Branislav Gulan
Privredna komora Srbije,
Beograd, Resavska 15,
gulan@ptt.rs

POLJOPRIVREDA I TURIZAM

Zemlja zdrave hrane i banja

ABSTRAKT
U Srbiji se godišnje na 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina proizvede oko 10 miliona tona agrarnih proizvoda u vrednosti od oko 3,5 milijardi evra. Od izvoza hrane, odnosno poljoprivredno prehrambenih proizvoda u 2008. godini, u Srbiju je stiglo dve milijarde dolara (što je petina njenog ukupnog izvoza), dok je uvezeno za 1,5 milijardi dolara i ostvaren je suficit u ovoj oblasti od 500 miliona dolara. U 2009. godini izvoz hrane je iznosio 1,94 milijarde dolara, uvoz je bio 1,3 milijardi dolara pa je trgovinski suficit sa svetom kada je hrana u pitanju bio 640 miliona dolara.
Veća proizvodnja hrane i njena realizacija uz podsticaj snažnijeg razvoja seoskog turizma može se ostvariti ukoliko bi se u ruralni razvoj Srbije uložilo oko milijarda evra, a ceo region proglasio za područje bez genetski modifikovanih proizvoda. To je značajno jer se 10 odsto stanovništva Evropske unije ili blizu 50 miliona njih izjasnilo da hoće da troši takvu hranu. Mi bi hranu bez GMO proizvodili za izvoz i - ponudu na domaćoj trpezi. Uz ta ulaganja za tri godine Srbija bi mogla da udvostruči proizvodnju hrane količinski i novčano i da njena vrednost dostigne sedam milijardi evra. U tom slučaju bi i izvoz dostigao tri milijarde dolara, a do 2020. godine, uz više faze prerade i bolje korišćenje prehrambene industrije. Taj izvoz bi iznosio sedam milijardi dolara, a deceniju kasnije i  - 10 milijardi dolara.
Turizam u Srbiji i pored obilja mogućnosti nije strateška privredna grana. Veća proizvodnja hrane treba da omogući i razvoj srpskog sela. To znači da se zaustavi njegovo umiranje jer od blizu 4.800 sela svako četvrto je na putu nestanka. Kada bi se stvorili isti uslovi života na selu kao i u gradu, mladi bi ostajali u selu, da žive i rade ne samo u poljoprivredi, već i oko nje, a to je i - u turizmu. Nakon toga bi počeli i da se vraćaju na selo oni koji su ostali bez posla u gradu. Tako ujednačili u razvoju nerazvijeni jug i razvijeni sever Srbije.
Uz veliki broj brendova u hrani, Srbija kroz razvoj seoskog turizma (godišnje se održi oko 1.000 manifestacija) mogla bi da privuče značajan broj gostiju. To ne bi bila samo Guča i Egzit u Novom Sadu, već i odmor na selu.
Evropa je poslednjih decenija svetski lider u ponudi seoskog turizma. Srbija baš u ovoj oblasti ima šta da ponudi uz naše brendove hrane. Sad se već formiraju i klasteri seoskog turizma U Srbiji danas polovina stanovništva živi na selima, a ima i 778.000 seoskih domaćinstava. Kada bi se samo 10 odsto njih bavilo turizmom, to bi za Srbiju značilo dodatni prihod od najmanje 1,6 milijardi evra godišnje! Uostalom i Svetska turistička organizacija je preporučila Srbiji da razvija seoski turizam. Na njenim prostorima postoji 70 banja i oko 400 izvora mineralne ili termomineralne vode. Srbija se po tom bogatstvu, može s pravom nazvati - zemlja banja. Jer, proizvodi viškove hrane, a uz sve to u njoj postoje idealni uslovi za razvoj turizma. Kroz njega ti viškovi hrane mogu da se prodaju...
KLJUČNE REČI: poljoprivreda, zdrava hrana, turizam, banje Srbije

