SVET I SIROMAŠTVO2010

Glad jede milenijumski cilj

U svetu danas 2,5 milijardi ljudi živi sa manje od dva dolara na dan. Godišnje, uglavnom od gladi umre 10 miliona dece. Milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijardi ljudi nema zdravstvenu zaštitu.  Nema verovatnoće da će se ostvariti milenijumska deklaracija, potpisana 2000. godine o smanjenju siromaštva u svetu do 2015. godine

Svakog sata u svetu umire 1.200 dece, što je kao da se svakoga meseca dešavaju tri cunamija odjednom u svetu. Istovremeno 815 miliona ljudi u svetu je gladno, a od toga 300 miliona dece nema dovoljno hrane. Prema podacima Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija, ukoliko se nastavi ovaj tempo siromašenja naroda, neće se ostvariti ideja UN da se do 2015. godine glad iskoreni, ili, svede na najmanju moguću meru. Naime, 2000. godine svetski lideri su potpisali milenijumsku deklaraciju o jasnim ciljevima razvoja ljudskog roda do 2015. godine, u kojoj je glavni zadatak bio da se iskoreni siromaštvo. Oni su se tada obavezali da će broj onih koji širom sveta žive u uslovima ekstremnog siromaštva biti prepolovljen, da će se drastično smanjiti stopa smrtnosti kod dece i da će učiniti sve da sva deca na svetu idu u školu. Ali, u najnovijem izveštaju UN piše: Ako se dosadašnja tendencija nastavi, ovi ciljevi neće biti ostvareni ni za 10 godina". To je svakako zabrinjavajuća slika sveta.
Neke, doduše malobrojne zemlje su se donekle i popravile. Među njima je, recimo, Italija. Ona se svojevremeno nalazila na 21. mestu, a sada se popela na 18 poziciju. Očekivani životni vek Italijana se produžio, a porastao je i broj dece koja idu u školu - sa 82 odsto u školskoj 2001/2002. godini taj broj se popeo na 87 odsto u školskoj 2002/2003. godini. Takođe zabeležen je rast bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku (sa 26.430 dolara, koliko je iznosio 2002. na 27.119 dolara u 2003. godini). U izveštaju UN, izdatom na kraju 2005. godine, naročito je pohvaljena Norveška koja je petu godinu zaredom proglašena najrazvijenijom zemljom. S druge strane, kritikovan je Niger koji se našao na poslednjem 177 mestu.
 Slika nejednakosti
Izveštaj je slika sveta punog nejednakosti, sveta u kojem 10 odsto Brazilaca živi u većem siromaštvu od najsiromašnijih Vijetnamaca. Ali, u njemu postoje i pozitivni elementi: 1,2 milijarde više ljudi na svetu poseduje pijaću vodu. Broj siromašnih u Vijetnamu smanjen je sa 60 odsto od ukupnog broja stanovnika ove zemlje, koliko je iznosio devedesetih godina prošlog veka, na 32 odsto u 2000. godini. U toj zemlji je istovremeno smanjena i stopa smrtnosti novorođenčadi.
Kada je reč o Srbiji u njoj se stanje stalno pogoršava. Godi[nje vi[e umre nego [to se rodi bliyu 35.000 ljudi. Dakle, svake godin iz nje nestane jedan manji grad! Sad je u njoj više od 700.000 gladnih (znači više od 10 odsto stanovništva!) što zvoni na uzbunu. Svetska organizacija za ishranu FAO Srbiji prognozira da će uskoro čak biti zavisna i od uvoza hrane da bi prehranila svoej stanovnitšvo! To potvrđuju i činjenice: kada bi gladni u Srbiji imali prosečnu platu od 330 evra mesečno i nju kao i svi drugi najvećim delom trošili za hranu Srbija ne bi imala hrane za izvoz! Ono što proizvede, uz dodatni uvoz bilo bi dovoljno tek da se prehrani 7,5 miliona njenih žitelja! A, izvoz hrane sa kojim se hvale ekonomski kreatori srpske privrede u 2009. godini iznosio je 1,94 milijarde dolara, uvoz je bio vredan 1,3 milijarde dolara, pa je trgovinski suficit u ovoj oblasti bio 640 miliona dolara! Dakle, u zemlji koja se sve do nedavno hvalila da može da hrani pola Evrope, opada proizvodnja i potrošnja hrane, a nacija je postala pothranjena! Konkretno posle svake strategije, koju uglavnom donese svaka nova vlada, Srbija ima pad proizvodnej hrane! Pad proizvodnje prati i pad potoršnje. Tako se sad u Srbiji godišnje u proseku troši 105,8 kilograma helba po stanovniku. Karakteristično je da u svetu u vreme krize raste potoršnja hleba, a u Srbiji je i ona u padu, jer je 2007. godien potrošnja bila 109,5 kilograma!  