Poplave i grad desetkovali poljoprivredu2010

Oblaci i kiše jači od politike

Osim obećanja i donošenja male pomoći za vreme poplava, zvaničnici malo šta čine da bi se ovoj nepogodi koja sve više uzima maha ubuduće stalo na put. Bude li se i dalje za sistem odbrane od voda izdvajalo malo novca kao dosad, seljaci će i dalje strahovati. O protivgradnoj odbrani i nedostatku raketa govorimo samo kada se uništi letina, kao što je to slučaj ove godine

Piše: Branislav Gulan

Poljoprivredu Srbije ove godine pogodilo je mnogo nedaća. Uz neadekvatnu agrarnu politiku smenjivali se se nevreme i velike padavine, a između njih grad je odnosio letinu. Pravih procena štete još uvek nema, ali se zna da je rod pšenice, prema zvaničnim podacima umanjen za 30 odsto i rodilo je oko 1,6 miliona tona hlebnog zrna na 494.000 hektara uz prosečan prinos od oko 3,5 tona po hektaru. Istovremeno preobimne padavine dobro su došle kukuruzu koji je posejan na blizu 1,3 miliona hektara pa se očekuje rod od preko šest miliona tona. Bogatom rodu kukuruza svi se raduju, posebno izvoznici. Ali, radost zbog visokog izvoza kukuruza, donosi i tugu. Jer, bolje bi bilo da Srbija ima stoke pa da se kukuruz troši za njenu ishranu, pa kasnije da se izvoze proizvodi viših faza prerade. Dakle, uz mnogobrojne teškoće, dosadašnju poljoprivrednu godinu karakteriše, prosečna žetva koja će obezbediti dovoljno domaćeg hleba, kao i očekivanje za uspešnu berbu kukuruza. Preobimne padavine i česti gradonosni oblaci, za koje država nije imala dovoljno raketa, u nepovrat su odneli deo roda... Međutim, dok su visoki zvaničnici Vlade Srbije obilazili potopljena polja i sela u Srbiji, poplavljene njive i u Vojvodini (koja je takođe deo jedinstvene Srbije) obilazili su isključivo funkcioneri koji potiču sa njenih geografskih prostora.
Ovogodišnju godinu karakteriše i to da smo platili ceh zapuštenom hidrosistemu koji nije odvodio suvišne vode, nespremnost Vlade Srbije da obezbedi dovoljno raketa za borbu protiv gradonosnih oblaka, loša procena šta čeka proizvođače pšenice, pokolj stoke i nastavak godišnjeg smanjivanja stada za dva do tri odsto... Vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2009. godini bila je oko 5,5 milijardi dolara, a i ove godine će biti na tom nivou, samo sa znatno manjim tonama robe, umanjenim za 30 do 50 odsto...
                                                            Dobro i loše od poplava
Jedino što su ovogodišnje poplave donele dobro agraru je kvalitetan hleb. Mada je bilo rašireno uverenje da će ovogodišnja pšenica biti lošeg kvaliteta, to se nije dogodilo jer su se svi potrebni proteini rasporedili na manju masu zrna, pa su pekarska i hlebna svojstva bolja, navodi istaknuti selekcionar iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo akademik dr Srbislav Denčić. Ipak treba da brine manji rod, koji se smanjuje iz godine u godinu, pa nikako da se vratimo na vreme kada smo dostizali i prosečnih pet tona pšenice po hektaru. Sve dok to ne budemo imali proizvodnja pšenice neće biti profitabilna delatnost, a hlebno žito će se sejati samo zbog plodosmene. Država i kupci pšenice ove godine su reagovali tek kada je cena počela da raste na svetskim berzama i kada su se uverili da je pšenica ove godine deficitarni proizvod. S obzirom na to da se državni zvaničnici hvale kako se po Srbiji bez ovogodišnje žetve nalazi i 400.000 tona pšenice na zalihama, pa mogu da odahnu svi koji su strahovali da žita neće biti dovoljno za domaće potrebe. Druga je stvar što pšenici iz zaliha gotovo niko ne može da uđe u trag, govore poznavaoci prilika u agraru. Rod svih kultura 2010. godine manji je za 30 do 50 odsto!
