Od blizu 4.600 sela u Srbiji svako četvrto je u fazi nestajanja. Sa obnavljanjem stočnog fonda u Srbiji pokrenula bi se celokupna industrija, vratio život u sela

Od blizu 46.00 sela u Srbiji svako četvrto je u fazi nestajanja. Čak u 86 odsto njih beleži se pad broja stanovnika. U tim selima ima 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su zakoračili u petu deceniju života, a da još nisu zasnovali porodice. Da bi se zaustavilo nestajanje, sela sa kojima nestaje i Srbija, potrebno je da se donesu konkretne mere koje bi zaustavile iseljavanje iz sela. To se, pre svega, odnosi na stvaranje istih uslova života na selu kao i u gradu, a obnova stočnog fonda bi doprinela i da se proizvedu sirovine za prehrambenu industriju Srbije koja se nedovoljno koristi. Da bi se to postiglo potrebna je pomoć države, ali i samooroganizovanje ljudi koji žive na selu. Ovo je između ostalog konstatovano na tradicionalnim Vlasinskim susretima, koji su 2. i 3. septembra održani u Vlasotincu i na Vlasinskom jezeru. U toku rada u kome je učestvovalo 200 sociologa, demografa, geografa, etnologa, istoričara, politikologa, agrarnih ekonomista, urbanista, sveštenih lica, socijalnih i zdravstvenih radnika obrađeno je devedeset tema koje proističu iz ‘’Samorganizovanja seoskih zajednica’’.
Idejni tvorac Vlasinskih susreta profesor dr Đura Stevanović je naglasio da u Srbiji trenutno postoje 702 naselja koja imaju manje od po 100 stanovnika, uz naglasak da će prvo ona nestat, već za deceniju i po. Posle njih nestaće još 500 sela u kojima se takođe gasi život. Karakteristika srpskog stanovništva u selima danas je da u njima čak 38 odsto njih živi siromašno!
Učestvujući u raspravi Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije je naglasio da u srpskim selima danas ima 50.000 napuštenih kuća, a na još 145.000 kuća piše ‘’privremeno nenastanjeno’’. Po njegovim rečima u Srbiji svake godine više umre nego što se rodi čak 35.000 žitelja. Dakle, godišnje nestane po jedan mali grad. Ako se to nastavi ovakvim tempom, onda u Srbiji već 2225 godine neće biti njenih stanovnika. To je vreme dugačko za ljudski vek, ali ipak, kratko za istoriju! Zbog toga je potrebno hitno preduzeti mere za oživljanje srpskog sela i povratak života u njega.
Da bi se zaustavili negativni trendovi u srpskom selu saradnik u Privrednoj komori Srbije
Vojislav Stanković ističe da nije dobro što na ovakvom skupu nije prisustvovao niko iz Ministarstva poljoprivrede, iako su pozvani. Jer, ruralni razvoj Srbije, o kome je bilo reči je iz resora njihove delatnosti. Po rečima Stankovića centralna stvar su poremećeni strukturni problemi u agraru, posebno se to odnosi na stočarstvo, koje učestvuje sa manje od jedne trećine u bruto društvenom proizvodu poljoprivrede. Pad stočarske proizvodnje je u kontinuitetu već dve decenije i bez rešavanja ove poljoprivredne delatnosti nemoguće je rešiti aktuelne probleme, posebno, vezane za proizvodnju i snabdevanje tržišta mlekom. Problem mleka, se ne može rešavati bez problema ukupne govedarske proizvodnje u Srbiji. Dosadašnji model agrarne politike je istrošen i pored toga što je dao dobre rezutlate u spoljnotrgovionskoj razmeni, pa treba težiti koncipiranju novog modela agrarne politike u kome će centralno mesto imati izvozno propulzivne delatnosti. To su stočarska, voćarska, povrtarska i vinogradarska proizvodnja. Srbija ima sve prednosti da proizvede značajne količine hrane koje bi podmirile domaće tržište i da u perspektivi ostvari značajnije i veće izvozne rezultate. Dakle, zakljuljučio je Stanković, rastom poljoprivredne proizvodnje mogu se rešiti i problemi opstanka sela i povratak mladih na selo.