AGRICULTURE AND TOURISM

ABSTRACT
About 10 million t of agricultural products in the value of 3.5 billion EURO are produced annually in Serbia on arable land area of 4.1 million ha. In 2008, exported foods, i.e. agro- industrial products, were in the value of 2 billion dollars (which makes one fifth of total Serbian exports), while the imports were 1.5 billion dollars, thus the surplices in this field reached 500 million dollars.
Bigger food production and its realization with support to stronger rural tourism development could be realized with the investment of about one billion EURO and the entire region be proclaimed as an area without genetically modified products. This is very important because 10% of EU inhabitants, or about 50 million people said that they want to consume such kind of food. We would produce food with no genetic modifications for export and for local market. With such investments Serbia could doubled its food production in terms of quantity and value in three years, and its value could reach seven billion EURO. In this case, exports would also reach three million dollars, and with higher processing phases and better utilization of food processing industry, the export could reach seven billion dollars. After a decade, it could reach 10 billion dollars.
Although Serbia has numerous possibilities for tourism development, tourism is not a strategic sector of the economy. Bigger food production should provide for better development of rural areas in Serbia. This means that withering away of rural areas shall be stopped, since out of 4.800 villages in Serbia, every fourth village is on a way to disappear. Provided that equal living conditions are created in villages as those in towns, young people would remain to live in villages and to work there, not only in agriculture but also in related sectors such as tourism. This would bring back to the villages those who were left without jobs in towns. Thus, undeveloped South and developed North would be equalized in development in Serbia.
With its large number of food brands, Serbia could attract through rural tourism (about 1000 events are organized annually) a significant number of visitors. Thus, it would not be only Guča festival and Novi Sad Exit but also a small holiday in rural area..
In last decades, Europe is a world leader in rural tourism. Serbia has a lot to offer in this field, including its food brands. Currently, clusters for rural tourism are being formed. Today in Serbia one half of population lives in rural areas and there are 778.000 rural households. If only 10% of them would be engaged in tourism, this would bring to Serbia additional income of at least 1.6 billion EURO per year.
World tourist organization has recommended Serbia to develop rural tourism. Serbia has 70 spas and about 400 mineral or thermal mineral water springs. In line with this abundance in mineral waters, Serbia could be called “a land of spas”. Serbia has surpluses in food production, and besides, it has ideal conditions for tourism development. These surpluses can be soled for tourism purposes. Even currently the offer for ecological tourist resorts is becoming more present on the market. Because, a tired businessman in the end of working week would appreciate very much surrounding greenery, murmur of clear creek and fresh mountain air.  It is necessary that the creators of agrarian and tourist sector policy in Serbia realize that this is prospective economic sectors for development. This is possible to attain, because agriculture and tourism are interrelated and they depend on each other.

