U okviru višednevnog programa novinari koji prate poljoprivredu obišli su nekoliko farmi i poljoprivrednih gazdinstava u Belgiji. Kako bismo vam docarali razvijenost poljoprivrede zemlje domaćina predstavicemo vam farmu svinja “Verbivar”, postrojenje za proizvodnju biogasa “Green Power”, mlekaru “Swualmahoeve” i industrija mesa “BREYDEL”.

Vlasnik privatne farme svinja “Verbivar” iz mesta Nevele Kristof Veršelde (Kristof Verschelde) ima 700 svinja u tovu  i obrađuje 90 hektara zemlje na kojoj proizvodi kukuruz (60 ha), krompir (15 ha) i pašnjake (15 ha). Veršelde ima sopstvenu selekciju svinja, hrani ih vlažnom stočnom hranom, farma ima sistem za pročišćavanje vazduha, i saradjuje sa preduzećem za preradu osoke VC Energy. Veršelde se zalaže za održivu poljoprivredu koja omogućava i budućim potencijalnim naslednicima ulazak u ovu kapitalno intenzivnu privrednu oblast, kao i za pravednu raspodelu odgovornosti i profita između svih aktera u lancu proizvodnje. Veršeldovi osnovni ciljevi proizvodnje su sprečavanje  životinjskih zaraza, poboljšanje marketinga, stvaranje još većeg odnosa poverenja sa dobavljačima, kupcima, državnim organima i kreditnim institutima sa ciljem postizanja većeg uticaja na formiranje pravedne cene za visokokvalitetan proizvod.

Stefan Dalabi (Stefaan Dalabie) od 2007. godine upravlja postrojenjem za proizvodnju biogasa “Green Power” sa kapacitetom od 60.000 tona u mestu Pitem (Pittem). Postrojenje “Green Power” obrađuje najmanje 60% osoku, ostatke iz poljoprivrede i beštovanstva i primarne proizvode (kukuruz, uljnu repici, seme repice), i najviše do 40% seknundarne organske supstrate i ostatke. Sastavni deo Dalabijevog preduzeća su sistem za pasterizovanje supstrata i higijenizacija završnih proizvoda putem zagrevanja (sat vremena na 70 stepeni), kao i sistem za pročišćavanje izduvnih gasova.

Farma “Swualmahoeve” nalazi se u belgijskoj opštini Zwalm u srcu flamanskih Ardena između Genta i Brisela. U ovom regionu 8,2 odsto stanovništva se aktivno bavi poljoprivredom (u poređenju sa 2,8 odsto za celu pokrajinu Flandrija), a visok procenat livada, večitih zelenih površina ovoj sredini daje veliku vrednost prirode i relaksacije. Vlasnik farme “Swualmahoeve” Erik De Vrient (Eric de Vriendt) je 1973. godine od roditelja preuzeo farmu sa šest krava i 8 hektara zemlje. Danas ova porodična farma poseduje 190 grla goveda na 60 hektara zemlje (livade i silirani kukuruz), sa proizvodnjom od 500.000 litara mleka i 65 telenja godišnje. Oko 10 odsto proizvodnje mleka se na licu mesta prerađuje u pavlaku, jogurt, kiselo mleko, punomasno mleko i mlečne dezerte, koji se prodaju u radnji koja se nalazi u sklopu farme. Farma “Swualmahoeve” je otvorena za posetu školaraca, a vlasnik veliku vrednost pridaje poljoprivrednoj integraciji preduzeća sa okolinom. De Vrient je u skorije vreme uložio više od 300.000 evra u povećanje kapaciteta, teleskopski kran, kupovinu različitih uređaja, pumpe za osoku, vozila za stoku, i druge nabavke. De Vrient je 2009. godine poslovao sa gubitkom zbog niskih cena mleka. Prema njegovim rečima, ključni problem i izazovi za budućnost su: kapitalna sigurnost, koja zahteva visoka ulaganja u gazdinstva i farme, ali nagle fluktuacije cena izazivaju probleme sa likvidnošću kod mnogih poljoprivrednika; pravna sigurnost, koja je rezultat evropskih i flamanskih zakonskih okvira, koji ne garantuju dugoročnu sigurnost, i slobodno tržište -  liberalizacija koja destabilizuje evropsko tržište jer se ukida dosadašnja sigurnosna mreža upravljanja tržištem.

Ivan De Keizer (Ivan De Keyser) je vlasnik preduzeća BREYDEL, koja je od 1989. godine naseljena u industrijskoj zoni Gavare i koja se bavi proizvodnjom zanatkih visokokvalitetnih mesnih proizvoda i delikatesa belginskog porekla po tradicionalnim metodama. U junu 2009. godine, kupljeno je novo postrojenje. Skoro 30% investicija ide u zaštitu okoline i mere za štednju energije. Odlivne vode se pročišćavaju u aerobnom sistemu za čišćenje, a sunčani kolektori služe za snadbevanje toplom vodom. BREYDEL poseduje marketinški centar sa prostorijom za druženje i modernom kuhinjom, gde se primaju grupe za razgledanje, održavaju kuvarske radionice i drugi događaji. BREYDEL je počeo kao mesara u vlasništvu oca Ivana De Keizera, koja je 1979. godine počela da proizvodi šunku za kuvanje u manjim obimima. Prema rečima De Keizera, jedan od izazova u budućnosti predstavljaće proširenje centra za obuku i usavršavanje marketinškog centra. Ključni momenat u razvoju desio se 1991. godine , kada je doneta strateška odluka o vođenju politike pod markom BREYDEL, a od 2009. godine, BREYDEL šunka je zvanično zaštićena kao regionalni proizvod. Prošle godine, BREYDEL je proizveo 1.600 tona mesnih prerađevina u vrednosti od 8,5 miliona evra. Najveći deo, 70% proizvodnje se prodaje u Flamanskoj, a 30% se izvozi (najviše u Francusku i Holandiju).