U EU sad ima oko 3,5 miliona hektara vinograda, a od toga se procenjuje da je višak oko milion hektara. U EU prosečna potrošnja vina po stanovniku je 25 litara godišnje, a u Srbiji oko 11 litara

Prva velika reforma evropskog vinogradarstva bila je 1992. godine, a tadašnji cilj bio je da se smanje viškovi vina koji su se pojavili u proizvodnji. Tada je došlo i do krčenja vinograda, a dobar deo vina je otišao u destilaciju... Cilj Evropske komisije bio je i da se se razvijaju ruralne sredine, da se u njima zadrže proizvođači kako sela ne bi ostala pusta, a odlučeno je i da se više pažnje posveti zaštiti životne sredine. Reforma vinogradarstva je od tada usmerena na tržište i kvalitet vina. Ovo je između ostalog istaknuto na seminaru u Privrednoj komori Srbije (PKS) čija tema je ’’Deklarisanje i obeležavanje vina i oznaka geografskog porekla’’. Sadašnji cilj je da vino koje se nudi na tržištu ima kvalitet, da bude konkurentno i da se evropski proizvođači vrate na nekadašnja, ali i da osvoje nova tržišta.
U EU danas ima oko 3,5 miliona hektara pod vinogradima, a istraživanja pokazuju da višak predstavlja milion hektara vinogorja, kaže stručni saradnik za vinogradarstvo u ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije Darko Jakšić. Po njegovim rečima danas se u Evropi prosečno troši oko 25 litara vina godišnje po stanovniku, dok je to u Srbiji svega oko 11 litara. I dok u Evropi ima višak vinograda, u Srbiji se oni nalaze na oko 25.000 hektara, i sve se čini da se te površine povećaju. Inače, evropsko zakonodavstvo ne ograničava kolike će površine biti u nekoj zemlji pod vinogorjem.
Na putu ka EU, kada je vinogradarstvo u pitanju, u Srbiji se domaća regulativa usaglašava sa evropskom, pa se sad utvrđuju i geografski regioni za vinogorja. Za sada postoji predlog za novu podelu vinogradarskih područja u skladu sa novim sistemom u EU. Naš cilj je da se povećaju površine pod vinogradima i da se unapredi kvalitet proizvodnje. To znači da će svako vino biti obeleženo i da će se tačno znati njegovo geografsko poreklo i kvalitet, a to će određivati i cenu. O evropskm vinogradarstvu u PKS je govorila ekspert Nacionalnog instituta za geografsku zaštitu vina Francuske Veronika Foks. Ona je ukazala na  postupak proizvodnje vina sa geografskim poreklom, deklarisanje vina i njegovu kontrolu. Govoreći o vinogradarstvu Francuske ona je naglasila da se ono prostire na 870.000 hektara i da u njoj ima 80.000 proizvođača vina. Polovinu proizvodnje grožđa u Francuskoj otkupljuju kooperative, odnosno zemljoradničke zadruge.
Na putu ka EU Srbija je odlučna da poveća površine pod vinogradima, a to podržava i Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije. Međutim, to je dug i spor proces. Jer, za podizanje jednog hektara  kvalitetnog vinograda potrebno je 30.000 evra.