ORGANSKA POLJOPRIVREDA I HRANA2010
Agrobiznis iz ekološke poljoprivrede
Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, zatim odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, te usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja

Piše: Branislav Gulan

Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, zatim odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, te usklađen razvoj biljne stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja. 
Planetu zemlju 60 odsto čini voda (okeani, mora jezera, reke...) i 40 odsto kopno (poljoprivredno i nepoljoprivredno zemljište). Ovaj odnos je praktično od nastanka planete do danas ostao nepromenjen. Na njega čovek ne može da utiče. Jednostavno to je proizvod prirode. Međutim, kopneni deo planete je podložan promena. Te promene mogu biti izazvane delovanjem prirodnih činilaca – na šta opet možemo da utičemo, ali delovanjem čoveka. Zemljište je prirodni resurs, neumnoživ i neproširiv. U prošlom veku pritisak na ovaj resurs bio je ogroman. Taj pritisak se nastavlja i u XXI veku.
                                               Globalni problemi
Broj stanovnika je u stalnom porastu – sa pet milijardi 1985. godine na 6,4 milijarde 2000. godine do 8,4 milijardi 2025. godine, a 2050. godine očekuje se 11 milijardi stanovnika. Ukupna zemljišna površina planete iznosi 13 milijardi hektara ili 2,16 hektara po glavni stanovnika. Širenjem urbanih naselja, industrijskih i tehnoloških parkova i infrastrukturne mreže obradive i  oranične površine se stalno smanjuju. Krčenjem šuma, zatim prevođenjem neplodnog zemljišta (livada, pašnjaka i pustinja) i pretvaranjem u plodno i obradivo zemljište ovaj problem se delimično ublažava. Istovremeno, sa dinamičnim rastom broja stanovnika na planeti, zatim rastom tražnje za hranom i kupovne moći stanovništva, problem racionalnog korišćenja zemljišta se stalno zaoštrava.
Na primer, u svetu su se obradive površine povećale za 28,5 miliona hektara u 2002. godini u poređenju sa 1992. godinom. To je posledica krčenja šuma, razoravanja pašnjaka i ledina i njihovog pretvaranja u plodno zemljište. Ovaj proces je izuzetno važan, pre svega, u zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike gde je rast populacije visok. Upravo zbog toga obradive površine se smanjuju sa 0,28 hektara (1992. godine) na 0,25 hektara po stanovniku što znači da je u svetu priraštaj stanovništva dinamičniji od proširenja obradivih površina. Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Saša Dragin ističe da je budućnost srpskog agrarnog izvoza baš u proizvodnji organske hrane. Jer, ona se danas u Srbiji gaji na oko 600 hektara, a mogućnosti i cilj su da to bude na najmanje 600.000 hektara. Takva hrana je tražena u svetu, i ima za 30 do 50 odsto višu cenu na tržištu. Da je to veoma značajno najbolja potvrda je i sama činjenica da je u Srbiji donet novi Zakon o ovoj proizvodnji pa proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom moći će da računaju i na znatno veće podsticaje iz državne kase. SAmo u ovoj godini Ministarstvo poljoprivrede Srbije namenilo je 10 miliona dinara za podsticaje razvoju organske proizvodnje. Planirana su tri modela podrške: direktna plaćanja po hektaru proizvodne površine, zatim direktna plaćanja po grlu stoke koja se gaji uz primenu metoda organske proizvodnje i pokrivanje dela troškova certifikacije za proizvode dobijene metodama organske proizvodnje.

Struktura zemljišta 000 hektara:

1992. godina Svet Evropa Srbija i Crna Gora
obradivo zemljište 1.512.302 318.791 4.776
neobradivo zemlj. 11.547.557 1.941.103 6.124
Ukupno: 13.059.859 2.259.894 10.900

2002. godina Svet Evropa Srbija i Crna Gora
obradivo zemljište 1.540.000 303.993            4.100
neobradivo zemlj. 11.526.172 1.596.106 6.476
Ukupno 13.066.880 2.260.099 10.200

