se na granama i kori u vidu rak-rana i hipertrofija okolne površine uz obilno lučenje smole.

Do zaraze dolazi u jesen, u vreme opadanja lišća kroz lisne ožiljke i u proleće u vreme cvetanja. S obzirom na vreme zaraze, najvažnije je izvršiti tretiranje u početku opadanja lišća fungicidima na osnovi bakra. Smatra se da je bakterijski rak najopasnija bolest koštičavog voća jer nema delotvornih mera zaštite kad bolest zahvati rasad, a ponekad može doći i do potpunog sušenja voćnjaka.

Šupljikavost lista koštičavog voća je bolest lako prepoznatljivih zankova na lišću u vidu sitnih okruglastih pega koje nekrotiziraju i s vremenom ispadaju s lista te on postaje šupljikav. Uzročnik bolesti je gljivica Stigmina carpophilla. Hemijsko suzbijanje se sprovodi već u jesen u periodu opadanja lišća bakrenim fungicidima, a zatim sledi primena bakrenih fungicida pred kraj zime u fenofazi bubrenja pupova. Nakon toga, zavisno od vremenskih uslova, vrše se dodatna tretiranja pre cvetanja i nakon cvetanja fungicidima na osnovi kaptana, dodina i ditianona.

Kovrčavost lišća breskve je bolest koju voćari lako prepoznaju po zadebljalom nakovrčanom lišću crvenkaste boje. Znakovi bolesti se javljaju već u rano proleće. Međutim, kad znakovi bolesti postanu vidljivi – kasno je za zaštitu. Uzročnik bolesti, gljivica Taphrina deformans, prezimljuje u obliku micelija u zaraženim pupovima. Za uspešnu zaštitu breskve potrebno je tretiranja sprovesti pre pojave prvih znakova bolesti. U priobalju se prvo tretiranje bakrom obavlja već u jesen, a tretiranja bakrenim fungicidima pred sam početak vegetacije i fungicidima na osnovi dodina i ditianona u početku vegetacije nezaobilazna su i u priobalju i na kontinentu.

Rak kore jabuke i kruške uzrokuje gljivica Nectria galligena. Do zaraze dolazi kroz razna mehanička oštećenja na voćki (rez, tuča i sl.). Rak rane su vidljive na kori grana i debla. Rane se s vremenom povećavaju, a kad obuhvate celu granu dolazi do njenog sušenja. Sve grane sa znakovima bolesti potrebno je ukloniti rezom, a rane nastale rezidbom treba premazati Mikazol pastom ili Biopolom V. Tokom toplih i kišnih jeseni, poželjna su i dva prskanja fungicidima na osnovi bakra u vreme opadanja lišća.

Bakterijska palež jezgričavog voća najopasnija je bolest jabuke i kruške. Bolest uzrokuje bakterija Erwinia amylovora. Zaražena stabla izgledaju kao opaljena vatrom pa je bolest po tome i dobila ime. Vrlo karakterističan znak bolesti su jednogodišnji izboji koji potamne, lišće na njima vene, a vrh se obesi i podseća na dršku kišobrana.

Obavezna mera zaštite je mehaničko odstranjivanje zaraženih izboja rezom 30 cm ispod prelaza iz bolesnog u zdravo tkivo jabuke, odnosno 50 cm kod kruške. Alat pri rezidbi treba obavezno dezinfikovati. Hemijske mere zaštite sprovode se preventivno u početku vegetacije fungicidima na osnovi bakra (kao i za suzbijanje krastavosti jabuke), a onda i u periodu cvetanja primenom fosetila. Primena bakrenih fungicida preporučuje se i u jesen, odmah nakon opadanja lišća.

Bakterijski rak kruške uzrokuje bakterija Pseudomonas syringe pv. syringe. Znakovi bolesti, rak kore i nekroza pupova i sušenje cvetova, lako se mogu zameniti s bakterijskom paleži. Suzbijanje se sprovodi tokom opadanja lišća i pred početak vegetacije fungicidima na osnovi bakra.

Jesena primena bakrenih fungicida preporučuje se i za neke druge vrste voća kod kojih se javljaju bakterioze kao npr. bakterijska pegavost na orahu ili bakterijska palež i bakterijski rak na leski.

Izvor:www.hzpss.hr