Voćari takođe ističu da je značajno podbacio ovogodišnji rod trešanja, višanja, malina i jagodičastog voća... Nema pravih procena koliko je stvarno rodilo. Proizvođači znaju da im je vreme odnelo letinu, a kreatori agrarne politike teže da prikažu bolji rod, uz naglasak da je tome doprinela ekonomska politika koju oni vode. Istaknimo da je u 2009. godini rodilo oko 2,1 miliona tona pšenice, 6,3 miliona tona kukuruza, 378.000 tona tona suncokreta, 349.000 tona soje, 2,8 miliona tona korena šećerne repe, 898.000 tona krompira, 663.000 tona šljiva, 431.000 grožđa. U prošloj godini bio je i bogat rod višanja od 105.000 tona. Međutim, niko nije hteo da ih otkupljuje od proizvođača pa je najveći deo propao. Ove godine je rod manji za jednu trećinu u Srbiji, ali i okruženju. Pošto višanja nema dovoljno na tržištu, otkupljivači sad isplaćuju seljaku prošlogodišnji dug kada su rod kupovali za 12 dinara po kilogramu i obećavaju da će u ovoj godini platiti čak 40 dinara po kilogramu! Lane smo imali i bogat rod kvalitetne jabuke od 282.000 tona, dobar deo je izvezen, kao i rod breskve od 77.230 tona. Međutim, kompletan tovar svih ovih proizvoda, izuzev kukuruza koji će stići u oktobru 2010. godine, manji je za 30 do 50 odsto! I ovaj rod je smanjen zbog poplava, gradonosnih oblaka, nepostojanja funkcionalnih sistema za odvodnjavanje...
Zvaničnici obećavaju da će poslati pomoć u poplavljena područja, a sve s ciljem uspešnih priprema za početak predizborne kampanje. Čak je smešno, ali i tužno, videti ih kada nose džakove brašna ili neke druge pomoći kako bi predali osiromašenom narodu humanitarnu pomoć da bi preživeli poplavu! Umesto da se bore da uposle narod, da on radi i živi od svoje zarade, političari nose džakove pomoći za narodne kuhinje! Dakle, aktivisti (čitaj ministri) bi trebalo da stvore adekvatnu ekonomsku klimu koja će narodu da omogući da radi, zaradi i da ima sredstva život, bez džakova njihove pomoći koji im oni donose u narodne kuhinje. To je po onoj narodnoj nemoj mi dati ribicu da se najedem, nauči me da pecam, pa da stalno budem sit! Ali, to kao da je otišlo u zaborav!
Oni koji sad nose humanitarnu pomoć u kamionima i džakove na svojim leđima, verovatno očekuju glasove od tog siromašnog naroda u sledećim izborima. Jer, omogućili su im da pod šatorima imaju hrane iz kazana, a dobili su i praška, šećera i džema... Uostalom, baš takva neadekvatna ekonomska i agrarna politika u Srbiji dovela je do toga da u zemlji imamo 700.000 gladnih! Kada bi oni imali posao i prosečnu platu u Srbiji od 300 evra, i za nju kupovali hranu, mi ne bi imali hrane za izvoz s kojim se hvalimo od dve milijarde dolara godišnje i suficitom u ovoj oblasti od 640 miliona dolara u 2009. godini.  Bili bi na granici tek da prehranimo sopstveno stanovništvo!
I kada zvanični ističu gde se nalazimo danas, oni tvrde da je sistem odbrane od poplava u Srbiji dobar, pa kažu da se i izdvaja sve manje novca za njegovo održavanje i rekonstrukciju, pri čemu su i nova ulaganja prilično tanka. Život govori suprotno i poplave sve češće odnose letinu, pa i kuće...