Posebno zabrinjava pad obradivih površina u Srbiji i Crnoj Gori za oko 350.000 hektara u proteklom vremenu (1992. do 2002. godine) ili sa 0,39 na 0,35 hektara po stanovniku. To nije dobro. Očigledno da se nedomaćinski i neracionalno ponašamo prema ovom poljoprivrednom resursu koje smo samo pozajmili od budućih generacija. Oni nam to arčenje neće oprostiti, kaže akademik dr Veljko Radojević iz Novog Sada.
Posmatrano na globalnom nivou najmanje obradivog zemljišta po stanovniku ima Japan, svega 0,03 hektara, Kina 0,08 hektara, Holandija 0,06 hektara, Bugarska raspolaže sa 0,45, Francuska sa 0,33, Brazil 0,36, Zajednica nezavisnih država 0,79, Australija 2,8 hektara... Zemlje razvijene tržišne privrede, pre svega, EU i prekookeanske zemlje vode dvostruko ''mudru'' politiku. Posmatrajući svet, zabrinjava što se sve više širi degradacija poljoprivrednog zemljišta. Procene su da je trenutno ugroženo čak 550 miliona hektara zemljišta, a to čini jednu trećinu od ukupno raspoložive zemlje koja se obrađuje u uslovima farmerske proizvodnje u svetu.
''Mi sad moramo da razmišljamo globalno, ali se mora delovati lokalno. Nas, pre svega, interesuju problemi u korišćenju obradivog zemljišta (Srbija raspolaže sa 5,11 miliona hektara poljoprivrednog i 4,1 miliona hektara obradivog zemljišta. Ona sad sa zemljištem ima četiri krupna problema i to: ekstenzivan način korišćenja i isto takvu setvenu strukturu, relativno malu veličinu poseda privatnih gazdinstava (ispod tri hektara po domaćinstvu), a to čini prepreku da poljoprivrednici postanu robni proizvođači. Smanjeno je i unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, posebno stajnjaka. Prisutna je i stalna degradacija zemljišta'', navodi Radojević.
Osnovni zadatak poljoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovoljno hrane i sirovina organskog porekla za postojeću ljudsku populaciju. Pravdajući se tim zadatkom, s naročitim osvrtom na stalnu potrebu povišenja produktivnosti proizvodnje, zbog još uvek velikog broja gladnih širom sveta u vremenu posle Drugog svetskog rata počele su se razvijati poljoprivrede zasnovane, pre svega, na veštački sintentizovanim materijama (mineralna đubriva, pesticidi, stimulatori rasta, hormoni...), teškim poljoprivrednim mašinama i u velikoj zavisnosti od inputa čije je poreklo van farmi na kojima se odvija proizvodnja hrane. Istina je da su nove tehnologije doprinele da se prinosi značajno uvećaju, a po nekim saznanjima čak i učetvorostruče. Međutim, u 2000. godini proizvedeno je žitarica da ishrani osam milijardi ljudi (trenutno na našoj planeti živi više od šest milijardi, a ipak je oko 800 miliona gladnih, jer tako ''napredne'' tehnologije proizvodnje zbog veoma skupih inputa, nisu dostupne onima koji su još uvek gladni. U isto vreme u razvijenim zemljama se pojavljuju viškovi proizvoda i proizvođačima se plaćaju premije ukoliko odluče da ne proizvode poljoprivredne proizvode u određenom periodu ili se gotovi proizvodi uništavaju kako ne bi došlo do pada cena proizvoda. S druge strane, nekontrolisana primena agrohemikalija, intenzivna primena teške poljoprivredne mehanizacije u obradi zemljišta, kao i narušavanje prirodnih procesa, doveli su značajnog narušavanja životne sredine.
''Kao reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudske populacije, razvila se organska (alternativna, ekološka, biološka) poljoprivreda. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenutne teškoće, ide u pravcu usklađivanja razvoja sa potrebama tržišta i očuvanje životne sredine i za smanjenjem kvantiteta na račun kvaliteta hrane, pri čemu je neophodno smanjiti upotrebu agrohemikalija, a favorizovati poljoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija. Prema definiciji FAO (Organizacije za hranu i poljoprivredu pri UN) i WHO (Svetske zdravstvene organizacije) organska poljoprivreda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše ozdravljenje ekosistema uključujući i biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj meri isključuju upotrebu inputa van farme'', navodi profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Zorica Sredojević.
Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivne vrednosti), razvoj održive poljoprivrede i očuvanje ekosistema, održavanje i povećanje plodnosti zemljišta preko uzgoja mahunarki, primene zelenišnog i stajskog đubriva i biljaka sa dubokim korenom u višegodišnjem plodoredu i dodavanje kompostirane ili nekompostirane organske materije u zemljište. Podrazumeva se maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije, održavanje genetske raznovrsnosti agro i ekosistema i zaštite životne sredine, smanjenje svih oblika zagađivanja koji mogu da budu posledica poljoprivredne proizvodnje kako bi se stvorili uslovi za zadovoljenje osnovnih životnih potreba poljoprivrednih proizvođača, sticanje odgovarajuće dobiti i zadovoljenja potreba sopstvenim radom.
                                       
