Jesenja sadnja voćaka

Jesen je pravo vreme da oni poljoprivredni proizvodači koji su odlučili da zasnuju voćnjake to i urade, prvenstveno zato što je u ovom periodu mnogo lakše doći do kvalitetnog sadnog materijala i odgovarajućeg sortimenta nego u proleće. Prilikom određivanja vremena sadnje voćaka, treba se rukovoditi uslovima sredine i biološkim osobinama voćaka.U našim ekološkim uslovima sa sadnjom ne treba početi pre 20. oktobra, jer voćne sadnice pre toga nisu dovoljno zrele. Sadnice koštičavih voćaka kasnije završavaju vegetaciju, pa ih iz tih razloga treba kasnije i saditi. Sitno jagodasto voće može se saditi znatno ranije. Takođe, voćke posađene u jesen su do proleca i kretanja vegetacije dobro ukorenjene i spremno dočekuju vegetacioni period. Samo podizanje voćnjaka je složen i odgovoran posao, jer se radi o višegodišnjim kulturama, tako da se greške koje se naprave pre ili u toku same sadnje kasnije veoma teško mogu ispraviti. Sadnja voćaka treba da se sprovodi na zemljištima koja su laka, kamenita i propustljiva. Tako se postiže bolje primanje sadnica, pa dalje napredovanje, rast i kasnija rodnost voćaka.

Pre same kupovine sadnica, poljoprivrednici bi trebali da od stručnih službi potraže savete koje sorte voća bi trebalo da nabave, kakav da im bude raspored sorti u voćnjaku, kao i da im se preporuči kakav uzgojni oblik da odaberu za budući voćnjak. Ukoliko se radi o samooplodnim voćnim vrstama, moguće je podizanje zasada sa jednom sortom. Kod stranooplodnih voćnih vrsta (jabuka, kruška, većina trešanja, orah, lijeska, šljiva) neophodno je posaditi više sorti, najmanje tri, koje se međusobno oprašuju. Sorta oprašivač, pored toga što treba da ima dobru klijavost polena, treba da cveta u približno isto vreme kao i glavne sorte. Od pravilnog izbora sorti zavisi i sama rodnost budućeg zasada. Od izbora uzgojnog oblika i bujnosti voćne podloge u mnogome zavisi redni i međuredni razmak u voćnjaku, a samim tim i broj potrebnog sadnog materijala za određenu površinu. Sadnice treba da budu razvijene, ali ne suviše, sa dobrim korenom.

Slabije sadnice pod istim uslovima gajenja na stalnom mestu zaostaju u rastenju i razvijanju, slabije se primaju, zimi lakše stradaju od mraza, itd. Važno je da sadnice imaju snažan, dobro razvijen žiličast korenov sistem, što bolje očuvan prilikom vađenja. Često se dešava da se korenov sistem upravo prilikom nepažljivog vađenja ošteti. Prilikom izbora sadnica identitet sorti mora biti tačan. Greška da umesto planirane sorte dospe neka sasvim druga, odražava se na kasniju proizvodnju sve dok ona postoji. Sadnice moraju biti dobro očuvane od mraza, mehaničkih povreda i isušivanja. Podloga treba da bude što boljeg kompatibiliteta sa plemenitim sortama i vrstama. Starost sadnica je veoma bitna. Od nje zavisi dobar prijem, normalan rast i razvoj a kasnije i redovna i obilna rodnost. Najbolje su jednogodišnje sadnice, ako su na vreme završile vegetaciju. Sa takvim sadnicama kasnije se lakše postiže željeni oblik krune. Jednogodišnje sadnice bolje se primaju i napreduju. Prilikom nabavke sadnica i izbora odgovarajućeg sortimenta obratiti pažnju na deklaraciju.

Prva stvar koju treba uraditi pre podizanja voćnjaka je izbor parcele. Za podizanje zasada najbolje su parcele sa blagim nagibom. Ukoliko je moguće, treba izbegavati parcele kaje se nalaze u neposrednoj blizini šume, jer će u tom slučaju biti neuporedivo teže vršiti zaštitu pošto će voćke napadati i znatan deo polifagnih štetocina iz šume. Takođe, treba izbegavati i parcele u većim udolinama, budući da na njima postoji veća opasnost od mrazeva i slane. Problem na takvim mestima može biti i ako se na njima tokom zime duže vremena zadržava voda, tako da zbog narušenog vazdušnog režima može doći do gušenja i sušenja sadnica, a smrzavanjem vode može doći do manjih ili većih oštecenja na voćkama. Buduće voćnjake ne treba podizati na mestima gde su nedavno gajene voćke, a treba izbegavati i parcele na kojima je sađen krompir i ostalo krtolasto povrće. Najbolje je da to budu parcele na kojima su gajene žitarice ili višegodišnje leguminoze. Ukoliko je to moguće postići, u zavisnosti od parcele, poželjno bi bilo da pravac pružanja redova bude sever-jug, koji je višestruko značajan. Osunčanost redova voćaka je pri ovakvom podizanju voćnjaka maksimalna, plodovi su bolje obojeni i njihovo zrenje je ujednačenije, bolja je provetrenost zasada, pa je i smanjeno prisustvo biljnih bolesti i štetocina u zasadu.

