Povodom Međunarodnog dana zadrugarstva, koji se svečano obeležava u Međunarodnom zadružnom savezu i svim nacionalnim članicama od 1923. godine, a u Organizaciji ujedinjenih nacija od 1995. godine, u Beogradu je 2. jula 2010. godine osnovana nevladina organizacija ZADRUŽNI POKRET.
ZADRUŽNI POKRET je osnovan na inicijativu Udruženja naučnih stvaralaca Srbije i grupe međunarodno i nacionalno poznatih zadružnih poslenika (prof. dr Zorka Zakić, prof. dr Miladin M. Ševarlić, prof. dr Miroslav Vitez, prof. dr Živko Marković, prof. dr Mihailo Radić, mr Slobodan Sivčev, mr Slobodan Madžić, mr Jugoslav Stajkovac, Zoran Radulović, ...)
Za predsednika ZADRUŽNOG POKRETA izabran je dr Miladin M. Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, poznati agrarni ekonomista i u Srbiji sada jedini aktivni univerzitetski profesor na predmetu Zadrugarstvo. Potpredsednik je dr Miroslav Vitez, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i najbolji poznavalac zadružnog prava u Srbiji, a generalni sekretar je dr Živko Marković, profesor Beogradskog univerziteta u penziji – dugogodišnji poslenik u oblasti potrošačkog zadrugarstva Srbije.
Misija ZADRUŽNOG POKRETA je:
• širenje i primena u svim sferama ljudskih aktivnosti odrednica Međunarodnog zadružnog saveza o zadružnom identitetu, koji čine zadružne vrednosti [osnovne (samopomoć, samo-odgovornost, demokratičnost, jednakost i solidarnost) i etičke (poštenje, otvorenost, društvena odgovornost i briga za druge)], zadružni principi (dobrovoljno i otvoreno članstvo; demokratska kontrola članova; ekonomsko učešće članova; autonomija i nezavisnost; obrazovanje, obuka i informisanost; međuzadružna saradnja i briga za zajednicu) i definicija zadruge kao autonomne asocijacije lica dobrovoljno udruženih radi zadovoljavanja svojih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i težnji kroz zajedničko vlasništvo i demokratski kontrolisana preduzeća ;
• sabornost svih pojedinaca i pravnih lica u zadružnom pokretu Srbije, uključujući i pravna lica koja čine zadružni sistem (regionalni odnosno okružni zadružni savezi, pokrajinski i ZS Srbije; nacionalni strukovni savezi, ZS Jugoslavije, regionalni strukovni zadružni savezi) i zadružni sektor (sve vrste zadruga i zadružnih preduzeća) u cilju zajedničkog formulisanja i realizacije ciljeva razvoja zadrugarstva u Srbiji;
• zalaganje za dosledno poštovanje Ustava Republike Srbije o ravnopravnosti zadružne sa privatnom i državnom svojinom, uz zahtev da se donese lex specialis o prevođenju društvene svojine u svim zadrugama u zadružnu svojinu – kao što je to na početku procesa tranzicije urađeno u Sloveniji;
• zalaganje za povraćaj celokupne zadružne imovine koja je u periodu posle 1962. godine bez naknade preuzeta od strane države i/ili drugih privrednih subjekata u svim dosadašnjim integraciono-dezintegracinom procesima u Srbiji, uključujući pravednu naknadu vrednosti iz Fonda za restituciju za de facto zadružnu imovinu koja je kao sastavni deo imovine društvenih preduzeća prodata u svim dosadašnjim aukcijskim i tenderskim privatizacijama u Srbiji, a stvarana je radom generacija dosadašnjih zadrugara;
• saradnja i uključivanje zadružnog pokreta Srbije sa zadružnim pokretima zemalja bivše SFRJ i CEFTA, Evrope i sveta, sa uključivanjem u porodicu evropskog i međunarodnog zadružnog poktreta – koju čini oko 800 miliona članova i preko 100 miliona radnika zaposlenih u zadrugama i zadružnim preduzećima svih zemalja čije su nacionalne asocijacije članice Međunarodnog zadružnog saveza.