BEOGRAD, 11. marta 2010. (Beta) - Ministarstvo poljoprivrede Srbije potpisalo je danas sa 20 banaka ugovore o kratkoročnom i dugoročnom kreditiranju poljoprivredne proizvodnje.

"Poljoprivreda je održala Srbiju tokom najtežih godina i pokazala se kao najvitalniji sektor i za vreme krize i svaki napor da se pruži podrška poljoprivrednoj proizvodnji je dobar, jer ne može da dođe do gubitka", rekao je na konferenciji za novinare ministar poljoprivrede Saša Dragin.

Ugovori su potpisani sa Komercijalnom bankom, Prokredit bankom, bankom Inteza, Hipo-Alpe-Adrija bankom, Erste bakom, Agrobankom, Metals bankom, NLB kontinental bankom, Kredi agrikol bankom, AIK bankom, Čačanskom bankom, Erste bankom, KBC bankom, Kosovsko-metohijskom bankom, Oportjuniti bankom, OTP bankom, UBB bankom, EFG bankom, Sosijete ženaral bankom i Kredi bankom iz Kragujevca.

Kako je rečeno, iz budžeta će za subvencionisanje kratkoročnih kredita biti izdvojeno 300 miliona dinara, što znači da će kreditni potencijal kratkoročnih kredita u 2010. godini biti oko tri milijarde dinara.

Kreditni potencijal za dvogodišnji ciklus dugoročnog kreditiranja biće blizu devet milijardi dinara, od čega će država iz budžeta izdvojiti 40 odsto.

Kod kratkoročnih kredita, koji su namenjeni registrovanim gazdinstvima - fizičkim licima, država sufinansira kamatu, a mogu se koristiti za nabavku semena, đubriva.

Kratkoročni krediti odobravaće se u dinarima na period od tri, šest, devet i 12 meseci, u iznosu od 50.000 do 900.000 dinara, dok će efektivna kamatna stopa biti pet odsto godišnje.

Dugoročni krediti, namenjeni registrovanim gazdinstvima - fizičkim i pravnim licima, odobravaće se u evrima i mogu se koristiti za izgradnju objekata, nabavku priplodnog materijala i poljoprivredne mehanizacije.

Prema rečima Dragina, prvi put se uvodi dvogodišnji program dugoročnog kreditiranja, a "Ministarstvo se ove godine odlučilo da uđe u telo kredita, što znači da deo sredstava koji idu kao zajam poljoprivrednicima predstavljaju sredstva Ministarstva, a ostatak je od komercijalnih banaka".

Model finansiranja dugoročnih kredita podrazumeva da banka poljoprivrednicima odobrava 60 odsto sredstava, a Ministarstvo ostatak novca i to bez kamate. Na taj način, kako je rečeno, efektivna kamatna stopa, kod svih kredita će iznositi oko pet procenata.

Dugoročni krediti će se odobravati u iznosu od 5.000 do 300.000 evra, sa rokom vraćanja od pet do osam godina i počekom od jedne do tri godine.

Dragin je podsetio da je "prošle godine u programu kreditiranja učestvovalo 15 banaka, a odobreno je 2,1 milijarda dinara kratkoročnih kredita i 23,6 miliona evra dugoročnih kredita".