Očekuje se rod od oko 1,9 miliona tona, što je za osam odsto manje nego lane. Zbog preobilnih padavina žito ide na sušenje što povećava troškove

U Srbiji je pšenicom jesenas bilo zasejano blizu 495.000 hektara, a prvi otkosi pali su na njivama u Vojvodini. Očekuje se da će u ovogodišnjoj žetvi učestvovati 25.000 kombajna, oko 400.000 traktora i više desetina hiljada radnika. Po rečima sekretara Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Milana Prostrana ovogodišnji rod pšenice procenjuje se na oko 1,9 miliona tona. Zbog preobilnih padavina on će biti niži od prošlogodišnjeg za osam odsto, ali i manji za oko 8,3 u odnosu na desetogodišnji prosek, navodi istraživač – saradnik u PKS Vojislav Stanković. I uz manji rod, ali uz prenete zalihe iz prošle godine ove godine Srbija će imati dovoljno pšenice za sopstvene potrebe, pa će i za izvoz  preostati više stotina hiljada tona. 
Prvi otkosi pšenice pali su na poljima kombinata PIK ’’Bečej’’ na blizu 2.500 hektara, a od toga najveće površine, više od 2.000 hektara zauzima semenska pšenica. Po rečima direktora biljne proizvodnje u PIK ’’Bečej’’ Branka Gajičića očekuje se prosečan rod veći od četiri tone po hektaru. On ističe da su prinose smanjile preobimne padavine, koje su iznosile 350 ltiara po kvadratnom metru u maju i junu, pa sva pšenica mora da ide na sušenje, što povećava troškove proizvodnje. Zbog ogromnih padavina ovogodiošnji kvalitet pšenice biće lošiji od očekivanog.
Kombajni su na poljima Pokljoprivrednog dobra ’’Polet dužine’’ kod Plandišta već nekoliko dana na njivama i ako ne bude obilnijih padavina žetva će biti završena za desetak dana. Po rečima direktora Vojislava Kapulja hlebno zrno se nalazi na 2.800 hektara, semenska pšenica na 329 hektara i ječam na 375. hektara. Rukovodilac u ovom poljoprivrednom dobru Goran Čavić ističe da su prosečni prinosi pšenice oko 4,8 tona po hektaru, što je dosta dobro imajući u vidu vremenske prilike koje su pratile sazrevanje zrna.
Prvi otkosi pšenice pali su i na poljima u okolini Bačke Palanke gde se hlebno zrno nalazi na 6.000 hektara. U ovom regionu očekuje se da će prinosi biti manji u odnosu na prošlu godinu za 20 odsto, a uzrok su prevelike padavine. Žetva ječma je odmakla u Sremu gde je on zasejan na 4.000 hektara. Kako ocenjuje sekretar Udruženja za agrar Regionalne privredne komore u Sremskoj Mitrovici Vladimir Vlaović prosečni prinosi su oko 4,5 tona po hektaru, što je zadovoljavajuće, ako se ima u vidu šta je useve sve pratilo od setve do žetve. 
Kombajni su na njivama Srednjebanatskog okruga gde se pšenica nalazi na 35.000 hektara, a ječam na 5.600 hektara. Visoke padavine odnele su deo roda, pa se očekuju manji prinosi od višegodišnjeg proseka. Kombajni čak neće ni ulaziti u jedan deo žitnih polja sa kojih je poplava odnela rod. Počelo je i skladištenje pšenice u silose zrenjaninskog  ’’Žitoprodukta’’ koji je od proizvođača  za sopstvene potrebe već preuzeo oko 10.000 tona roda.