                                                            Nema osiguranja
Znajući da je osiguranje od poplava u Srbiji još uvek simbolično, pitanje je i koliko je racionalna i politika prosečnog srpskog seljaka (čija i njiva iznosi oko tri hektara), jer se posedi nalaze u kritičnim zonama. U ’’Dunav’’ osiguranju kažu da je ovom vrstom osiguranja svoje useve zaštitilo manje od jedan odsto osiguranika poljoprivrede. Nažalost, kad prave kalkulaciju za smanjenje troškova proizvodnje, domaći proizvođači hrane najpre eliminišu troškove osiguranja. Kada je reč o poplavama, njih su prvo eliminisali jer se nisu dešavale često (poslednja velika je bila 2007. godine u Vojvodini). Uz to treba reći da se i većina proizvođača nada da baš neće suvišne vode odneti njegove useve, veli direktor sektora osiguranja poljoprivrede ''Dunav'' osiguranja Dragan Radojičić.
I sad kad se prave računice treba reći da će voćari koji se nisu osigurali deo izgubljenog roda pokušati da kompenzuju visokim cenama svog proizvoda, koga nema dovoljno na tržištu. To se sad dešava i sa povrćem, odnosno kod proizvođača paradajza. Ipak, najbolji primer za to je višnja, navodi sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran. Centralna Evropa ima mali rod višanja ove godine usled elementarnih nepogoda, pa je voće dosta traženo. Sa ovogodišnjom cenom koja je dostigla 40 dinara (tri puta veća od lanjske) pokušava se nadoknaditi mali rod, ali i prošlogodišnji gubitak. Slično je i kod proizvođača maline koji su imali rod na 15.000 hektara, ali je takođe trećina roda uništena, pa će biti dobro ako bude ubrano do 70.000 tona.  Sve se pokušava nadoknaditi sa visokom otkupnom cenom koja ove godine nije manja od l60 dinara za kilogram.
No, ipak sve se nekako vrti oko pšenice. Kada je počela ovogodišnja rana žetva, otkupljivači su prvo krenuli sa cenom od osam do devet dinara da je otkupljuju. Pojavila se Direkcija robnih rezervi pa je podigla cenu na 12 dinara kako bi otkupila 70.000 tona žita od seljaka. Međutim, brzo delovanje tržišta, ali van Srbije uticalo je na nagli rast cena pšenice, pa je država ostala kratkih rukava sa otkupom. I ministar poljoprivrede dr Saša Dragin kada je uvideo kud ide svetsko tržište pšenice, proizvođačima je savetovao da žito ostavljaju u javna skladišta, pa kada im bude najviše odgovaralo da ga prodaju!
Čelnici Ministarstva poljoprivrede se nadaju da će svi seljaci u opštinama u kojima je proglašena elementarna nepogoda, koji imaju više od 30 odsto poplavljenog zemljišta, a njive su uzeli u zakup od države, za poplavljenu površinu biti oslobođeni plaćanja naknade za iznajmljivanje državnog zemljišta za 2010. godinu. Da bi ohrabrili seljake oni ističu da će i ove godine Srbiji biti dodeljeno 25 miliona dolara od Svetske banke za odbranu od poplava, a nadaju se dobijanju i dodatnih 10 miliona dolara.