                                           Kontrolisana proizvodnja
Organska poljoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Pojmovi ''alternativna'', ''ekološka'', ''biološka'' ili ''organska'' poljoprivreda označavaju se u nauci, praksi i politici sistemi i načini obavljanja biljne i stočarske proizvodnje koji su suprotni sistemu uobičajene – tradicionalne ili konvencionalne poljoprivrede. Pod navedenim sinonima se podrazumevaju sistemi agrarne proizvodnje u kojima su dominirajući faktori ekonomski principi dovedeni u najbolji mogući sklad sa ekološkim zahtevima. Organsko – biološka poljoprivreda, razvijena je tokom 30 - tih godina prošlog veka u Švajcarskoj. Đubrenje se kod ovog načina proizvodnje obavlja organskim gnojivom koje se u tankom sloju rasipa po površini zemljišta. Osim određenih izuzetaka nije dozvoljena upotreba hemijskih sredstava za zaštitu. Uslovi proizvodnje se na osnovu pravilnika IFOAM-a (Svetsko udruženje organskih proizvođača) moraju prilagoditi specifičnim uslovima svake zemlje u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski se mora regulisati. Tako da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati definisane uslove. U razvijenim zemljama gde je konvencionalna (intenzivna, savremena) poljoprivreda već dovela do narušavanja prirodnih ciklusa i značajnog nakupljanja rezidua agrohemikalija u zemljištu, uslovi za zasnivanje organske poljoprivrede ne postoje. S druge strane, nakon svih skandala koji su izbili na tržištu hrane (BSE, slinavka, šap, dioksini, GMO...) veoma se povećala tražnja za proizvodima organske poljoprivrede. U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostručena. Potrošači ovu hranu kupuju, pre svega, iz zdravstvenih razloga (46 odsto) i boljeg ukusa (40 odsto). U nekim razvijenim zemljama organska poljoprivreda već predstavlja značajan deo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada 13 odsto, u Austriji 10 odsto, u Švajcarskoj osam odsto... Najveće tržište organskih proizvoda je u Nemačkoj sa godišnjim rastom od 10 odsto i dvostruko je veće od drugog po redu tržišta Francuske. Procenjuje se da je u SAD, Francuskoj i Japanu godišnji rast ove proizvodnje oko 20 odsto!
Protivnici organske poljoprivrede tvrde da su organsku proizvodi znatno skuplji od onih iz konvencionalne proizvodnje. To je istina samo ako se gleda površno. Više cene organskih proizvoda su, pre svega, posledica većeg angažovanja radne snage koja je u razvijenim zemljama veoma skupa, a sa druge strane na tržištu su ovi proizvodi deficitarni, što sigurno utiče na visinu cena. Trenutno na našem tržištu prehrambenih proizvoda vlada prava stihija proizvoda koji nose oznaku ''zdrava hrana'' ili neke druge oznake koje pogrešno upućuju kupce da se radi o proizvodu iz ekološke proizvodnje. Očigledno da je, narastuća ekološka svest građana za kvalitetnom