Od 1950. godine, širom Evrope je izgubljeno više desetina miliona radnih mesta u poljoprivredi. Tako sve manji broj seljaka obrađuje sve veće površine, a padajuće cene za proizvođače, povećani troškovi proizvodnje i nezainteresovanost mladih da naslede gazdinstvo dovode do toga da se sve veći broj preduzeća gase zbog nedostatka perspektive.

+        Preusmeravanjem preduzeća na biološko ratarstvo stvaraju se nova radna mesta za članove porodice, stalne zaposlene i pripravnike.

+        Dok se u konvencionalnoj poljoprivredi posao koncentriše na proleće i jesen, bio seljaci su zaposleni ravnomernije tokom cele godine.

+        Bio seljaci meri kreiraju nove puteve komercijalizacije poput prodavnica na gazdinstvu, servisa isporuke, sopstvenih pekara, mlekara, pivara i gastronomskih objekata.

+        Bio poljoprivreda je multifunkcionalna: Pored proizvodnje hrane, bio seljaci rade i društveno korisne stvari poput nege i održavanja pejsaža od kulturnog značaja i aktivne zaštite prirode i okoline.

+        Samo u Nemačkoj u bio branši radi preko 160.000 ljudi, a broj zaposlenih se u proteklih deset godina skoro duplirao.

+        U nemačkim bio preduzećima radi skoro 50% žena, a 40 odsto preduzeća vode žene.

+        Zbog zahtevnog načina privređivanja i upravljanja u biološkom ratarstvu, stvara se potreba za kvalifikovanim savetnicima, čime se kreiraju novi obrazovni profili i otvaraju nova radna mesta.

+        Biološko ratarstvo otvara velik broj radnih mesta za inspektore, koji svojim kontrolama i bio sertificiranjem agrarnih preduzeća obezbeđuju pravilnu proizvodnju.