U Srbiji se troši godišnje do 40 kilograma mesa po stanovniku, 80 litara amleka i prerađevina, 56,6 kilogramasvežeg i prerađenog voća, 136,2 kilograma povrća... Ovana analiza potrošnje urađena je na uzorku od 2,53 milina domaćisntava u srbiji koaj u proseku imaju tri člana. Znači, na uzorzku cele Srbije... Ovi podaci ukazuju na to da opada potrošnaj svih osnovnih poljopriverednih namairnica u Sribji. Rast je bio samo kod banana i to za 8,2 odsto i zbog dobrog roda krušaka od 22,2 odsto i bresaka od 3,7 odsto. Doduše statistika je prikazala i rast potrošnje goveđeg, junećeg i telećeg mesa za 8,7 odsto. Ta brojka može da zavara obične čitaoce jer rast je zbog pokolja stoke (te godine je u Srbiji prinudno zaklano zbog loših mera ekonomske poltike oko 100.000 krava mlekulja) pa samo prividno imamo rast potrošnje koja nije rezultat boljeg standarda i većeg tova... Posledica toga je da je sad u Srbiji značajno smanjen stočni fond!
Ili još nekoliko poređenja. U svetu bolje nego ranije živi 13 miliona ljudi koji su se oslobodili od apsolutnog siromaštva. Još 1,2 milijarde ljudi sada ima pristup pijaćoj vodi, a smrtnost novorođenčadi smanjena je za dva miliona. Školu pohađa dodatnih 30 miliona dece. Gore nego ranije živi 2,5 milijardi ljudi koji dnevno imaju manje od dva dolara na dan za život. Godišnje u svetu umre 10 miliona dece. Ili svakog dana u svetu umre po 30.000 dece mlađih od pet godina, uglavnom zbog nedostatka hrane! Uzroci svih smrtnih slučajeva mogli bi biti sprečeni. Milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijardi ljudu nema zdravstvenu zaštitu. U svetu 115 miliona dece još uvek ne ide u školu.
Na primeru Ugande i Kine izveštaj UN pokazuje da je moguće ostvariti brži napredak. Nažalost, 18 zemalja sada ima gore pokazatelje razvoja nego 1990. godine. Od tog broja njih 12 se nalazi u podsaharskom području Afrike kojim hara sida, a preostalih šest su bivše sovjetske republike. Ovi podaci otkrivaju da 460 miliona ljudi danas živi gore nego ranije.
Intervencije u tri pravca
Autori izveštaja ipak smatraju da su "milenijumski ciljevi" ostvarivi ukoliko se bude intervenisalo u tri domena: pružanja pomoći, trgovine i bezbednosti. Ali, istaknute su neke manjkavosti sistema pružanja pomoći. Bogate zemlje izdvajaju suviše malo (0,25 svog bruto nacionalnog proizvoda). Najgore među njima su tri članice G8: Italija (0,17 odsto), SAD (0,15 odsto) i Japan (0,20 odsto). Sem toga, zemlje donatori vezuju pružanje pomoći za nabavku njihovih proizvoda. Tako je onaj koji prima finansijsku pomoć primoran da uvećava svoje troškove za 20 odsto. Svake godine na taj način se  gubi pet do sedam milijardi dolara, što predstavlja ozbiljan problem. Jer, kada siromašne zemlje pravilno upravljaju poklonjenim sredstvima ona su im od velike pomoći. Bez te pomoći troškovi zdravstva u Zambiji iznosili bi tri dolara po stanovniku umesto osam. Upravo zahvaljujući pomoći koja je stigla 2003. godine 1,6 miliona dece u Tanzaniji krenulo je u školu.
U izveštaju UN o razvoju ljudskog roda, prvih deset najrazvijenijih zemalja su: Norveška, Island, Australija, Luksemburg, Kanada, Švedska, Švajcarska, Irska, Belgija i SAD. Najsiromašniji su Mozambik, Burundi, Etiopija, Centralno Afrička Republika, Gvineja - Bisao, Čad, Mali, Burkina - Faso, Sijera Leone i Niger.
Zemlje sa 600 dolara dohotka po stanovniku imaju upola manje šansi da postanu poprište građanskog rata od zemalja koje ostvaruju dohodak od samo 250 dolara po stanovniku. Od ukupno 32 zemlje koje su se našle na dnu liste, u periodu od 1990. do kraja 2005. godine ratovalo se u čak 22. Zemlje u kojima se i danas vode oružani sukobi (Avganistan, Irak i Liberija) nisu stavljene na ovu listu zbog nedostatka pouzdanih statističkih podataka.
Zemlje donatori izdvajaju nešto više od milijardu dolara godišnje za pomoć poljoprivredama zemalja u razvoju i nešto manje od milijarde dolara dnevno za subvencionisanje sopstvenih poljoprivreda. Zbog ovih subvencija i protekcionističkih mera zemlje u razvoju godišnje gube oko 24 milijarde dolara. Svakom ovom izgubljenom dolaru treba dodati još tri dolara koja se gube u domenu investicija i zapošljavanja. Bez promene sadašnje politike, "milenijumski cilj" o smanjenju siromaštva umesto 2015. godine, biće ostvaren tek 2147. godine!

