Srbija ima skoro devet milionA stabala višnje, a mogućnstI su godišnjE da se proizvede i do 100.000 tona ovog voća

U Srbiji postoji oko 100.000 stabala višnje, a može se proizvesti više od 100.000 tona ovog voća. U ovoj godini  se očekuje proizvodnja od oko 72.000 tona, što je za oko 30 odsto manje nego prošle godine. Većina višanja koje se uzgajaju u Srbiji su ’’oblačinske vrste’’, kaže sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran.’’U ovoj godini rod će biti manji zbog nepovoljnih vremenskih uslova, kiša i velike vlažnosti. Na slab rod uticala je i nedovljna primena agrotehničkih mera i preparata za zaštitu, jer je većina seljaka nakon višegodišnje niske cene i slabog otkupa, prestala da ulaže u proizvodnju. Rod je manji u celoj Srbiji. Koliko je ovogodišnji rod u prokupačkom kraju, gde se nalaze najveće plantaže višanja, podbacio, najbolje se vidi ako se uporedi sa prošlogodišnjim, koji je bio u nekim delovima opštien bio i rekordan  pa je iznosio šest do 10 tona po hektaru zasada’’, ističe saradnik u PKS  Branislav Gulan.

Inače, prema oceni Odeljenja za poljoprivredu u prokupačkoj opštini, ovogodišnji rod višnaja biće gotovo za trećinu manji nego lane, navodi predsednik Organizacionog Odbora Petog Topličkog Sabora višnjara Predrag Jakovljević. Sabor će se održati u Velikoj Plani Topličkoj, opština Prokuplje, 26. i 27. juna.

I cena višanja je duplo viša nego prošle godine, tako da kilogram prve klase otkupljivači plaćaju 30 dinara, a kilogram druge klase 25 dinara. Međutim, i pored viših cena poljoprivrednici tvrde da neće moći da pokriju troškove proizvodnje. Predsednik Unije višnjara Hranislav Perić kaže da bi proizvođači bili ’’na nuli’’ tek sa cenom od 35 dinara po kilogramu!
’’Za razliku od prošle godine kada su se mnoga stabla lomila od obilnog roda, i kada je na ovom području ubrano oko 1.000 vagona višanja ove sezone rod je manji čak i za 50 do 70 odsto. U najvećem broju višnjika rod je druge klase, tako da će i ove godine proizvođači imati samo gubitke’’, naglašava Perić.

Zbog velikih problema koje su imali prošle godine sa otkupom zbog čega je trećina roda ostala neubrana, a velike količine i do danas neisplaćene, proizvođači višanja u opštini Merošina formriali su prošle jeseni i sopstvenu zadrugu. Jedan od osnovnih ciljeva zadruge je zajednički nastup pred otkupljivačima.Na području opštine Merošina ’’oblačinskom višnjom’’ zasađeno je oko 2.000 hektara zemljišta, a gotovo 90 odsto porodica ima svoj višnjik. Merošina ima i jednu od najvećih hladnjača u ovom kraju ’’Voćar’’, sa kapacitetom od 10.000 tona, ali se zbog velikih finansijskih teškoća ona bavi samo uslužnom preradom, dok je otkup u potpunosti preputšen privatnim firmama.Procenuje se da će i ove, kao i nekoliko prethodnih godina, skoro stopostotni rod višanja iz merošinskog kraja završiti kod domaćih prerađivača, pošto su izuzetno niske cene na evropskom tržištu nametnuli proizvođači iz Poljske.’’Posmatrano u međunarodnim okvirima, proizvodnja višnje u Srbiji ima u svetskim okvirima udeo od 7,8 odsto, odnosno 11,7 odsto ui evropskoj proizvodnji, što ukazuje na međunarodni značaj koji ima ova proizvodnja u Sribji. Preferencijalni status koji je imala poljoprivreda bivše SFRJ na tržištu EU tokom osamdesetih godina prošlog veka pod zasadima višnje bilo je u proseku 9,3 miliona stabala sa rodom od 94.111 tona uz prinos od oko 8,3 kilograma po stablu. Tokom devedesetih godina u vremenu od 1991-do 1995. godine zbog ograničenih mogućnosti izvoza, broj stabala je bio smanjen na 7,1 miliona, dok je i proizvodnja višanja bila smanjena na 68.171 tonu, odnosno, manja je za oko 38 odsto u odnosu na osamdesete godine prošlgo veka’’, kaže istraživač - saradnik u PKS Vojislav Stanković.

 ’’U vremenu od 2000. do 2009. godine prosečan broj stabala višnje povećan je na 8,6 miliona, sa ostvarenom prosečnom proizvodnjom od 89.814 tona, što je za oko 18 odsto manje u odnosu na osamdesete godine prošlog veka. Međutim, povećana je prduktivnost po stablu i sad iznosi 8,9 kilograma. Višnja služi za dalju industrijsku preradu i godišnje Srbija, tradicionalno izvozi između 35 i 50 odsto sovje proizvodnje. Direktna potrošnja višnje zajedno sa trešnjom po stanovniku u Srbiji iznosi oko 1,7 kilograma godišnje. Sad je potrebno da se povede akcija na zaštiti geografskog porekla i brendiranja oblačinske višnje’’, zaključuje Branislav Gulan.