U Srbiji se organska hrana proizvodi na 0,3 odsto obradivih površina, a cilj je da se to poveća na 600.000 hektara

U Srbiji se organska hrana proizvodi samo na 0,3 odsto obradivih površina, a cilj je da se ova hrana proizvodi na 600.000 hektara njiva. Najviše uspeha u proizvodnji organske hrane ima Austrija, pa njeni poljoprivrednici ovu hranu proizvode na 11 odsto obradivih površina. Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije ovu proizvodnju stimuliše sa 240 evra po hektaru, a cena ovih proizvoda na tršištu je nekoliko puta veća od običnih proizvoda. Ovom proizvodnjom u Srbiji se sad bave uglavnom plemeniti ljudi i sanjari na malim posedima, a naš cilj je da se ona značajno poveća. Inače, organski proizvodi su samo oni koji imaju sertifikate, a da bi njih dobili to moraju sa svojim kvalitetom i da dokažu. Ovo je između ostalog na prvoj Godišnjoj konferenciji nacionalnog Udruženja za razvoj organske proizvodnje ‘’Serbia Organica’’, koja je održana u Privrednoj komori Srbije (PKS), izjavio ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Saša Dragin.Otvarajući konferenciju sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Milan Prostran je izjavio da je cilj Srbije da postane evropska porodica, a jedan od puteva sa kojim treba da se stigne do tog cilja je i proizvodnja zdrave i bezbedne hrane. Zbog toga mi sve činimo da imamo zdravu i prepoznatljivu proizvodnju hrane, namenjenu kako domaćem tako i svetskom tržištu, rekao je Prostran.
Predsednik Uruženja za razvoj organske proizvodnje ‘’Srebia Organica’’ Nadežda Mišković je istakla da u Srbiji ima 60 srednjih poljoprivrednih škola koje godišnje završi oko 2.500 đaka. Već sledeće godine iz njih će po prvi putizaći i učenici koji će biti obrazovani za organsku proizvodnju hrane. To će biti i prvi korak da se oni vrate u sela, da u njima ostanu i da proizvode organsku hranu.
Prva počasna članska karta Udruženja za razvoj organske proizvodnje hrane ‘’Serbia Organica’’ dodeljena je ministru poljoprivrede u Vladi Srbije dr Saši Draginu, dok je člansku kartu broj jedan ovog udruženja dobila dr Branka Lazić, istaknuti naučni radnik u ovoj oblasti, profesor Univerziteta u Novom Sadu.