Nastave li tvorci državnog budžeta po starom (ove godine je visina Agrarnog budžeta je tri odsto ukupnog ili manje od 25 milijardi dinara) efikasnost celokupnog sistema odbrane od poplava može biti dovedena u pitanje. U ’’Srbijavodama’’ ističu da je izgrađen respektibilan sistem objekata za zaštitu od poplava koji su u dobrom stanju, ali da je potrebno mnogo novca za održavanje i njihovu nadogradnju. To znači da bez novih ulaganja, dugoročno posmatrano, neće biti boljitka u ovoj oblasti. Efikasnost celokupnog sistema odbrane od poplava može biti dovedena u pitanje, što može da se dogodi samo u toku jednog poplavnog talasa. U ovoj delatnosti se nedeluje preventivno zbog toga što se smanjuju ulaganja u oblast koja nije profitabilna. Ali, to demantuju štete samo u jednoj godini. Dakle, ulaganje u vodoprivredu je skupo, ne vraća se novac kao što je to slučaj kod puteva, ali se dugoročno zbog mogućih šteta isplati. Primera radi, neke zemlje u okruženju, pa i najrazvijenije zemlje plaćaju cenu smanjenja ulaganja u zaštitu od voda. Stigle su privatizacije, ovaj sektor nije dobio nove titulare, tako da mu je umanjena sposobnost za odbranu od poplava.
Primera radi nijedna veća reka se ove godine nije mnogo izlila u Vojvodini, je, i pored toga, pod vodom ovog proleća bilo više od 75.000 hektara oranica, a prevlaženo je bilo oko 500.000 hektara. Dakle, usevi su uništeni i roda nije bilo skoro na 600.000 hektara!  Nezapamćene količine padavina napunile su gotovo sve odvodne kanale, pa su, uz poljoprivredno zemljište, vode ugrozile čak i dvadesetak naselja, a šteta na njivama procenjuje se stotinama miliona dianra... Zvanične procene nema. Tako je samo u okolini Zrenjanina poplavljeno oko 57.000 hektara oranica, a ugroženo je i 600 kuća. U Kikindi nije požnjevena pšenica sa oko 30 odsto površina, a u okolini Novog Sada, poplavljeno je bilo oko 1.500 hektara, pa se šteta procenjuje na oko 130 miliona dinara.
U ’’Vodama Vojvodine’’ koje su odgovorne za održavanje oko 20.000 kilometara  kanalske mreže, za sistem D-T-D, koji ima oko 900 kilometara, kao i za više od 155 crpnih stanica za odvodnjavanje, tvrde da su sa sistemom, u čije održavanje godinama nije ulagana ni polovina potrebnog novca, a za održavanje uradili maksimum! Ovakva situacija se ne pamti, u nekim krajevima imali smo i 1.000 milimetara padavina od septembra prošle godine, a godišnji prosek je oko 600 milimetara, kaže pomoćnik direktora ’’Vode Vojvodine’’ Aleksandar Nikolić, zadužen za tehničke poslove.  U takvoj situaciji čak da nam je mreže i sto odsto funkcionisala,, ne bi mogli da sprečimo da dođe do poplava. O tome da smo dosta uspešno reagovali, govori i primer susednih zemalja, pre svega, Mađarske i Hrvatske, koje su imale daleko više problema sa poplavama. Za održavanje sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, ali i odbranu od poplava  u Vojvodini potrebno je godišnje 3,6 milijardi dinara. Ova suma smanjena je za 50 odsto, a u vreme sankcija dobijalo se tek 25 odsto. Kada pogledamo koliko smo ulaganja u u sistem a odvodnjavanje, pravo je čudo kako on još uopšte radi, navodi Nikolić.
Problem je i taj što u Srbiji ni danas ne postoji sveobuhvatan izveštaj koji bi izbrojao sve štete nanete usled poplava u određenom periodu. Kolike su one bile ove godine zna se tek za poneku opštinu, ali zbirnog podatka koliko su poplave nanele štete Srbiji – nema! Čak nema ni podataka koliko je desetina hiljada ili stotina hiljada hektara oranica bilo poplavljeno! Kao da se to nije dogodilo u zemlji Srbiji. Primera radi sa podatkom je izašla opština Nova Crnja u kojoj je bilo poplavljeno 15.000 hektara, a šteta je oko 750 miliona dinara... Uputili su zahtev nadležnom ministarstvu, pa ako nešto stigne dobro je, a još nije stiglo, niti se zna kad će...

