pripadao samo domaćim kućama. Na našim poljima se do 2002. nije sejao ni kilogram semena svetskih kompanija, ali su se stvari umnogome izmenile.

A da je ova tržišna borba veoma ozbiljna najbolje pokazuje podatak da se svake godine na našim njivama poseje seme vredno izmedju 150 miliona i 170 miliona evra, a najvažniji su hibridi i sorte ratarskih kultura koje i dominiraju na našim oranicama.

Generalno gledano za sada domaće semenske kuće poput novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ili Instituta u Zemun polju dominiraju, ali su multinacionalne kompanije u pravoj ofanzivi. Kada je pšenica u pitanju onda tu gotovo nikakvih promena nema, jer se i dalje najviše seje domaće seme. Medjutim, i ovde se dešavaju mali pomaci. Recimo, "Delta agrar" je prošle jeseni na tržište pustio sortu "balaton", koja je, uz "apache" firme "Limagrain" sve interesantnija velikim proizvodjačima.

Medjutim, kada je reč o kukuruzu, multinacionalne kompanije ozbiljno osvajaju tržište. Lane je kukuruzom zasejano oko milion hektara, a prema podacima do kojih je došao "Dnevnik" hibridi novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo uzeli su 33 odsto posto tržišta, "Zemun polja" 28 odsto, dok je "Pionir" osvojio 24 odsto. KVS je lane uzeo 4,5 procenta ovog tržišta, "Monsanto" i "AS hibridi" po tri, "Sindženta" 1,5 odsto, a "Limagrain"jedan procenat. Inače, osim domaćih instituta, na srpskom tržištu kukuruza sada je prisutno 12 semenskih kompanija. Da su se stvari značajno promenile kada je u pitanju žuto zrno jasno je ako se uporede podaci iz 2008. godine. Naime, tada su hibridi novosadskog Institut za ratarstvo i povrtarstvo uzeli 47 posto tržišta ili oko pola miliona hektara, Institut Zemun polje 29 procenata ili nešto više od 300.000 hektara, multinacionalna kompanija "Pionir" 19 posto ili preko 200.000 hektara, KVS četiri posto, "AS hibridi" 0,6 posto, "Sindženta" 0,6 odsto, a ostali 4,8 posto.

Kod suncokreta su multinacionalne kompanije još ranije odnele prevagu, a lane je njihovo učešće na tržištu još poraslo. Ovom kulturom zasejano je oko 180.000 hektara, a seme kompanije "Sindženta" zauzelo je 50 odsto tržišta. Sledi KVS sa 20 odsto, a Novosadski institut za ratarstvo, koji je godinu ranije "držao" 40 odsto njiva, lane je bio na trećem mestu. Pripalo mu je izmedju 15 do 20 odsto tržišta ove uljarice, dok je "Pionir" zauzeo 10-11 posto. Slede "Limagrain", "Monsanto"...

Pretprošle godine je pod ovom uljaricom bilo 110.000 hektara, a seme novosadskog Instituta je bilo na 44.000 hektara. "Pionir" je ugrabio 10 procenata ili 11.000 hektara, KVS 18 posto, "Sindženta" 25 procenata, a " Limagrin" sedam posto. Domaće seme ozbiljnu konkurenciju dobija i kod soje. Recimo, izmedju ostalog, "Delta agrar" proizvodi i distribuira semena soje domaćeg proizvodjača "Selsem", koja su lane imala učešće od 30 odsto na tržištu ove uljarice. Situacija se menja i kada je u pitanju uljana repica. Na primer, oko 43 odsto hibridnog tržišta uljane repice "drži" Pionir, dok primat kada je o semenu reč ima KVS.

Ipak, u celoj priči mora se istaći da, dok starnci dolaze u Srbiju, naše kuće osvajaju druga tržišta. Recimo da se NS semenom najznačajnijih ratarskih kultura zaseje više njiva širom Evrope i sveta nego u Srbiji.

U ovoj naučnoj instituciji, s tradicijom dugom više od sedam decenija, do sada je stvoreno više od 1.000 hibrida, od kojih je oko 400 registrovano u inostranstvu. NS seme se seje na četiri kontinenta, a lane su u Institutu, uprkos krizi, najavili izvoz veći od 12 miliona evra.

- Pored toga, i dalje zauzimamo značajan procenat domaćeg tržišta semena i hibrida, a pozicije uspevamo da očuvamo isključivo kvalitetom i praćenjem svetskih standarda - kaže Danilo Golubović iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad napominjući da su multinacionalne kompanije ovde prisutne skoro deceniju, a da poljoprivrednici ipak najviše poverenja imaju u novosadsko seme.

S. Gluščević

Proizvode i kod nas

Treba reći i da strane kompanije svoje seme proizvode i na našim poljima. Tako "Pionir" 95 odsto hibrida koje prodaje u Srbiji u stvari u Srbiji i proizvede. Slična je situacija i s KVS-om gde je 90 odsto raste u Srbiji, a samo 10 posto se uvozi. Ostale kompanije imaju samo simboličnu proizvodnju na našim poljima dok se ostalo uvozi.

Tekst preuzet u celosti sa: www.dnevnik.co.yu