Oni su zbog toga inicirali projekat prikupljanja divljih rođaka useva, koji bi mogli da doprinesu boljim prinosima u uslovima globalnog zagrevanja, preneo je Rojters.
Radi se o pronalaženju divljih rođaka 30 do 50 najvažnijih prehrambenih useva sveta, koji bi mogli da pomognu stvaranje sorti otpornijih na vrele talase, manjak vode ili onih koje bi imale kraći vegetacioni period, kako bi dozrele pre velikih sezonskih vrućina.
Vrednost ovog projekta se zasad prognozira na 30 do 50 miliona dolara.

Uzgajivači prehrambenih useva su se praktično oduvek koristili dobrim stranama srodnih divljih biljaka. Jedna vrsta pšenice, koja se danas gaji na velikim površinama u SAD, postala je otpornija na bolesti ukrštanjem sa jednom srodnom biljkom, nalik korovu, koja je četrdesetih godina prošlog veka otkrivena u Turskoj.
Dosad, međutim, nije bilo sistematskog prikupljanja divljih rođaka prehrambenih useva motivisanog budućim klimatskim promenama, naglašava šef Trusta Keri Fauler.
Ova institucija za početak, u saradnji sa Međunarodnim centrom za tropsku poljoprivredu, sa sedištem u Kolumbiji, pokušava da "suzi" područja na kojima bi se tragalo za divljim rođacima prehramebih useva koji bi mogli da imaju osobine korisne u budućoj toplijoj klimi.
Za Afriku je, na primer, već utvrđeno da bi područja istraživanja mogli da budu Sudan, Eritreja i Kamerun.
Osamdeset odsto energije koju ljudi dobijaju iz hrane potiče od samo 12 do 15 useva, predvođenih pirinčem, pšenicom, kukurozom i krompirom, za kojima slede sirak, proso, pasulj, banane, šećerna repa i šećerna trska.

Izvor: Biznis novine