ishranom, veoma pogodno tlo za ostvarivanje i ne tako male finansijske dobiti proizvođača ovih proizvoda, jer je poznato da su artikli iz ekološke proizvodnje na tržištu 20 do 80 odsto skuplji od proizvoda iz konvencionalne poljoprivrede. Međutim, ako se sagleda dublje, cene proizvoda iz konvencionalne proizvodnje su daleko više od onih koje mi direktno plaćamo, pa tako i od cena organskih proizvoda. Ta konstatacija opravdava se tvrdnjom da se u obzir ne uzima cena lečenja ljudi, a ona je samo u 1996. godini u Velikoj Britaniji iznosila 2,34 milijarde funti, odnosno 208 funti po hektaru obradive površine, a oko 120 miliona funti godišnje se izdvaja za čišćenje vodotokova od pesticida. Pojava BSE je koštala 4,5 milijardi funti, ne računajući emocionalne i fizičke traume obolelih ljudi i njihovih porodica. Konačno, većina živih bića zavisi od zemljišta, ali postoji zabrinjavajući trend erozije zemljišta i smanjenja njegove plodnosti. Uz sve to svet danas izdvaja značajna sredstva za poboljšanje plodnosti zemljišta. Posmatrajući sve na ovakav način može se reći da potrošač plaća daleko skuplje proizvode iz konvencionalne proizvodnje jer je njihova prikrivena cena veoma velika. Pored svega razvoj ekskluzivnog turizma, u čemu mi posebno težimo narednih godina, zahteva ponudu visokovredne hrane koja plasirana na taj način ima i do četiri puta veću cenu. Njeni prinosi po jedinici površine su manji nego u tradicionalnoj proizvodnji, ali su zato zdravstveno bezbedniji. Najuspešnija zemlja u pogledu izvoza proizvoda iz organske poljoprivrede u Evropi je Mađarska. Ona izvozi oko 80 odsto svojih proizvoda, upravo zahvaljujući stimulativnim merama vlade, koja izdvaja čak 30 odsto svog budžeta za razvoj organske poljoprivrede.
U proizvodnji te hrane Srbija ima sve uslove i izvanrednu šansu. Privredna komora Srbije je predložila da se ceo njen prostor proglasi za područje bez genetski modifikovanih proizvoda, odnosno za region gde je razvijena organska poljoprivreda i gde se proizvodi zdravstveno bezbedna hrana.  Posebna šansa je i u tome se je u Srbiji i Crnoj Gori, uključujući i teritoriju Kosova i Metohije, priznat status ''zemlje slobodne od slinavke i šapa bez vakcinacije''. Ova odluka je jednoglasno doneta na 74. generalnoj sednici skupštine Svetske zdravstvene organizacije za zaštitu životinja.
U sistemu ekološke poljoprivredne proizvodnje ostvaruju se veći ekonomski efekti, doprinosi se zaštiti životne sredine i u okviru toga i biodiverziteta što je pravo nacionalno blago zemlje. U takvim uslovima agrarna proizvodnja se zasniva na kriterijumima održivog razvoja koji integriše ekonomske i ekološke interese sadašnjih i budućih generacija sa ciljem da se proizvede kvalitetna i bezbedna hrana za sopstvene potrebe i izvoz, ostvari profit i zaštiti životna sredina. To treba da postane i naš agrobiznis.