Antrfilei:

Analiza FAO
U kontrastu drugih veoma pesimističkih analiza, najnoviji izveštaj FAO (Svetske organizacije za ishranu iz Rima) govori da će se u svetu područja pod žitaricama povećati za 20 odsto do 2030. godine. Najveći obim povećanja produkcije - više od 80 odsto treba da dođše od povećanja proizvodnje po jedinici površine.
Prema ovoj analizi broj hronično gladnih ljudi u svetu će se prepoloviti sa sadašnjih 776 miliona na 440 miliona do 2030. godine, tvrde u FAO-u. Ali, umesto da se prepolovi do 2015. godine, kako je zacrtano 1996. godine na Svetskom Samitu o ishrani - broj neuhranjenih osoba će se smanjiti samo za 11 odsto. Primera radi u Južnoj Aziji i posebno u Sub-Saharskoj Africi siromaštvo nastavlja intenzvian porast. Kao rezultat toga broj hronično neuhranjenih stanvonika u Africi  do 2030. godine će marginalno opasti sa 194 tek na 183 miliona stanovnika. Ovo su prognoze na osnovu detaljnog modela svetskog trenda proizvodnje hrane objavljenog ovih dana. Zaključak je da će svetska produkcija žitarica (merkantilna i semenska) rasti po stopi od 1,2 odsto godišnje, što čini više od 17 odsto od 1990. godine. Zvaničnici FAO su mišljenja da se ovaj trend povećanja proizvodnje može nastaviti, uz napomenu da bogate zemlje treba da izvoze više u zemlje u razvoju i da pomognu povećanju lokalne proizvodnje žitarica.
U kontrastu drugih veoma pesimističkih analiza, izveštaj govori da će površine pod žitaricama do 2030. godine biti uvećane za 20 odsto. FAO odbija kao neosnovane zaključke nekih drugih analiza, da je ovakvo povećanje proizvodnje u datim uslovima skoro neverovatno. Leter Braun sa Earth Policy Instituta u Vašingtonu  navodi da je projektovana proizvodnja žitarica koju je izneo FAO duplo veća od statističkog proseka od 1980. godine do danas. Tu proizvodnju ne bi mogli postići skoro ni u idealnim uslovima zemljišta, đubrenja i genetskog potencijala žitarica. FAO je takođe saopštio da je povećanje proizvodnje usporeno usled usporenog rasta svetske populacije i nemogućnosti zemalja u razvoju da svoje potrebe u žitaricama ostvare na osnovu njihove tržišne vrednosti. U izvešaju FAO se insistira na velikoj rodnosti, na više žetvi godišnje, uglavnom koristeći sisteme za navodnjavanje (17 odsto površina u svetu se navodnjava, a u Srbiji samo 1,2 odsto) - i sve tehnologije u oblasti gde su obradivo zemljište i voda deficitarni, kao i u ratarenju sa minimalnom obradom njiva.

 Bogatstvo kod bogatih
Grupa od 500 najbogatijih ljudi na svetu ostvarila je u 2003. godini dohodak veći od ukupnog dohotka 416 miliona najsiromašnijih ljudi na svetu. I danas u svetu čak 2,5 milijardi ljudi živi sa manje od dva dolara na dan. Iako čine 40 odsto stanovništva naše planete oni ostvaruju svega pet odsto globalnog dohotka. S druge strane bogati čine svega 10 odsto stanovništva na svetu, uglavnom žive u zemljama sa visokim nacionalnim dohotkom i upravljaju sa 54 odsto globalnog dohotka.

Životni vek
Osoba koja danas živi u Zimbabveu ima mnogo manje šansi da doživi tridesetu od nekoga ko se rodio u Engleskoj, recimo 1840. godine. Tokom Prvog svetskog rata prosečan životni vek u Francuskoj bio je kraći za oko 16 godina, ali epidemija side je 2003. godine u  Bocvani skratila životni vek za oko 31 godinu!