Odabranu parcelu je neophodno dobro pripremiti za sadnju. Prethodno bi bilo poželjno zemljište odneti na analizu radi dobijanja potrebnih informacija o njegovoj obezbeđenosti sa neophodnim hranivima, krucijalnim za uspešno bavljenje vocarstvom. Čitavu parcelu je najbolje dobro i duboko uzorati. Ukoliko se radi o terenima sa većim nagibom, ne preporucuje se oranje već se sadnice sade u iskopane rupe, kaskadno, po serpentinama i jer se na ovaj način sprečava erozija i spiranje zemljišta. Ukoliko se ore čitava površina, na parcelu treba uneti od 15-20 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Takođe, ukoliko postoji opasnost od zemljišnih štetocina (majski gundelj, žičnjaci) zemljište je potrebno istretirati sa nekim od zemljišnih insekticida. Uporerdo sa ovim u zemljište se dodaje od 400800 kg/ha NPK đubriva u kom nema ili je smanjen sadržaj azota, a povećan sadržaj fosfora i kalijuma. Količina mineralnih đubriva zavisi od obezbeđenosti zemljišta ovim hranivima. Sve to potrebno je zaorati i isfrezirati kako bi se dobila idealno ravna površina. Na ovako pripremljenom zemljištu, pre same sadnje plugom se mogu izvući brazde na određenom tzv. međurednom razmaku, koji je različit u zavisnosti od toga koja voćna vrsta se sadi:

maline 2,5-3,0m;

jabuke i kruške 3,0-4,0 m;

trešnje i višnje 4,0-5,0 m;

leske 5,0-6,0m,

oraha 12,0-15,0 m.

U ovako otvorene brazde mogu se postaviti markeri bez obzira koja voćka se sadi, a oni se postavljaju u zavisnosti od bujnosti voćke i odabranog uzgojnog oblika na razmaku:

maline 0,250-3,0m;

jabuke i kruške 1,5-3,0m;

trešnje i višnje 4,0-5,0m,

leske 5,0-6,0m,

oraha 12,0-15,0m.

Ukoliko zbog velikog nagiba nije moguće obraditi čitavu parcelu, voćke se sade u iskopane rupe. Na teškim zemljištima (ledinama) one su dimenzije 1,0 x 1,0m, a na lakšim zemljištima 0,8 x 0,6m. Ako na ovakvim zemljištima postoji opasnost od zemljišnih štetocina, potrebno je kopati nešto dublje rupe. Na dno rupe se prvo doda određena količina preparata koji se obavezno prekriva slojem zemljišta kako ne bi došao u direktni kontakt sa korenovim sistemom. Takođe se pre sadnje u svaku rupu dodaju 3-4 lopate dobro zgorelog stajnjaka preko kojih se dodaju nekoliko lopata rastresite zemlje. Kod podizanja voćnjaka važno je voditi računa o pravilnom rasporedu voćaka u zasadu, odnosno važno je pre sadnje napraviti plan. Ovo je veoma bitno ukoliko se radi o stranooplodnim i triploidnim sortama. Ako je to slučaj, u zasadu moraju biti zastupljene minimalno tri sorte koje približno jednako cvetaju, a ukoliko ima i triloidnih sorti, u zasadu moraju biti zastupljene minimum 4 ili više sorti, kako bi se osigurala dobra oplodnja. Sorta oprašivač i triploidna sorta moraju biti u sredini zasada, dok ostale sorte treba saditi do njih. Ukoliko se radi o većoj parceli, ovakvu sadnju treba naizmenično ponavljati, dok se čitava parcela ne zasadi. Prilikom sadnje potrebno je prvo pripremiti sadnicu. Osnovne žile korenovog sistema (kojih je najcešce tri) treba prekratiti oštrim makazama za 1/3 i potopiti u već pripremljen rastvor od 1/3 sveže govedje balege, 1/3 rastresite zemlje i 1/3 vode. Sa ovom merom sadnice se malo osveže a omogućava se bolje prijanjanje korenovog sistema sa zemljom.

Za sadnju su potrebna najmanje dva radnika. Pripremljena sadnica se postavlja na označeno mesto ili u sredinu pripremljene i iskopane rupe, vodeći računa da korenove žile budu ravnomerno raspoređene. Prilikom sadnje treba voditi računa da kalem bude 5-7cm iznad zemlje. Ovo je veoma važno ispoštovati prilikom sadnje, jer ukoliko se kalem nađe u zemlji, može doći do sušenja plemenitog dela voćke i razvijanja izdanaka iz podloge. Nakon pravilno postavljene sadnice, dodaje se rastresita zemlja kojom se prekriva korenov sistem, zatim se ona dobro nagazi, i ova radnja se ponavlja dok se rupa potpuno ne zatrpa. Drugi radnik koji učestvuje u sadnji, vodi računa da sadnica bude posađena pravo. Prilikom sadnje, ukoliko se iznose sve sadnice na parcelu, obavezno je prekriti korenov sistem vlažnim krpama, kako usled sunca ili vetra ne bi došlo do isušivanja sadnica. Kod maline, pošto se radi o velikom broju sadnica, nikako ih sve ne iznositi na parcelu već to raditi fazno, po potrebi. Ukoliko se zemljište smrzlo ili je pak previše vlažno, sadnju treba odložiti do poboljšanja vremenskih prilika, a sadnice utrapiti. Sadnice se trape tako što se zakopaju u zemlju, do onog mesta do kojeg su bile zatrpane u rasadniku. Posađene sadnice se ne prekraćuju pre proleća. U zavisnosti od željenog uzgojnog oblika prekraćivanje se vrši tako što se iznad zadnjeg vidnog pupoljka, koji se ostavlja na 0,5cm iznad željene visine, pravi blagi kosi rez oštrim makazama na suprotnoj strani od pupoljka. Ovom merom sprečava se da kretanjem vegetacije iz napravljene rane sokovi kapaju na ostavljeni pupoljak, što može dovesti do pojave raznih bolesti i propadanja pupoljka.

Snežana Đaković