Don Gomeri iz Velike Britanije kaže da su članci o bezbednosti hrane redovno su prisutni u britanskim medijima, verovatno nekoliko puta nedeljno, posebno ukoliko je u jeku neki problem u prehrambenoj industriji. U ovim člancima obično se rasvetljava postojanje sumnjive i rasprostranjene pojave u vezi sa zdravstvenim problemima. Najčešće se povezuje sa raspravama i debatama za i protiv određenih pojava, poput genetske modifikacije. Označavanje – etiketiranje je druga velika tema koja pokreće velike rasprave, posebno označavanje zemlje porekla. Na primer, u Britaniji se u ishrani koristi meso domaće proizvodnje koje prati najviše standarde. Međutim, meso se često uvozi iz zemalja koje ga ne proizvode po istim, visokim, standardima ili u kojima se koriste hormoni, ali, ukoliko se to meso preradi u Britaniji, proizvod se označava kao da je domaći, bez pomena originalnog izvora mesa.

Džejms Kembel, Irska

Članci o bezbednosti hrane često obrađuju na vestima, obično u okviru dokumentarnih programa i debata. Postoje i alarmantni članci o efektima Černobilske katastrofe koja je rezultirala radioaktivnom kontaminacijom mesa ovaca koje su uzgajane na pašnjacima gde su padale kiše nakon Černobilskog incidenta.

Drugi alarmantni podaci rasvetljavaju slučaj zaraženosti salmonelom iz jaja, zaraze koje nastaju kada kuvano meso dođe u dodir sa svežim i dr. Često je stepen straha koji se stvara u širokoj javnosti viši nego što se to može postići izučavajući samo činjenice. Ponekada deluje da neodgovorni novinari pišu takve priče kada novine žele da povećaju čitanost.

Što se tiče slučaja ludih krava, Vlada Irske je osnovala Agenciju za standarde u prehrambenoj industriji FSA koja treba da bude nezavisno telo i da sama postavlja norme o bezbednosti hrane i planove za delanje u slučaju bilo kakve neregularnosti koja bi mogla ugroziti javno zdravlje. Druge zemlje članice EU napravile su sličnu organizaciju, a EU je osnovala Vrhovni evropski organ za procenu bezbednosti hrane (EFSA) koji nadgleda i rešava probleme bezbednosti hrane.

Tatjana Čop iz Slovenije javlja da je bezbednost hrane takoreći svakodnevna tema. Mediji su se pre našeg ulaska u EU bavili zahtevima i uvođenju evropskih normativa ali su vrlo brzo shvatili, da je Slovenija postavila mnogo strože kriterijume kaže koleginica Čop. Danas se mediji u Sloveniji ovom temom bave kad se pojavi neka kriza u industriji ili u primarnom sektoru. Na primer, pre šest godina pojavila hloramfenikola u mleku, zbog čega su otišle tone mleka u kanalizaciju a uzrok nikad nije ustanovljen.

Prema rečima Tatjane Čop, ipak danas je sve više pažnje posvećeno aditivima – znači ne toliko klasičnoj bezbednosti hrane u smislu direktnog ugrožavanja zdravlja sa opasnom mikroflorom ili zabranjenim aditivima, nego više oko nakupljanja dozvoljenih aditiva.

Adrian Krebs iz Švajcarske za AGROBIZNIS kaže da je bezbednost hrane tema koja je prisutna u švajcarskim medijima, mada ne u velikoj meri, budući da u poslednje vreme nije bilo problema u prehrambenoj industriji. Međutim, kada bi došlo do problema po bezbednost hrane, istog trenutka bi postala tema broj jedan. Poslednji veliki slučaj kog se seća bio je slučaj listerioze, negde krajem 80-ih, kada je umrlo nekoliko ljudi otrovanih sirom.

Posebna tema koja je više nego prisutna u medijima je pitanje bezbednosti hrane u restoranima.

Rita iz Finske kaže da naše kolege u ovoj zemlji svake nedelje pišu na temu bezbednosti hrane. Novine za koje ona piše su u vlasništvu Udruženja farmera Finske. Oni se u ovim novinama bave različitim temama od upućivanja farmera i preduzetnika u nova pravila i regulative, do pravljenja reportaža o nepogodama koje se javljaju (oboljenja kod životinja, neregularnosti u lancu od proizvođača do potrošača, i drugo).

Liz Harful iz Australije kaže da ova zemlja tradicionalno nema većih problema što se tiče bezbednosti hrane, budući da sama proizvodi većinu svoje hrane, a ljudi uglavnom veruju poljoprivrednicima i prehrambenim proizvođačima. Međutim, zbog suše sada Australija uvozi više hrane i problemi se češće javljaju.

Najveći problemi javljaju se u vezi sa ispravnošću hrane koja se uvozi u Australiju. Na primer, kupci su vrlo zabrinuti za bezbednost hrane koja dolazi iz Kine jer tamo postoje problemi, a testovi pokazuju prisutnost veće količine hemikalija u kineskom voću i povrću, a postoje i problemi u industriji mleka. Ekskluzivno za AGROBIZNIS Liz otkiriva da je Australijska vlada nedavno napravila tajni sporazum koji je dozvoljavao uvoz goveđeg mesa iz zemalja koje su imale slučajeve ludih krava. Poljoprivrednici i kupci su otkrili sporazum i bili su razjareni jer Australija nije imala slučajeve ludih krava. Zakoni o etiketiranju hrane nisu mnogo striktni, tako da je moguće da proizvod sadrži uvezeno goveđe mesa, na primer u piti, a na etiketi to ne piše, jer se gleda samo to da je konačni proizvod iz Australije. Drugi ključni problem predstavljaju bolesti egzotičnih biljki i životinja van Australije, tako da imamo striktne zakone da bismo održali karantin i zaštitili domaću prozvodnju.