Na trodnevnom Biznis forumu, posvećenom Srbiji posle krize i planovima za pozicioniranje u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize, na kome je učestvovalo oko 450 gostiju iz zemlje i inostranstva, predsednik Udruženja novinara koji prate poljoprivredu „AGROPRESS“ Goran Đaković iskoristio je priliku da skrene pažnju na probleme u agrobiznis sektoru.

Goran Đaković:

Kako komentarišete trenutnu situaciju u agrobiznis sektoru Srbije? Koliko su problemi poljoprivrede nezavisni, a koliko povezani sa drugim sferama? Dobar je primer privatizacija u Senti, Alltech i jedna japanska kompanija, koje su investirale u spoj nauke i poljoprivrede.

Božidar Đelić:

Mislim da je jedan od problema heterogenost zemljišta i taj što je većina opština morala da raspiše konkurse na godišnjem nivou, da nađe one koji će obrađivati zemlju. I onda se na lokalnom nivou sukobe oni koji su viđeni kao lokalni kapitalisti i ljudi koji su poljoprivrednici i koji žele da obrade neki hektar. U tom smislu, sa jedne strane imamo pravnu nesigurnost, a sa druge strane imamo socijalni bunt. To je model koji mora da se menja. Ako pogledamo kako su hektari raspoređeni, na osnovu onih primera koje poznajem, nemoguće je očuvati trenutnu heterogenost. To je prvi momenat – da imamo homogeni način upotrebe zemlje.

Sa druge strane, ako uzmete u obzir budžet nauke koji je veoma mali, 0,3% bruto domaćeg proizvoda, ipak je interesantno da je svake godine, i u tako malim sredstvima ,nekih 15.000 evra bilo posvećeno agrotehnici. I to je ubedljivo najveća branša koja je podržana. Verovatno znate da je 3-4 miliona hektara van zemlje zasejano našim semenom. Tamo gde imamo poziciju, kao što je to slučaj sa semenom, , veliki je pritisak giganata. I pravo je pitanje da li ćemo u tom domenu, gde raspolažemo malim sredstvima, uspeti da se odupremo. Pobornik sam ideje da formiramo zajednički holding za Novi Sad, Zemun polje i druge semenare. Apsolutno je neverovatno da oni imaju problema kod obradnih sredstava koji ne bi trebalo da postoje, imajući u vidu da to tržište stvarno postoji. Ali razgovarao sam sa kolegom iz Imleka, gospodinom Petrovićem, direktorom jednog od naših najvećih mlekarskih preduzeća, koji nikada nije imao kontakt sa bilo kim ko ima određene ideje, patente, itd. Tako da tu postoji problem, ali tu vidim jednu stvarno veliku mogućnost. Ono što pričamo već godinama, da moramo da idemo na jedan viši stepen transformacije, krajnje je vreme da to i uradimo tamo gde imamo komparativnu prednost, a to je jagodičasto voće, seme i nekoliko drugih kultura gde nismo izloženi direktno konkurenciji giganata. Znači , perspektiva je spoj nauke i tehnike.