KEY WORDS:
agriculture, organic food, rural tourism, Serbian spas          

UVOD

Proizvodnja hrane, prehrambena sigurnost zemlje, proizvodnja sirovina (za druge grane, razmena sa svetom, socijalni, demografskii i drugi aspekti) determinišu višestruki značaj poljoprivrede Srbije. Na osnovu toga može se proceniti da poljoprivreda sa pratećim delatnosti (prehrambenom i drugom industrijom) učestvuje u formiranju bruto društvenog proizvoda Srbije, zavisno od godine do godine i do 30 odsto, a u izvozu zemlje sa  25 odsto!
Prime radi u Srbiji se i pored godišnjeg pada stočnog fonda za 1,5 do dva odsto, proizvede 450.000 tona mesa. Po stanovniku se troši 43 kilograma, a ponajviše svinjskog oko 289.000 tona čija potrošnja prelazi 21 kilogram po stanovniku. Za veći izvoz, ali i potrošnju na domaćem tržištu bilo bi nužno povećati proizvodnju i potrošnju goveđeg mesa. Jer, proizvodi se manje od 100.000 tona, a troši po stanovniku tek nešto više od četiri kilograma godišnje. Pored toga proizvede se 20.000 tona ovčijeg i 75.000 tona živinskog mesa. Sad bi bilo najnužnije povećati tov goveda, jer Evropskoj uniji godišnje će nedostajati oko 700.000 tona junetine. Srbija ima šansu da godišnje u EU izvozi 8.875 tona, ali je 2008. godine izvezeno samo 1.700 tona. Razlog je što nema goveda u tovu! Primera radi gde se nalazimo je i činejnica da je sa ovih prostora Srbije 1990. godine u 40 zemalja izvezeno 30.000 tona junetine. Kada bi imali dovoljno ,,bebi bifa'' za izvoz, to bio obezbeđen izvozni posao za Srbiju u EU za narednih tri do pet decenija. Od postojećeg, smanjenog stočnog fonda u Srbiji se proizvede godišnje i 1,5 milijardi litara mleka. Pored toga u Srbiji se godišnje proizvede 1,8 miliona tona pšenice, oko šest miliona tona kukuruza, milion tona krompira. Srbija proizvodi više od 400.00 tona šećera, pa izvozi do 200.000 tona i 220.000 tona bude joj dovoljno za sopstvene potrebe i zalihe. Pored toga ona godišnje raspolaže iz sopstvene proizvodnje sa oko 200.000 tona jestivog ulja pa oko 70.000 tona može da izvozi  više od 600.000 tona šljive, više od 220.000 tona jabuka, oko 420.000 tona grožđa...
U 2008. godini izvoz hrane iz Srbije bio je vredan oko dve milijarde dolara, a uvoz oko 1,5 miliajrdi dolara. To je bila jedina privredna delatnost sa trgovinskim suficitom sa svetom od 500 miliona dolara. To je dobro. Međutim, ako se analizira taj izvoz vidi se da se čak 62,5 odsto ondosi na nasleđeno tržište bivše Jugoslavije. Dakle, gotovo ništa nije učinjeno za povratak na nekadašnja tržišta u svetu, niti su pak osvojena nova. Šansa Srbije, je u zemljama nesvrstanog sveta. To je oko 170 zemalja sa 1,7 milijardi stanovnika, odnosno potrošača gde se godišnje obrne vrednost halal hrane u vrednosti 600 milijardi dolara. U tom svetu Srbiaj ima šansu i zbog toga što se danas u tim zemljama na ministarskim mestima, pre svega, u poljoprivredi nalaze ljudi koji su se obrazovali u SFRJ, završili fakultete i sada se u svojim zemljama nalaze na odgovornim dužnostima. Dakle, oni su i prijateljski raspoloženi pema Srbiji za saradnju, a to je i šansa da se hrana iz Srbije prodaje na ovim prostorima. Jer, u tim zemljama možemo da budemo i konkurentni. To je posebno značajno u vreme krize da se donese takva odluka jer bi to bio i značajan izlazak Srbije sa hranom u svet, ali i privlačenje stranih turista u našu zemlju. 
Proizvodnja hrane je i prvi uslov za razvoj turizma u Srbiji. Tek kada se proizvede dovoljno hrane za sopstvene potrebe, rezerve, i za izvoz može se razmišljati o razvoju turizma. Pod uslovom da i narod u zemlji dovoljno zarađuje da može da ide da se odmara. Naravno, hrana treba da bude kvalitetna, zdravstveno bezbedena, pa će tako i postati brend Srbije. Srbija za njenu proizvodnju ima zemlju, nauku, kvalifikovane radnike, kapacitete koji su samo delimično iskorišćeni. Jer su građeni za potrebe nekadašnje SFRJ, a pa se koriste od 15 do najviše 8o odsto.
Vlada na potezu
Ukoliko bi Vlada Srbije odlučila da poljoprivredui turizam proglasi za strateške delatnosti, i celu Srbiju za region bez genetski modifikovanih proizvoda, povećala bi se proizvodnja hrane i iskorišćenost prehrambene industrije. Samim ti bi počeo više i da se razvija domaći i strani turizam. Međutim, za tako nešto bilo bi neophono i da se u jačanje i osavremenjavanje poljoprivrede uloži milijarda evra, što bi doprinelo da se udvopstruči vrednost njene proizvodnje (koja je u 2008. godini iznosila oko tri milijarde evra). Tada bi proizvodnja hrane zadovoljila u potpunosti domaću tražnju, rezerve, i od izvoza bi prihodovali više od dve milijarde dolara, a uposlili bi se i neiskorišćeni preradni kapaciteti. Sa takvim ulaganjem razvoj bi do 2020. godine imao