Smanjiti nivo masnoća u krvi

Hranom ga unosimo preko životinjskih namirnica (junetina, iznutrice, jaja) i kao takav naziva se egzgeni holesterol. Prosečno se dnevno unese 500 do 1000 miligrama egzogenog holesterola. U telu se takođe sintetiše i to je endogeni holesterol, koga uglavnom sintetiše jetra i crevna sluzokoža. Sintetiše se dva do tri puta više nego što se unosi hranom. Zbog toga postoje i nasledne bolesti, koje potiču od povišenog holesterola. Transportuje se putem krvi, vezan za belančevine (lipoproteini). Ove veze se u zavisnosti od svoje gustine, nazivaju: lipoproteini veoma niske gustine (VLDL), lipoproteini niske gustine (LDL), i lipoproteini visoke gustine (HDL).

Osnova za pretpostavku da bi korišćenje pčelinjih proizvoda moglo imati smisla, počiva na činjenici da je čovek ranije trošio dva do tri odsto meda u ishrani, dok danas u organizam unosi više od 15 odsto rafinisanog šećera. Eksperimenti na životinjama, uživo i u laboratoriskom uslovima, nedvosmisleno su pokazali veoma povoljan uticaj meda na nivo masnoće u krvi. Prva ispitivanja na ljudima potvrdila su isto.

Umesto šećera jesti med

Zahvaljujući eksperimentima, koji su vršeni pod vođstvom firme "Langnese Honig GmbH i Co", tokom 2004. godine koncipirana je studija učinka meda na masnoće u krvi.

Za početak je 30 osoba dnevno uzimalo po 75 grama meda, a drugih 30 dobrovoljaca je dobijalo adekvatnu količinu šećernog rastvora. Rezultat studije je savim jasno pokazao da su osobe koje su dobijale šećerni rastvor imale povišenje LDL holesterola, dok kod osoba koje su konzumirale med toga nije bilo. Na osnovu dosadašnjih rezultata, može se preporučiti zamena šećera medom, radi povećanja HDL (dobrog) holesterola, posebno kod žena i starijih osoba. Zadatak narednih studija, bez sumnje, biće da se bliže definišu grupe osoba na koje med ili mleč pozitivno deluju, a preporuka je i da se izvrši analiza učinka mešavine ova dva pčelinja proizvoda.