Ruski „hlebosolni” sa bačkih njiva
Prvi put ove godine nekoliko većih povrtara iz Srbije proizvode seme čuvene ruske sorte paradajza za potrebe te zemlje, a medju njima je i Branko Mušikić iz Vrbasa

Povrtarstvo je unosan i rizičan posao: Branko Mušikić Foto P. Koprivica

Vrbas – Vrbašanin Branko Mušikić jedan je od malobrojnih i odabranih povrtara iz Srbije kome je ukazano poverenje da ove godine proizvodi seme paradajza za kupce u Novosibirsku, i to od čuvene autohtone stare ruske sorte „hlebosolni” koja se u toj zemlji smatra nacionalnim brendom. Istina, njegov udeo, kao kooperanta, u aranžmanu sklopljenom izmedju beogradske firme „Monte agro“ i ruske „Sibir seme“, nije veliki – ali, veoma je značajan, budući da je ovo prvi put da se na našim njivama proizvodi seme paradajza koji će se gajiti u dalekom Sibiru.

Na oko četiri hektara njegovog imanja „hlebosolni“ lepo napreduje, plodovi su zdravi i krupni, tek što nisu zarudeli, pa Branko očekuje dobar i kvalitetan rod, kao i punu izdašnost semenki. Usev je pod stalnim nadzorom stručnjaka iz vrbaskog „Agrozavoda“, ali i instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Smederevske Palanke, kao i „Bioprodukta“ iz Beograda, s kojima ovaj domaćin veoma dobro saradjuje dugi niz godina. Jer, kaže, ko se iole ozbiljnije bavi ovom vrstom proizvodnje, nijednog trenutka ne sme da zapostavi savetodavnu reč nauke.

– Povrtarstvo je lep i zahvalan posao, zahteva dosta ulaganja i rada, ali je i rizičan, pošto su biljke vrlo osetljive na razne boleštine i nagle meteorološke promene. Ipak, prihvatio sam sa zadovoljstvom izazov da se okušam i u proizvodnji semena za „hlebosolni”, znajući da je to jedna od najkvalitetnijih sorti paradajza na svetu. Plodovi su čvrsti, sočni i „mesnati”, nadasve ukusni, pa se mogu sa slašću jesti samo sa hlebom i solju. Valjda se zato ova sorta u Rusiji proizvodi u ogromnim količinama, a „hlebosolni” se zbog svih svojih osobina tamo još popularno naziva i sirotinjskim paradajzom – objašnjava Branko Mušikić, jedan od najvećih povrtara u Bačkoj, koji se ovim poslom veoma uspešno bavi već pune dve decenije.

Njegovo porodično preduzeće „Tomatko, sinovi i tatko“, sa ukupnim zemljišnim posedom od dvadeset katastarskih jutara, specijalizovano je za proizvodnju semena paradajza, ali i boranije, pasulja, graška... Postiže, veli, natprosečne rezultate, sa klijavošću semenki i do 94 odsto, i za taj posao poseduje sve potrebne dozvole Ministarstva za poljoprivredu i sertifikate najviših naučnih institucija. Samo prošle sezone sa gazdinstva Mušikića tržištu je isporučeno oko 700 kilograma semena nekoliko vrhunskih domaćih sorti paradajza, a za tu količinu bilo je potrebno preraditi više od 140 tona ovog povrća. Istovremeno, proizvedeno je i desetak hiljada litara soka od paradajza, „kuvanog“ po starinskim receptima, ali uz primenu najsavremenije tehnologije.

– Ako dobijem „prelaznu ocenu” kod Rusa, a ne sumnjam da neću, planiram da već naredne sezone udvostručim proizvodnju paradajza, ne samo semena već i soka, naravno sve od sorte „hlebosolni”. Svakako, neću zapostaviti ni ostale vrste povrća budući da imam celokupnu mehanizaciju za povrtarstvo, kao i mogućnost navodnjavanja na svim parcelama, što je osnovni preduslov za uspešno bavljenje ovim poslom – zaključuje Mušikić.

Izvor: Politika