značajnu stopu rasta, pa i do 10 odsto. Time bi zadovoljili domaću tražnju na višem i kvalitetnijem nivou i obezbedili za jednu deceniju devizni priliv od izvoza hrane od šest milijardi dolara. Sa takvim tempom razvoja u 2030. godini pored zadovoljenja svih domaćih potreba na najvišem nivou izvoza prihodovali bi 10 milijardi dolara. Umesto sadašnjih 778.000 gazdinstava u Srbiji bi 2020. godine bilo oko 350.000 komercijalizovanih gazdinstava sa prosečnom veličinom poseda od oko 15 hektara. Ostala sitna gazdinstva sa okućnicama, imala bi takođe značajnu naturalnmu proizvodnjui i potrošnju, ali i proizvode za razvoj turizma. Tada bi imali i namensku proizvodnju hrane za turizam (domaći i strani). Primera radi, ako se zna da u EU ima oko 460 miliona stanovnika (deset odsto njih ili 46 miliona se izjasnilo da hoće da troši samo hranu bez GMO), onda je to značajna šansa Srbije da proizvodi i prodaje hranu za to tržište. Čak ne bi mogla ni približno da ima hrane koliko treba samo tom tržištu. Ne sme se gubiti iz vida ni da je takva hrana u svetu skuplja sa 30 do 50 odsto od obične. Mogla bi da se izvozi iz Srbije, ali i da je troše turisti u njoj. Kada bi to radili, onda bi to bilo zarađivanje deviza na domaćem tržištu. Takva hrana i cela Srbija bi po njoj postali poznati brend u svetu. Na taj način bi poljoprivreda postala i značajan agrobiznis!
Poljoprivreda je delatnost kroz koju Srbija može najbrže da stvori svoj proizvod, odnosno brend koji će biti konkurentan na svetskom tržištu. Mora se htino delovati, na kratak rok sa proizvodima agrokompleksa, iz viših faza prerade, a oni će da pokrenu i nedovoljno iskorišćenu prerađivačku idnustriju. Domaći brend se mora zaštititi, uz poštovanje svetskih standarda kvaliteta. Za odlazak srpskih proizvoda na svetsko tržište može da pomogne i do sada zapostavljena dijaspora. Ona može da bude most prema drugim zemljama i ,,transformator'' novih tehnologija, poslovnih iskustava, garant poverenja za strane investitotire i kupce. Kapital kojim raspolaže srpska dijaspora (oko četiri miliona ljudi na svim kontinentima) procenjuje se na 50 do 60 milijardi dolara i samo deset odsto tog novca kada bi se investiralo u Srbiju preprodilo bi njenu privredu. Zato je danas Srbiji na putu stvaranja imena i brendova potrebna moć imena.  Moramo priznati i to da se u ovom trenutku srpski brend za svet teško može u pravom smislu definisati. Ako bi pojasnili šta je to, onda treba reći da je to nešto kvalitetno, dobro poznato na tržištu, lepo, najčešće skupo, sa poznatim imenom. Uspešan brend mora da ima četiri karakteristike, a to je neponovljiv, besmrtan, ubedljiv i konstantnog kvaliteta. Naš brend, kada je hrana za turizam u pitanju morao bi da ima i znak Made in Serbia.
Za turiste u svetu, ali i one koji dolaze u Srbiju najbrže možemo da idemo sa proizvodima koji realno imaju šansu, a to su voda, maline, šljiva, šljivovica, vino, šunka, sir, kajmak, duvan čvarci, pečurke, zaltiborski pršut, sir, burek, kiselo mleko, sudžuk, jagnjetina, jaretina.... Malo je proizvođača koji su stekli domaći i svetski ugled, kao što je ,,žuta osa'', ,,sokolova rakija'', ,,šumadijski čaj'', pića od lekovitog bilja, ulja od tikve, proizvodina na bazi soje, hladno ceđeno suncoketovo ulje... Za našu izlazak u svet i ponudu turistima, domaćim i stranim u Srbiji svakako su na prvom mestu proizvodi takozvane ,,zdrave hrane''. U Vojvodini su prvi krenuli ka brendiranju proizvoda i već desetak takvih artikala ima znak ,,Najbolje iz Vojvodine''.  Turiste interesuju i vode, a u Srbiji ima oko 400 mineralnih izvora jer je ova proizvodnja vezana za određene regije.
Procena je da bi se iz Srbije samo na zapadnom tržištu godišnje moglo prodati prehrambene robe za najmanje 500 miliona dolara. U svetu živi više od četiri miliona ljudi iz ovih krajeva. Ako bi samo dva miliona njih potrošilo po 200 dolara za našu robu, što je trošak njihovog jednog odlaska u super market, to bi srpsku privredu moglo da izvuče iz letargije. Kada bi im ponudili proizvode u ,,Srpskim kućama'' u svetu gde žive, kupujući i štiteći te artikle oni bi štitili sebe i svoj identitet. To bi bio mudar i tih povratak  Srbije sa svojim, proizvodima u svet.
Preporuka iz sveta