Antrfilei

Svet
Zemlje razvijene tržišne privrede, pre svega, EU i prekookeanske zemlje vode dvostruko ''mudru'' politiku. Prvo putem kontrolisanog priraštaja stanovništva i brigom o prirodnim resursima, zaštiti prirodne sredine i čovekove okoline i posebno o poljoprivrednom i obradivom zemljištu. To je regulisano mnogobrojnim zakonima, propisima i uredbama. Ovo je izuzetno važno jer se tu prepliću i usaglašavaju interesi – proizvođača (čiji je motiv veći profit), potrošača čiji je interes kvalitetnija i jeftinija hana i vlada nacionalnih država grupacija država čiji je interes briga o resursima. S druge strane gusto naseljene zemlje (Kina, Indija...) primorane su na dve žetve godišnje i na veće površine pod navodnjavanjem, veću upotrebu hemikalija kako bi obezbedile hranu za brojnu populaciju, što je pritisak na resurse.

Rizik
Rezultati istraživanja širom sveta pokazuju da se u proizvodima iz konvencionalne poljoprivrede sve češće pronalaze rezidue agrohemikalija (pre svega pesticida) koje su veoma štetne po zdravlje ljudi. Podaci WTO govore da se pesticidima svake godine otruje oko tri miliona ljudi. Prema najnovijim istraživanjima Ministarstva poljoprivrede Velike Britanije (MAFF) u polovini kontrolisanih proizvoda su nađene rezidue pesticida i zato se potrošačima preporučuje ljuštenje sa ore voća i povrća kako bi se smanjio rizik od njihovog unošenja u organizam. Istraživanja pokazuju da se kod žena koje su bile u blizini polja na kojima su primenjivani pesticidi za 40 do 120 odsto povećava rizik od spontanih pobačaja usled d deformacija ploda i pojave raka dojke. Hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede je bezbedna od prisustva bilo kakvih veštačkih sintentizovanih materija pa i pesticida.
 

Korak do organskog zrna
Poljoprivredni institut „Tamiš” u Pančevu za ratare koji žele da uđu u organsku proizvodnju pripremio je sertifikovano seme soje, koje je nastalo u prvoj godini konverzije i nalazi se samo korak do naziva „organsko seme”. Za tržište je pripremljena sorta „Dukat” (nulte grupe zrenja) i sorta „Galeb” (prva grupa zrenja). Institut „Tamiš” u Pančevu je vodeća savetodavna služba u Vojvodini, koja se uspešno bavi inovacijama u ratarstvu.
Institut za jesenju setvu pšenice priprema seme spelta sorte „Nirvana”, koja se takođe nalazi na polovini postupka da bude organsko. Ova pšenica ima „obučeno zrno”, više vitamina i 15 odsto proteina, a poseduje i kvalitetniji gluten.
Korišćenjem semena soje i pšenice na putu stvaranja organske proizvodnje u Vojvodini će biti zasejano oko 90 hektara.
Inače, u Srbiji ne postoji proizvodnja organskog semena, što  posebno nedostaje povrtarima, pa će se ovim poslom baviti novootvoreni Centar za organsku proizvodnju u Selenči.

Zakon za organsku proizvodnju
U Republici Srbiji 2006. godine donet je prvi Zakon o organskoj proizvodnji. Vlada premiejra Mirka Cvetkovića, u kojoj je ministar poljoprivrede dr Saša Dragin, u maju 2010. godine donela je nov Zakon o organskoj proizvodnji. On uređuje proizvodnju poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama koje isključuju genetički modifikovane organizme, kao i upotrebu jonizujućeg zračenja, odnosno metode, cilejv ai načela organske proizvodnje, kontrola i sertifikacija u tvoj vrsti proizvodnje, prerada, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, se obavljaju na poseban način, kaže državni sekretar u Ministarstvu za poljoprivredu Vlade Srbije dr Mirjana Milošević. Po njenim rečima ovaj novi Zakon je usaglašen sa regulativom Evropske unije. U Selenči je formiran Centar za organsku proizvodnju, dok je u Privrednoj kokmori Srbije formirana i Grupacija za organsku proizvodnju. Sad se u Srbiji pod organskom proizvodnjom nalazi tek 0,1 odsto površina ili oko 1.600 hektara. Najviše zemljišta na kome se proizvodi organska hrana, je ono na kome se proizvodi voće i povrće. Cilj je da se te površine prvo povećaju na 600.000 hektara, a cilj je za dve decenije da to bude milion hektara. Takvu hranu svet traži i ona je skuplja od obične za 20 do 50 odsto! Samo u Evropskoj uniji 10 odsto stanovništva ili 50 miliona njih se izjasnilo da hoće da troši hranu bez GMO sastojaka, odnosno da potiče iz organske proizvodnje, kaže potpredsednik Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić.
Za naše uslove je značajno da se u ekološki nenarušenim sredinama razvija organska proizvodnja, specifična za različite regione. Organska proizvodnja je sistem koji proističe iz bazičnih standarda formulisanih u
okviru IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements, osnovana 1972. god). Na tim principima zasnivaju se dokumenta EU (Direktiva 2092/91, revidirana 1999), Codex Allimentarius iz 2001. (FAO/WHO), kao i naša zakonska regulativa (Savezni zakon o organskoj proizvodnji, 30. juni 2000. god)
i odgovarajući pravilnici (11. septembar 2002. god), a u toku su dopune i izmene.
IFOAM je u bazičnim smernicama za organsku poljoprivredu i preradu istakao glavne ciljeve (na kojima su građeni svi postupci i standardi) a to je i u našoj zakonskoj regulativi.

