Cene ne uređuje tržište, nego otkupljivači
Prošle godine porodica Damljanović je u svojim voćnjacima ubrala dve tone trešanja, 20 tona kajsija i isto toliko jabuka. Osim na domaće tržište, jabuke su izvozili u Rusiju, šljive u Švajcarsku, a kajsije u Bosnu.

Slab ovogodišnji rod kajsije u Srbiji po svim zakonitostima tržišta trebalo bi da uzrokuje i znatno višu otkupnu cenu, ali dogodilo se upravo suprotno, pa je očigledno da su u pravu mnogi koji tvrde da ona ne počiva na ponudi i tražnji, već na dogovoru velikih otkupljivača

Za razliku od većine voćara iz čačanskog kraja, koji ove godine beleže minimalan rod kajsije, porodica Damljanović iz sela Miokovci nadomak Čačka očekuje rod sličan prošlogodišnjem.

Primer braće Žarka, mašinskog inženjera, i Želimira Damljanovića, apsolventa Tehničkog fakulteta, koji sa ocem na osam hektara uzgajaju kajsije, jabuke, kruške, šljive i trešnje, a bave se i otkupom voća, potvrda je da, uprkos velikom radu, ulaganjima i riziku koji nosi tržište, voćarstvo ipak može biti profitabilan biznis i jedan od preduslova za revitalizaciju srpskog sela.

Oslonac na sopstvene snage

Prošle godine porodica Damljanović je u svojim voćnjacima ubrala dve tone trešanja, 20 tona kajsija i 20 tona jabuka. Osim na domaće tržište, lane su jabuke izvozili u Rusiju, šljive u Švajcarsku, a kajsije u Bosnu. Ove godine na 2,5 hektara na rod stižu kruške sorti „santa Marija“, viljamovka i „starkov delišes“, dok sa 50 ari očekuju prvi ozbiljni rod šljiva sorte čačanska lepotica. Mada voćarska proizvodnja zahteva stalna i nimalo zanemariva ulaganja, Damljanovići do sada nisu koristili nikakve subvencije, već su proizvodnju finansirali iz sopstvenih sredstava, odnosno kreditima koje su podizali kao fizička lica.

„Kad smo brat i ja odlučili da se ozbiljno bavimo voćarstvom, znali smo da uspeh pre svega zavisi od ulaganja, u kvalitetan sadni materijal i u repromaterijal. Ulagati treba i u sredstva za zaštitu, đubrivo, ali i u skladišni prostor, zbog čega smo samo u gradnju hladnjače kapaciteta 60 tona uložili 32.000 evra. Da savremena voćarska proizvodnja ne poznaje improvizaciju, već se zasniva na planiranju i strogoj primeni agrotehničkih mera, pokazalo se ove godine, kad nam je uspelo da zahvaljujući kvalitetnoj zaštiti i obimnom đubrenju zasada stajnjakom ostvarimo rod na nivou prošlogodišnjeg. Uprkos lošim vremenskim uslovima koji su ovogodišnji rod sveli na minimum, očekujemo prinos od 15 do 20 tona“, procenjuje Žarko Damljanović.

Tržišne anomalije

Slab ovogodišnji rod kajsije po svim zakonitostima tržišta trebalo bi da uzrokuje i znatno višu otkupnu cenu, ali dogodilo se upravo suprotno, što je jedno u nizu objašnjenja zbog čega se voćarstvo u Srbiji razvija mnogo sporije nego što je za očekivati.

„Kada je reč o formiranju otkupne cene, očigledno je da su u pravu mnogi koji tvrde da ona ne počiva na ponudi i tražnji, već na dogovoru velikih otkupljivača. Činjenica da je samo sa područja Miokovaca prošle godine otkupljeno 250 vagona kajsije, dok se ove godine očekuje da bude otkupljeno maksimalno 40 vagona, a prognozira se da će rod šljive biti niži 40 do 50 odsto, što bi po svim pravilima trebalo da uzrokuje i znatno višu otkupnu cenu, direktno potvrđuje ovakve i slične teze“, smatra Želimir Damljanović.

Po oceni Damljanovića isplativa voćarska proizvodnja, u situaciji nestabilnog tržišta i stalnog rasta cena repromaterijala, počiva pre svega na velikim zasadima, što se uostalom pokazalo na primeru proizvođača maline, koji, u nastojanju da opstanu na svetskom tržištu, u poslednje vreme zasade podižu na površinama od nekoliko hektara.

Nove sorte i novi zasadi

Bubamare oprašivači

Poslednjih godina holandski proizvođači povrća su u staklenicima i plastenicima kao prirodne oprašivače počeli da koriste bubamare, a nedavno su ti insekti počeli da oprašuju voćnjake i u Srbiji. U nastojanju da dobiju što bolji rod, tu metodu oprašivanja su ove godine počeli da primenjuju i Damljanovići, koji ističu da su izuzetno zadovoljni rezultatima.

„Iz Mađarske smo uvezli dve košnice, odnosno šest društava, a taj način oprašivanja se pokazao naročito uspešan u voćnjacima pod trešnjom i kruškom“, objašnjava Žarko Damljanović.

Proširenje voćnjaka i obogaćivanje sortimenta nesporno su preduslovi profitabilne voćarske proizvodnje, na šta ukazuju iskustva voćara u Sloveniji, Austriji ili Italiji, pa Damljanovići planiraju podizanje novih voćnjaka, ali i proširenje kapaciteta hladnjače.

„Na jesen ćemo podići zasad kruške sorte karmen, čije smo sadnice već naručili iz Mađarske, odakle uglavnom nabavljamo sadni materijal. Reč je o izuzetno kvalitetnoj stonoj sorti kruške koja je tražena na inostranim tržištima, a u Srbiji se proizvodi jedino u Šidu. U jesen 2006. na 70 ari smo podigli zasad kajsije, dok smo u proleće na 90 ari zasadili jabuke sorte greni smit, za koju, uz kajsiju, vlada najveće interesovanje na tržištu Rusije. Budući da grad već nekoliko godina na ovom području nanosi ogromne štete, u planu nam je nabavka protivgradnih mreža, koje su se pokazale kao najefikasnija zaštita od te vremenske nepogode“, najavljuju braća Damljanović.

Poziv inženjera za koji su se školovali, odnosno još školuju, zamenili su neizvesnošću koju u Srbiji podrazumeva poljoprivreda i ostali na selu, ali Žarko i Želimir Damljanović ne misle da su pogrešili. Oni veruju da sve ono što poslednjih godina prati srpsku ekonomiju ukazuje na to da voćarstvo, s obzirom na prirodne uslove, može da bude strateška privredna grana. Na drugoj strani, oni ističu da bi, ako država zaista želi da pospeši poljoprivredu, jedan od načina moglo biti i subvencionisanje nabavke protivgradnih mreža.

www.emg.rs