Od četiri flaše vina koje se u toku jedne godine popiju u Srbiji, tri potiču iz uvoza! Inače, Srbija ima dozvolu -  kontigent za izvoz 63.000 hektolitara vina u Evropsku uniju, ali od toga veoma malo koristi, ni deset odsto. Da bi obnovili srpsko vinogradarstvo sad se uz pomoć Minstarstva za poljoprivredu Vlade Srbije čine napori u podizvanju novih zasada vinograda. To je dugotrajan posao i proces da bi se vratili gde smo nekada bili po proizvodnji i potrošnji vina u regionu, ali i u svetu. Ovo je između ostalaog naglasio potpredsednik Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić prilikom prve prezentacije Nacrta pravilnika o rejonizaciji vinogradarskih područja u Srbiji. Prezentaciju su organizovali Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije Željko Radošević je istakao da je krajem maja prošle godine Vlada Srbije donela Zakon o vinu, a da je sad u toku donošenja niza podzakonskih akata. On je posebno ukazao da je u toku reforma vinskog sektora i u Evropskoj uniji i da osnovu vinarstva u njoj, ali i u Srbiji preuzima veliki broj malih porodičnih vinarija. Da bi se obnovilo vinogroje u Srbiji onima koji žele da podižu nove zaasade daju se subvencije pa će za njih do 2010. godine biti potrošeno oko 1,3 miliona evra. Po rečima Radoševića, Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije će i sa 50 odsto, a u iznosu do tri miliona dinara, podržavati i podizanje novih vinograda u Srbiji. Naše opredelenje, je rekao je on, da se ulaže novac u seoski i vinski turizam.
Predstavljajući Nacrt pravilnika o rejonizaciji vinogradarskih područja Darko Jakšić iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije je podvukao da u Republici Srbiji danas ima samo 25.000 hektara vinograda, a da ih je sedamdesetih godina prošlog veka bilo čak 150.000 hektara. Sve što radimo, činimo kako bi se uskladilo sa propisima EU, pa u nekim poslovima idemo i ispred zemalja u regionu, naglasio je Jakšić. Budući pravilnik daje novu klasifikaciju vina sa i bez geografskog porekla. On je još istakao da će biti uvedene i evidencione markice za obeležavanje vina sa geografskim poreklom, što treba da omogući lakše snalaženje za potrošače prilikom kupovine i izbora željenog proizvoda.
Novim Zakonom o vinu utvrđuju se granice i nazivi vinogradarskih proizvodnih područja, dozvoljene i preporučene sorte, maksimalni prinosi i druge karakteristike vezane za proizvodnju grožđa i vina u tim područjima. Izrada rejonizacije na osnovu korišćenja svih potrebnih meteoroloških, klimatskih, zemljišnih i drugih neophodnih parametara i istraživanja sprovodi se u okviru Twinning projekta, čiji se početak implementacije očekuje početkom 2011. godine, a završetak krajem 2012. godine. Prva faza izrade rejonizacije (granice i nazivi, sorte, maksimalni prinosi i druge karakteristike), kao osnova, biće pripremljeni ovim budućim pravilnikom, rečeno je u PKS. U izradi ovog budućeg pravilnika učestvovalo je 130 radnih grupa.