Ove godine šećernom repom biće zasejano 64.000 hektara, koliko smo imali i lane, ali poljoprivrednici neće moći da računaju i na prošlogodišnju odličnu zaradu, kada su neki “vadili” i po hiljadu i po evra po hektaru, jer su šećerane umanjile cenu slatkog korena. Tačnije, ona je ista, ali više neće biti onako visokih stimulacija kao prošle godine. Proizvodjači mogu računati na “osnovicu” od 27 dinara po kilogramu i neka dodatna plaćanja, ali paorska zarada će biti umanjena. Ipak, šećerna repa je i ove godine vrlo aktraktivna za setvu.
– Cena je ove godine niža nego prošle. Jednostavno, morali smo da je umanjimo jer bi uz cene iz prošle i pretprošle godine šećerna industrija prestala da postoji. Sada je kilogram šećerne repe 2,7 dinara na bazi digestije od 16 odsto – kaže za “Dnevnik” direktor u fabrici šećera u Žablju Željko Kovačević.
– Lane smo stimulisali proizvodjače na osnovu prinosa šećerne repe. Nastojali smo da im izadjemo u susret tako da oni koji ostvare veći prinos dobiju i više para po kilogramu šećerne repe, ali to nije imalo željene efekte jer su neki proizvodjači sejali više repe nego što što su ugovorili, a cilj nam je zapravo bio da stimulišemo proizvodnju veće količine repe po hektaru jer je to jedini način da šećerna industrija u ovoj državi opstane i nastavi da radi – objašnjava naš sagovornik, podsećajući na to da su naše šećerane slatki koren plaćale najviše u okruženju.
– U Nemačkoj je, recimo, tona plaćana 27 evra, u Hrvatskoj od 28 do 29 evra, u Grčkoj 29, proizvodjači u Srbiji su dobijali od 32 do 34 evra po toni – kaže Kovačević, dodajući da će i naši paori sada moći da računaju na oko 28 evra po toni. – Naši proizvodjači su na ovoj kulturi zaradjivali i nekoliko puta više nego na drugim, medjutim šećerna industrija Srbije to ne može da plaća.

On napominje da je cena šećera još uvek niža nego pre četiri ili pet godina, kada je kilogram bio 52 ili 53 dinara. Sada je fabrička cena 48-49 dinara po kilogramu šećera.
– Proizvodjači treba da imaju svoju zaradu, ali i mi moramo imati profit i interes da radimo. Pri tome, i država bi morala imati više sluha, ali od nje nemamo odgovore. Hrvatska je, recimo, lene davala stimulaciju oko 540 evra po hektaru šećerne repe, ove godine daje 320 evra. Uz tu državnu pomoć njihovi proizvodjači odlično prolaze. A naša država, i pored toga što godišnje od izvoza šećera ostvari oko 130 miliona evra, ne pokazuje taj interes i dolazimo u situaciju da svake godine zatvorimo po jednu šećeranu. Trenutno ih je u Srbiji šest, a bilo ih je 15 – kaže Kovačević.
Šećerana u Žablju ugovoriće ukupno 8.000 hektara repe za vadjenje. To je i uobičajena površina, zapravo ona normirana kapacitetom fabrike.

Inače, stručnjaci poručuju paorima da ne žure sa setvom ove kulture.
– Do 24. marta, po prognozama, biće kišovito i ne treba žuriti sa setvenim radovima. I ranije se dešavalo da je setva počinjala krajem marta i završavala početkom aprila i to nije neuobičajeno – kaže za “Dnevnik” rukovodilac Odeljenja za šećernu repu pri novosadskom Instititu za ratarstvo i povrtarstvo Milorad Rajić, uz savet proizvodjačima da do tada “do perfekcije” pripreme svoje mašine, kvalitetno seme i mineralno azotno djubrivo. Kada to vreme dozvoli, odnosno kada udju u parcelu, treba da su spremni za rasturanje djubriva i predsetvenu obradu. Setva mora biti završena za nekoliko dana, naglašava on dodajući da, ako se ranije udje u pacelu, može doći do sabijanja zemljišta, usled čega cele godine koren šećerne repe slabo raste i biljka ne može da postigne optimum u površini i kvalitetu.
Kada je cena slatkog korena u pitanju, on napominje da se osnovna od 2,7 dinara nije menjala već četiri godine, ali da se to računa u dinarima, a sav utrošen repromaterijal u evrima. Tu je raspon izmedju utroška repromaterijala i finalne robe koja se naplaćuje, objašnjava Rajić.

Izvor: Dnevnik, autor: S. Gluščević