Osim niskih poreza i jeftine radne snage, onima koji žele da ulažu kod nas, po radnom mestu nudi se od 2 000 do čak 10 000 evra.

Tako ukupni podsticaji države u nekim slučajevima pokrivaju i polovinu ulaganja investitora. U Ministarstvu ekonomije tvrde da se uloženi novac jako brzo vrati. Ekonomisti smatraju da se ovakvim modelom privlačenja investitora samo povećava javni dug. Osim što dobije besplatno zemljište, poreske olakšice, polovinu troškova kompletne investicije često na kraju platimo mi.

Računica na primeru korejske kompanije JURA koja u Nišu pravi fabriku električnih kablova izgleda ovako:

Investicija kompanije JURA vredna 15 miliona evra.

Plan: zapošljavanje 1500 radnika

Država po svakom radnom mestu plaća 5 000 evra

Ukupno ulaganje države 7,5 miliona evra, što je polovina od ukupne vrednosti investicije.

Stručnjaci za strana ulaganja smatraju da ovakav model privlačenja investitora nije dobar, jer je za investitore, posebno strane, velika prednost je već to što je u Srbiji jeftina radna snaga.

Za svako novo otvoreno radno mesto država plaća od 2 000 do čak 10 000 evra, koliko može da dobije neko ko hoće da ulaže recimo u Zaječar.

U agenciji za strana ulaganja kažu da na bespovratna sredstva mogu da računaju svi koji ispune uslove konkursa, kao i da se novac isplaćuje u tranšama.

I pored kontrole, loših ulaganja je bilo. Britanska tekstilna kompanija Alena svojevremeno je dobila tri miliona evra, za otvaranje 3.000 novih radnih mesta. Projekat je propao, radnici nisu zaposleni, a država je tek posle dve godine uspela da vrati uloženi novac. Na isti način raskinut je ugovor i sa kiparskom firmom Zamber.

Izvor:Seebiz