Organske maline iz Rađevine
Organske maline proizvedene u Rađevini, na severozapadu Srbije, prvi put će 2010. godine biti ponudjene na tržištu, saopštio je Zavod za poljoprivredu u Loznici.
Oko 70 malinara iz rađevskih sela Kostajnik i Šljivova, koji su se opredelili za organsku proizvodnju hrane, ovoga leta će hladnjači "Beri frost’’ (Berry frost) u Loznici ponuditi prve maline proizvedene bez upotrebe hemijskih sredstava.
Stručnjak za voćarstvo u zavodu Zlatica Krsmanović rekla je da je organska proizvodnja hrane prirodna, zdrava i unosnija. Ona je napomenula je da je prošle godine taj vid uzgajanja maline u Srbiji donosio cenu 10 odsto višu od konvencionalne proizvodnje. Zlatica Krsmanović ističe da Rađevina ima velike mogućnosti za organsku proizvodnju, pošto poljoprivredna delatnost do skora nije ni uključivala upotrebu hemijskih sredstava. Zavod za poljoprivredu pokriva lozničku i susedne opštine Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik.

Pesticidi na kašičicu
Budući da smo zemlja koja je više od decenije koristila malo veštačkog đubriva, a ponajmanje je imala novca za nabavku pesticida i herbicida, stvoreni su uslovi za razvoj organske poljoprivrede koja postaje izuzetno atraktivna.
U našoj zemlji se pre jedne decenije godišnje trošilo na ovim prostorima 14.000 tona pesticida, dok je to danas svedeno na 3.000 do 4.000 tona. Ali, pesticide koji su se uvozili u ovim, količinama zamenili su mnogi drugi artikli koje sami proizvodimo. Smanjena je i proizvodnja veštačkog đubriva. Pre deceniju i po trošili smo 120 kilograma po hektaru i po tome bili među poslednjima u svetu. Danas trošimo samo 46 kilograma! Pre dve decenije trošili smo godišnje na ovim prostorima blizu 1,5 miliona tona đubriva, a danas samo 700.000 tona godišnje, navodi Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
Organska proizvodnja hrane treba da donese čiste proizvode bez primesa hemijskih supstanci, što je veliki izazov. Za proizvode tretirane prirodnim materijalima naročito je Evropa zainteresovana, jer je ona i najveći zagađivač životne sredine. Primera radi Austrija je prva zemlja u Evropi pre dve decenije počela organsku poljoprivrednu proizvodnju da bi danas ona bila zastupljena sa 15 odsto i time postala veliki izvoznik ''zdrave'' hrane. Ova proizvodnja treba da zauzme reprezentativno mesto u našoj ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji koja će imati svoju profitabilnost. Organskom poljoprivrednom proizvodnjom niko ne treba da se bavi po sili zakona, već na bazi dobrovoljnosti i želje da se proizvede najskuplji i najcenjeniji u svetu proizvod.

Samo soja modifikovana
NE postoje saznanja da u Srbiji, osim genetski modifikovane soje, ima pokušaja nelegalnog gajenja još nekog genetski modifikovanog organizma - izjavio je direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić.
- Imali smo ranijih godina nekoliko pokušaja uvoza genetski modifikovanog kukuruza i njegovog semena, ali je to bilo sprečeno još na granici - kazao je Pajkić, ističući da će ove godine, kao i lane, biti sprovođene kontrole te vrste.
Zakonom o genetski modifikovanim organizmima, u Srbiji je zabranjena proizvodnja te vrste organizama.
Fitosanitarna inspekcija izvršila je kontrolu useva soje na 1.800 parcela na teritoriji Srbije i utvrdila da je na 79 parcela gajena genetski modifikovana soja, ukazao je Pajkić.
Kontrole su obavljene u mačvanskom, zapadnobačkom, južnobačkom, sremskom i okrugu grada Beograda. Kontrola useva soje sprovedena je na ukupnoj površini od 1.000 hektara.
Kazne za fizička lica koja su se bavila ovakvom proizvodnjom iznose do 100.000 dinara.