Republika Srbija je izrazito ruralna zemlja. Oko tri četvrtine njene teritorije čine prostranstva na kojima živi približno polovina stanovništva (ima oko 7,5 miliona žitelja). Svetska turistička organizacija je preporučila - Srbiji da razvija seoski i banjski turizam. I to ne bez razloga. Geografski položaj je veoma povoljan, klima je prijatna, reljef raznovrstsn, bogat svet flore i faune, bogata kultura, folklor, tradicija... U njioj se godišnje održi i oko 1.000 turističkih manifestacija. Tu je sabor trubača u Guči, Egzit u Novom Sadu, ,,Vinski bal'' u Vlasotincu, ,,Župska berba'' u Aleksandrovcu, Sabor frulaša u selu Grljan kod Zaječara, kobasicijada u Turija, slaninijada u Kačarevu, pršutijada na Zlatiboru, ,,Svetski dan hrane'' u Velikoj Plani, Svetsko takmičenje u tucanju jajima u Mokrinu... Razvojem turizma i dolaskom gostiju promenila  bi se i slika o Srbiji u svetu.  Dakle, podatak da više od 70 odsto hronično gladnih u svetu živi u siromašnim ruralnim - seoskim predelima definitivno ne važi za srpska sela: jer najposećenije manifestacije su slaninijade, kobasicijade, pasuiljijade, roštiljijade, sirijade. Svi ti proizvodi zahtevaju i nov markentiški pristup da se kaže da potiču iz Republike Srbije gde nepostoje genetski modifikovani organizmi ni proizvodi, da je njihova proizvodnja manufakturna, da se spremaju na tradicionalana način (da se rakija ne proizvodi u destilerijama, već da se peče u kazanima, zatim da se džemperi u Sirogojnu pletu rulčno, a ne mašinski ).
Ako bi jedni seosko domaćinstov u Srbiji imalo dve sobe sa po dva kreveta i izdavalo ih strancima 200 dana godišnje, po 20 evra za jedan pun pansion, matematika je tu veoma tačna i pokazuje nam cifru od 16.000 evra prihoda. Pri tom treba imati u vidu da najveći deo troškova predstavlja hrana i piće koje naš seljak uglavnom sam proizvodi. Znači nema više odlaska na pijacu, troškova za benzin, zakupljivanja tezgi, gubljenja vremena... Kada bi se to preračunalo na Srbiju u kojoj polovina stanovništva živi u selima, može se reći da u njoj ima oko miliona seoskih domaćinstava (zvanično 778.000), onda bi se videlo da je to ogroman doprinos ne samo u novcu već i za ukupan razvoj Srbije.  Kada bi se samo 10 odsto tih domaćinstava bavilo turizmom, to bi za Srbiju značilo dodatni prihod od 1,6 milijardi evra godišnje! U većini tih sela Srbije nalaze se i banje. Neke su sređene za prijem gostiju, a kod većine to je još uvek improvizovano, ali ipak svake godine se povećava broj gostiju kod njih. Stvari se ne mogu menjati preko noći, ali na duži rok se mogu postići zapaženi rezultati. Kao primer nam može poslužiiti Slovenija, koja je 15 godina intenzivno radila na promociji i popularizaciji seoskog turizma, a u okviru njega se u dobrom delu nalazio nalazio i banjski, pa se došlo do zapaženih rezultata. Kod nas je ohrabrenje što iz godine u godinu, pa čak i u vreme krize, kada se ima manje novca za turizam, povećava broj domaćinstava, a sad ih ima 500, koja se bave ovim vidom turizma.
Zemlja banja                                                                                                                 
Na prostorima Srbije postoji oko 70 banjskih i klimatskih lokaliteta i oko 400 stotine izvora mineralne ili termalne vode. Srbija se po tom bogatstvu, može s pravom nazvati -  zemlja banja. Kada bi koristila to bogatstvo u turizmu ona bi na najbolji način valorizovala, odnosno trošila hranu koju proizvodi. To bi bilo i najisplativije, jer se ona ne bi prodavala u izvozu kao sirovina već kao proizvod iz viših faza prerade. Na taj način bi razvijali i turizam. Samo 2008. godine Srbiju je posetilo 2,2 miliona gostiju koji su potrošili 944,2 miliona dolara. Toliki prihod se očekuje i ove godine.
Te banje i sve što se nudi u seoskom truizmu Srbije (ima oko 4.800 sela) ni približno nije do sada bilo iskorišćeno. Po zapisima, istorijskim podacima i arheološkim nalazima, Rimljani su prvi počeli da koriste banje na tlu današnje Srbije. Posle ratova u Dakiji, svoje legionare i veterane dovodili su u banje ,,da ih leče, da im vidaju rane bojne i da ih odmore''. Arheološki ostaci, dokazli da su Rimljani koristili banje. Rcecimo, i danas, u sred korita Crnog Timoka u Gamzigradskoj Banji postoje kade u kojima su se Rimljani kupali. Može biti da je tu dolazio da se ,,banja'' i rimski car Galerije, koji je u blizini Gamzigradske Banje sagradio velelepnu građevinu Feliks Romulijanu. I u vreme Nemanjića, kraljeva i careva srpskih, išlo se u banje. Nemanjići, dovitljivi ljudi, vodili su svoje supruge u banje, da tim princezama iz Vizantije, Ugarske i Francuske pokazu šta Srbija ima. Posle Nemanjića Srbija je, kako se to narodski kaže ,,čamila'' pod Turcima. No, uprkos neslobodi, srpski narod je pamtio gde se nalaze lekoviti izvori i tople vode. ,,Krišom'' su se ljudi kupali u jazovima, a mineralne, lekovite vode pili... Početkom 19. veka Srbi su se pobunili protiv Turaka, a u drugoj polovini tog veka Srbija se oslobodila i počela da se obnavlja. I banje sui se obnavljale po ugledu na one u Evropi. Neke srpske banje bile su, kako se onda govorilo - gospodske. Gospoda su se u takvim banjama ,,banjala''. Takva su vremena tada bila, takve banje i njihovi gosti...