                                                           Novac za odbranu
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, za odbranu od poplava u ovoj godini izdvojeno je:
• Za održavanje objekata za odbranu od poplava 789 miliona dinara
• Izgradnja i rekonstrukcija objekata za odbranu od poplava treba da dobije 201 milion dolara
• U sanaciju objekata treba da stigne 90 miliona dolara
• I za odbranu od poplava uložiće se 139 miliona dolara

                                                     Molitve umesto raketa
Ali, pored neadekvatne agrarne i ekonomske politike i poplava, poljoprivredu je ove godine pogodila još jedna nevolja – nepostojanje protivgradnih raketa, strelaca... U nekadašnjoj SFRJ postojao je veoma efikasan protivgradni sistem, postavljen na teritoriji Bosne i Hercegovine i Hrvatske, odakle je uspešno štićena i teritorija Srbije. Posle raspada zemlje, Srbija je bila prinuđena da gradi potpuno novi sistem. Na njenoj teritoriji postoji 13 centara koji su opremljeni radarima i timovima od osam do deset ljudi. Protivgradne stanice poseduju nedovoljno ljudi, i još manje raketa... Tek kad je ove godine poljoprivreda zbog lošeg delovanja protivgradne odbrane pretrpela velike štete premijer Mirko Cvetković se oglasio da će ona dobiti novu ulogu i sve što joj treba, ali za sledeće sezone. On je obećao da će do kraja godine protivgradna zaštita biti u sastavu sektora MUP-a za vanredne situacije. Tako je seljacima ostalo da se i dalje za odbranu od grada više mole Bogu, nego što mogu da urade sa sistemskom odbranom koja nepostoji u Srbiji. O njoj se govori tek kada se uništi letina...
Treba reći da protivgradna zaštita na teritoriji Srbije funkcioniše u sklopu Republičkog hidrometeorološkog zavoda i da pokriva površinu od 7.713.444  hektara, od čega gotovo 5,1 miliona hektara predstavlja poljoprivredno zemljište. Na ovoj površini radi 13 radarskih i 1.700 protivgradnih stanica koje je opsluživalo 3.500 honorarnih saradnika. Srbija je ovu godinu dočekala sa 5.998 raketa, sve je potrošeno pre početka prave sezone odbrane, a obećana je nabavka još 750 komada. Sa starim zalihama i novokupljenim raketama ovu sezonu je Srbija dočekala sa ukupno 12.000 raketa. Tako su umesto procenjenog optimuma od osam do 12 protivgradnih raketa, radarske stanice na raspolaganju imale od tri do pet raketa po stanici. To naravno nije bilo dovoljno da se lokaliteti zahvaćeni gradnim olujama i zaštite. Prema podacima HMZS samo 18 i 19. juna 2010. godine u Srbiji je ispaljeno nešto više od 1.500 protivgradnih raketa. U Republičkom hidrometeorološkom zavodu kažu da nestašicu raketa treba tražiti u tome što u Srbiji trenutno ne postoji odgovarajući magacinski prostor, koji bi olakšao i distribuciju raketa protivgradnim stanicama, ali i omogućio da se kupuje samo onoliko raketa koliko se potroši.
Ovog trenutka na teritoriji Srbije nalazi se oko 1.680 protivgradnih stanica, i to u različitim delovima zemlje, pa je teško u kratkom vremenskom roku nadoknaditi rakete koje se potroše, posebno kada gradonosni oblaci idu u serijama. Za protivgradnu zaštitu koristi se pet modela protivgradnih raketa različitih proizvođača, od kruševačkog ’’Trajala’’, do pribojskog ’’Poliestera’’, koje se kao PP8, PP6 i TG10 ispaljuju sa takozvanih vođica, dok se raketa tipa TD6 lansira iz kontejnera. Međutim, kontrola od pre nekoliko godina utvrdila je neispravnost čak na 1.073 rakete, počev od neispravnosti motora, preko nefunkcionisanja elektronske opreme do slabog kontakta između rakete i lansera, od čega je čak 60 eksplodiralo na lanserima. Činjenica da u slučaju nepoletanja protivgradni strelci moraju da sačekaju deset minuta da bi bezbedno mogli da zamene raketu, kao i da im je za postavljanje nove rakete potrebno oko pet minuta, govori u prilog tezi da je neispravnost raketa najčešći uzrok neefikasnosti protivgradne zaštite, obzirom na to da se procesi u atmosferi koji uzrokuju grad odvijaju velikom brzinom, a svako kašnjenje u dejstvu može izazvati dodatno stimulisanje gradonosnog oblaka i pojavu grada. Samo jednu štetu od grada prijavila je opština Valjevo sredinom juna ove godine u iznosu od 335 miliona dinara. Razlozi se nalaze u tome što su stanice za protivgradnu odbranu imale samo u proseku po četiri rakete, što je bilo nedovoljno, a trebalo im je najmanje po 12 raketa. Bilo je mnogo stanica koje nisu imale čak ni po jednu raketu! Štetu od grada prijavila je i opština Bogatić u Mačvi i to iznos od milion evra, a na toliko su nezvanično procenjene i štete u Koceljevi i okolini. U ovoj voćarskoj opštini ove godine grad je uništio rod šljiva, jabuka, bresaka, a sve je već imalo kupca u Rusiji... Svemu tome dodajmo i činjenicu da većina ’’sitnih’’ seljaka smatra da je osiguranje letine veliki trošak i spremno je da rizikuje, ali se hvata za glavu kad nevreme uništi prinose, kao što je to slučaj poslednjih godina. Primera radi, u ’’Dunav’’ osiguranju kažu da je prošle godine kod njih bilo osigurano 105.341 hektara useva i plodova. Ukupno je bilo obuhvaćeno gradom 16.082 hektara, isplaćena šteta na usevima i plodovima iznosila je 315.629.245 dinara. Svake godine se postavlja pitanje kako stimulisati zemljoradnike da se osiguraju? Možda premiju po hektaru od 14.000 dinara treba usloviti nekim minimalnim osiguranjem. Istaknimo da je glavni razlog što je malo osiguranih među zemljoradnicima, zato što su siromašni, osiguranje je trošak pa su prinuđeni da rizikuju. Podsetimo se da je ranije postojala zakonska obaveza da se poljoprivredna preduzeća osiguravaju i samo po tom osnovu najmanje 800.000 hektara zemljišta u državnoj i društvenoj svojini, koja su oni obrađivali, bilo je pokriveno osiguranjem. Sada toga nema...

