Prema informacijama savetodavnih poljoprivrednih službi, u Vojvodini se neće ostvariti desetogodišnji prinos pšenice od 3.848 kilograma po hektaru. Požnjevene površine dale su prinos od 2.200 do 4.500 kilograma po hektaru. Slabiji rod je kod većine domaćina, a i hektolitarska težina je, uglavnom, na granici prihvatljive 74 ili čak deset poena manje. Trenutno nivo hektolitarske težine zadovoljava u Potisju i Sremu, dok na severu Banata još nije krenula obimnija žetva.
Poljoprivrednik Milenko Ćosić iz Ravnog Sela (opština Vrbas) ima 20 jutara pšenice za košenje koja dobro izgleda, ali...
- Merio sam hektolitarsku težinu i iznosi 64. Koga god sam pitao niko mi nije znao reći šta da radim s ovakvim zrnom. Izgleda da će otići u stočnu hranu, jer je kukuruz trenutno skup – kaže ovaj uzorni poljoprivrednik.
Međutim, stručnjaci tvrde da hektolitarska težina nije presudna za kvalitet brašna, već su važni i drigu parametri: energija, gluten,