Gosti i noćenja

U 2008. godini banje u Srbiji posetilo je 366.098 gostiju i ostvareno je 2,36 miliona noćenja. U evropskom biltenu koji prati turistička kretanja jeidno je Srbija pomenuta kao zemlja koja je za prvih sedam meseci 2009. godine, sa 371.463 posete stranih gostiju zabeležila uzlaznu putanju, i to za sedam odsto više u odnosu na isti period 2008. godine. U kategoriji gradova strani turisti su u tom periodu ostvarili u Beogradu  501.228 noćenja, što je za tri odsto više nego u istom periodu  prošle godine. Drugo mesto u kategoriji gradova zauzima Novi Sad sa 23.316 stranih gostiju. Najviše poseta zabeleženo je u ,,kraljici banja'' Vrnjačkoj Banji, a za njom slede Sokobanja, Niška Banja, Aanđelovac, Mataruška Banja, Banja Koviljača, Prolom Banja, Gornja Trepča, Vranjska Banja... Inostrani gosti najviše posećuju Vrnjačku Banju i u prošloj godini je u ovoj banji zabeleženo 122.289 inostranih gostiju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u vremenu od januara do kraja marta 2009. godine u Srbiji je boravilo ukupno 400.766 turista što je za sedam odsto manje nego u odnosu na isti period prošle godine. Domaćih gostiju je bilo 285.814, ili devet odsto manje nego lane u istom periodu, a inostranih 114.952, što je približno isto kao i prethodne godine. Broj stranaca koji je od janaura do avgusta 2009. godine boravio u bvanjama Srbije iznosi 14.151, što je za 14 odsto više u odnosi na isti period prošle godijne. Oni su ostvarili ukupno 54.578 noćenja ili šest odsto više nego prošle godine. Najposeećenija banja i ove godien je Vrnjačka u kojo je boravila 7.542 stranca, zatim banja Koviljača sa 1.288 poseta stranih gostiju i Sokobanja sa nešto ispod hiljadu poseta. Više od dve trećine stranih turista u Srbiju dolaziiz bivših jugoslvoenskih republika, pre svega, Bosne, Crne Gore, Slovenije i Makedonije. Od janaura do jula 2009. godine iz BiH bila su čak 36.893 gosta, iz Slovenije 33.273, Crne Gore 32.309... Najveći rast poseta od 45 odsto ostvarili su gosti iz Slovačke ,a odmah iza njih slede Bugari sa 36 odsto. Iz zapadne Evrope najviše nam dolaze gosti iz Nemačke i 2009. godine od januara do avgusta bilo ih je 22.055 i Italije, njih 20.783 su od jula do avgusta boravili u Srbiji.
Inače, turizam se može razvijati samo na duge staze, strpljivo i planski, bez naše karakteristike brzopoteznosti i želje da se nešto učini na brzinu. Bavljenje turizmom zahteva izvestan stepen bogatstva, znanja i kulture, otmenosti i volje za taj posao. To znači da sama lepota predela nije dovoljna za uspeh u razvoju turizma. Jednostavno rečeno - jedan čovek i jedna kuća nemogu se ponuditi. Potrebna je uhodana saradnja sa turističkom organizacijom, da bi se dopunjavalo po nekoliko banja ili nekoliko sela, preporučili zanimljivi sadržaji... Sve to bi svake godine privlačilo sve više turista, a samim tim bi rasla i potrošnja hrane. I seoski turizma u Srbiji 2009. godine beleži rekordnu posećenost. tokom jula i avgusta 2009. godine smeštajni kapacieti bili su popunjeni sa više od 80 osto. Najviše dolaze naši ljudi iz dijaspore.
Banje u Srbiji su uznapredovale između dva svetska rata. Zanimljivo je da je u Vranjačku Banju tada dolazilo više gostiju nego li u Dubrovnik, iako je on i tada slovio za elitnu turističku destinaciju. U Banju Koviljaču su dolazili mondeni, kockari, ali i članovi kraljevske porodice. U Sokobanju su odlazili intelektualci,a naročito pisci.

