Najdinamičniji rast BDP poljoprivrede očekuje se u Brazilu, po stopi od 40 odsto, zatim u Rusiji i Kini gde se planira rast od po 26 odsto i Indiji i Indoneziji, gde će biti rast od po 21 odsto

Najveći podsticaj rastu bruto društvenog proizvoda poljoprivrednog sektora na globalnom planu, u vremenu do 2019. godine, prema projekcijama OECD i FAO, daće zemlje u razvoju. Najdinamičniji rast BDP poljoprivrede očekuje se u Brazilu, po stopi od 40 odsto, zatim u Rusiji i Kini gde se planira rast od po 26 odsto i Indiji i Indoneziji, gde će biti rast od po 21 odsto. Istovremeno, u razvijenim zemljama najveći rast poljoprivredne proizvodnje projektuje se u Australiji, po stopi od 17 odsto, zatim u SAD i Kanadi, gde se planira rast od 10 do 15 odsto i u EU – 27, očekuje se rast od skromnih četiri odsto.
’’Uz podsticaj rastućeg dohotka i rasta tražnje za hranom i potrebama za uvozom širokog broja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, dolazi i do promena u kulturi i načinu ishrane sve brojnijeg stanovništva koje migrira iz ruralnih ka mega urbanim centrima. Sve to stimuliše razvoj prehrambene industrije u zemljama u razvoju, koji se finansira iz vlastite akumulacije ili korišćenjem direktnih stranih investicija. Investiranje u otvaranje novih prerađivačkih kapaciteta u prehrambenoj industriji posebno ekspanzira u grupi ’’BRIK’’ zemalja (Brazil, Rusija, Indija, Indonezija i Kina). Osnovni motiv za većim investiranjem u prehrambeni sektor je namera da se poveća učešće u proizvodnji visokovrednih poljoprivrednih proizvoda, sa ciljem realizacije što veće samodovljnosti u prehrani sve brojnijeg domaćeg stanovništva’’, kaže istraživač – saradnik u Centru za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.
Posmatrano po proizvodima za grupu od 15 poljoprivrednih proizvoda, projektovana dinamika rasta proizvodnje i potrošnje u zemljama u razvoju do 2019. godine biće znatno veća u odnosu na razvijene zemlje. Najveća dinamika rasta projektuje se u grupi visokovrednih proizvoda životinjskog porekla (junećeg, živinskog i svinjskog mesa) i prerađevina od mleka (puter, sir i mleko u prahu). Ovoj grupi treba pridodati i snažan rast proizvodnje žita za ishranu stoke, proteinske hrane i šećera. Dinamika rasta proizvodnje i potrošnje ovih proizvoda biće za dva do tri puta veća u zemljama u razvoju, u odnosu na razvijene zemlje.
Globalni trgovinski tokovi poljoprivrednih proizvoda, u promenjenim okolnostima prema projekacijama OECD i FAO omogućavaju sve veći rast trgovine na realaciji jug – jug, ističe Stanković. Na uvoznoj strani, zemlje u razvoju su već integrisane i prisutne na globalnim i regionalnim tržištima agrarnih proizvoda. Istovremeno, pojedine zemlje u razvoju, kao što je Kina, su sve prisutnije na globalnim tržištima sa svojim sve diversifikovanijim izvorima ponude, što doprinosi uspostavljanju novih ekonomskih odnosa u trgovini između zemalja i na taj način efikasno se doprinosi promenama u globalnim tokovima poljoprivredne trgovine.
U narednih deset godina najveći izazov biće u realizaciji većeg obima proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, ocenjuje Stanković. Treba reći i to, dodaje on, da poljoprivreda razvijenih zemalja ostaje i dalje dominantna na svetskom tržištu humane i stočne hrane. Međutim, poljoprivredna proizvodnja razvijenih zemalja sa svojim karakteristikama, koje se ispoljavaju, posebno u nižem rastu proizvodnje, visokim troškovima i ograničenim proizvodnim prirodnim resursima, omogućavaju pojavu novih ’’igrača’’ na globalnom tržištu, navodi Stanković. S toga razvijene zemlje će u globalnoj prehrambenoj ravnoteži imati sve manji značaj, a njihova orijentacija će biti usmerena ka proizvodnji i distribuciji visokovrednih proizvoda i robe u globalnom prehrambenom lancu.