Okviri

Propadanje hidrosistema

Kada je građen hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav u Vojvodini bilo je planirano da će da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava čak 500.000 hektara. Prva funkcija odvođenja suvišnih voda je funkcionisala oko pola veka, a drugi da se navodnjavaju željene površine nije nikada. Suvišne vode su odvođene sve do pre nekoliko godina. Pošto decenijama nije ulagano u održavanje ovog hidrosistema, on je zapušten i kada su naišli prvi veći talasi i suvišne vode (2007. godine) on nije mogao da ih primi i došlo je do velikih poplava u Vojvodini. Sad se poplave ponavljaju gotovo svake godine. Najbolji dokaz o neodržavanju hidrosistema je činjenica da se u njemu sad nalazi više mulja nego što je iskopano za vreme njegove izgradnje.
Dakle, ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega "da ocedi" plodnu Bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi "Vojvodina, propadanje jednog regiona" autor Dragomir Jankov.
Kanal Dunav - Tisa -  Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav -  Tisa - Dunav, shvatao je režim kao "živi organizam" kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.
Kanal D - T -D pušten je u rad 1977. godine. Kao jedan od najkompleksnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 manjih, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 13 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara.
Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do pre tri godine, a navodnjava se tek 25.000 hektara. Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja) oko milion hektara. Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle "jogurt revolucije" došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je erozija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti.

Čeka se zakon
Direktor RHMZ Milan Dacić kaže da je neophodno što pre doneti zakon o suzbijanju grada kojim bi se, pre svega, definisao način finansiranja sistema protivgradne zaštite. Donošenje zakona o suzbijanju grada je sistemsko rešenje, a tako bi se našao modalitet finansiranja za ceo sistem, koji nije jeftin i u koji je do sada, kako se procenjuje uloženo više desetina miliona evra. Takav zakon rešio bi odgovornost republike, lokalnih samouprava, velikih poljoprivrednih proizvođača i osiguravajućih društava koji su deo sistema odbrane od grada.

Svetsko čudo u Srbiji!
Kada je reč o setvi i žetvi pšenice u Srbiji se događa pravo svetsko čudo. Naime, poslednje tri godine se objavi da imamo malu setvu, ali kada dođe žetva, površine odjednom budu znatno povećane. To se dogodilo poslednje četiri godine. Setva je bila ispod ili nešto iznad 500.000 hektara, zatim deo površina unište poplave, kao što je to bilo ove godine, a kada je dođe do žetve zvaničnici objave znatno veće površine za ubiranje useva, posebno pšenice, od posejanih... Prošle godine one su bile veće za 50.000 hektara, ove godine za 20.000 hektara... Najmanje posejane pšenice bilo je u vreme kada su ministri poljoprivrede bili dr Ivana Dulić – Marković, a potom Goran Živkov. Istovremeno tada je bilo i najviše povećanja površina na papiru za vreme žetve. Povećanje površina za žetvu, od onih koje su bile posejane, tumači se sa željom da se prividno poveća ukupan rod pšenice... Jer, dok se setva pšenice u svetu povećava kod nas se smanjuju i setva i prinosi... Pa daj, bar na papiru da imamo više hlebnog žita, kako bi se opravdali promašaji u agrarnoj politici kada su seljaci savetovani da što manje seju pšenice. Jer, tada je jasno govoreno da je ona roba kao i svaka druga (nije strateški proizvod) i da ima isti tretman u Srbiji kao i hrana za papagaje!

Ponovo močvara?
Vojvodina je, do prokopavanja prvih kanala bila močvara, u kojoj se živelo samo na ’’gredama’’ odnosno, uzvišenim delovima tla. Upravo zato, kanali imaju izuzetan značaj, jer, ako se oni ne budu adekvatno održavali,, a u situaciji kada se klimatski uslovi  izuzetno brzo menjaju, a kiše i nezapamćeno visokih vodostaja ima sve više iz godine u godinu, moglo bi se dogoditi da Vojvodina ponovo počne da se pretvara u močvaru!?