Duhoviti Branislav Nušić je spevao pesmicu: ,,Sokobanja, Soko Grad, dođeš mator, odeš mlad''! I u tome ima istine. Ivo Andrić je govorio da je dovoljno da se u Sokobanji bude tri nedelje (21) dan, pa da posle celu godinu može da se radi. Eto, i ovi primeri ulustruju i potpkrepljuju stav da banje oporavljaju ljude, da ih osvežavaju, a u današnja vremena - da im ublažavaju stresne udare, koje im nanose mobing i ,,brza'' moderna vremena. Sada se oporavak banjskih gostiju obavlja pomoću velnes programa...

Privatizacija u turizmu

Kada je reč o privatizaciji u turizmu, do sada su metodom aukcije u banjskim mestima prodata gotovo sva hotelsko-turistička preduzeća u Mataruškoj i Bogutovačkoj Banji, Soko Banji, Banji Koviljači, Bukovičkoj Banji u Aranđelovcu. Privatizacija HTP ,,Fontana'' u Vrnjačkoj banji je poništena i u narednom periodu očekuje se ponovo pokretanje postupka. Deo privatizovanih banja, a primer gde je to valjano urađeno je Gornja Trepča kod Čačka. Ona je renovirana i u nju je uloženo pet puta više novca nego što je to bila obaveza. Plan u Srbiji je da se u 2009. godini iz budžeta za sektor turizma izdvoji 3,2 milijarde dinara.

Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, a time i u Srbiji, najvažnija je bila radnička klasa, bar deklarativno. Klasa, rasa, masa, bile su ideološke postavke takozvanog samoupavnog društva. Banje su se pretvorile u lečilišta i odmarališta za radničku klasu. I šta? Kakvi gosti, takve banje. Siromašne, reko bi narod, ali je ipak, u banje odlazio.
U ,,Titovo vreme'' političari, ali i turistički poslenici bili su naklonjeni Jadranu. Banje su upustili, ispustili i na kraju zapustili... Posle najnovijih ratova na ovim našim prostorima duh vremena su ,,zakačila'' i banje. I na banje, kao i na sve ostalo ,,udarila'' je tranzicija... Tek od 2000. godine počeo je lagani oporavak banja. Počelo je da se ulaže u njih. No, pri tom je bilo neophodno da se promeni i pristup banjama. Tebalo je iskoreniti shvatanje da banje nisu samo lečilišta, nekakvi stacionari i sanatorijumi, već da one služe i za oporavak tela i duše. Ljudima je potrebna zabava, pogotovu u ova stresna vremena. Neke banje su prihvatile novi pristup. I to se brzo pokazalo kao dobro i koristno. Da je tako najbolje ,,govori'' podatak da se 2008. godine broj noćenja povećao za 11 odsto, a u pojedinim mestima i za više od sto odsto!
No, posla ima još dosta. Posle donošenja Zakona o turizmu, koji je usklađen sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije, treba da se (najzad) donese i novi Zakon o banjama. Deklarativno smo se opredelili za evropske standarde u banjama, ali i  to teško i sporo ide. Ali, ide! Ilustracija za to, reklo bi se, jeste jedna ponuda Kanjiže, koja glasi ,,soba sa pogledom na Evropu''! Jer, Srbija osim seoskog i banjskog turizma, koji su veoma često - vezani ili su čak jedno - uz domaću hranu može da ponudi turistima. Na taj način bi se u celosti iskoristilo sve ono što je priroda ponudila čovek, dogradio i stvorio, a zatim valorizovao. Jer, na taj način bi se povećala proizvodnja hrane, ona bi se prodavala domaćim i stranim turistima i tako bi se zatvorio privredni krug poljoprivrede, kvalitetne hrane - brendova i turizma.
 Pored banja gde se dolazi radi lečenja, odmora, rekreacije, postavlja se i pitanje zbog čega bi stranci (ali i domaći gosti) rado dolazili i u lepo uređena sela?  Treba reći da je turizam kao pojava nastao zbog velike potrebe ljudi iz razvijenih država i gradova za pravim odmorom. Čovek se umorio od neprirordnog načina života u gradovima pa mu je potreban boravak u uslovima nezagađene prirode, gde je klima prijatna, uslovi smeštaja povoljni, gde mogu da se vide kulturno istorijski spomenici... Najbolji dokaz toga je činjenica, odnosno, predviđanje da će u svetu 2020. godine biti 1,6 milijardi stranih turista godišnje, što je povećanje za preko 100 odsto u odnosu na 2003. godinu!
ZAKLJUČAK
Svetska turistička organizacija je preporučila Srbiji da razvija seoski i banjski turizam, uz naglasak da su to idealni uslovi i za njen razvoj. Već sad je u Srbiji ponuda eko-biznis i banjskog turizma u Srbiji značajan izvor deviza, ali i prisustva domaćih gostiju. Umornom poslovnom čoveku na kraju naporne radne nedelje (naravno kada prođe ekonomska kriza) najviše će prijati pogled na zeleni pejzaž, žubor bistrog potoka ili svežina planinskog vazduha. To se može pronaći u seoskom i banjskom turizmu. Potrebno je samo da kreatori agrarne i turističke privrede shvate da su poljoprivreda i turizam razvojne šanse Srbije, međjusobno povezane. Jer, kroz agrar se proizvodi hrana i kroz njenu prodaju u turizmu obrće novac i ostvaruje profit. Znači ove dve grane moraju postati strateške u Srbiji, pa će tek onda dati pun doprinos i razvoju zemlje. Međusobno se prepliću, zavisne su, i - ne mogu jedna bez druge. Dakle, proizvodnja zdrave hrane i razvoj banjskog i seoskog turizma dugoročno predstavljaju šansu  Srbije na sveskom tržištu. Istovremeno razvoj poljoprivrede i turizma može da zaustavi odlazak mladih i omogući povratak u sela i banje onima koji su u gradovima, u vreme tranzicije, ostali bez posla.

LITERATURA

1. Agriculture Trade Preferences and Developing Countries, by John Wainio, Shahla Shaopouri, Michael Trueblood, and Paul Gibson ERS, USA, Maz 2005.
2. Dinić, J. (1990): Turistička Geografija, Ekonomski fakulet, Beiograd
3. Gulan,B. Stanković,V. (2007):  Agrobiz i seoski turizam u Srbiji, Prvo Hrvatsko savetovanje o ruralnom turizmu
4. Pejčić, H. (2002): Priferna poljoprivreda i seoski turizam, Ekonomika poljoprivrede, br.1-2/2002, Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Jugoslavije, Beograd
5. Tomić, D. Gulan,B. (1998.): ,,Poljoprivreda Jugsolavije-pre i posle sankcija'', Instititu za ekonomiku poljoprivrede, Beogad
6. World Agriculture Supply and Demand Estimates, Agricultural Marketing Setrvice, ERS, Farm Service Agency, Agricultural Service, USDA (2006)

NAPOMENA: ORIGINALAN NAUČNI RAD . PREZETNOVAN NA DRUGOM HRVATSKOM KONGRESU O RURALNOM TURIZMU, ODRŽANOM APRILA 2010. GODINEU MALOM LOŠINJU. ZABRANJENO KORIŠĆEN JE I PRENOŠENJE BVEZ SAGLASNOSTI AUTORA!