se kod soje kreću oko 250 evra po toni, a kod suncokreta oko 230 evra. Kompenzaciona cena nikako ne znači da će paori sledećeg leta toliko dobiti za svoje proizvode, već da na osnovu njih uzimaju repromaterijal, to jest seme i djubrivo... Konačna cena može biti i viša i niža, a nju će odrediti situacija na domaćem, ali i regionalnom tržištu.

– Konačna cenu će odrediti tržište i biće poznata na dan otkupa, i to u poredjenju s cenama na berzi u Budimpešti – kaže za “Dnevnik” rukovodilac sirovenskog sektora “Viktorija grupe” Velibor Mandić.

On naglašava da je “Viktorija” već s paorima pod ovim uslovima ugovorila setvu suncokreta na 20.000 hektara i soje na 24.000 hektara.

Kukuruz roda 2010. godine, kako smo čuli od vojvodjanskih paora, vredeće 92 evra. Inače, kako je izjavio sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran, u ovogodišnjoj prolećnoj setvi kukuruz će biti zasejan možda čak i na 1,3 milion hektara. Po njegovim rečima, očekuje se da će biti zasejano i izmedju 150.000 i 180.000 hektara suncokretom, izmedju 130.000 i 150.000 hektara sojom i oko 60.000 hektara šećernom repom.

On je, medjutim, napomenuo da će veličina površina koje će biti zasejane šećernom repom, suncokretom i sojom zavisiti od kvaliteta ugovora koje s poljoprivrednicima budu sklopile industrije ulja, šećera i za preradu soje. Prostran je dodao da će površine pod povrćem ovog proleća zauzeti oko 250.000 hektara.

– Srpski ratari će u predstojećoj setvi imati više posla nego lane jer je oko 100.000 hektara površina koje se po pravilu seju u jesen, “preneto” na prolećnu setvu. Biće potrebna velika ulaganja, za koja se postavlja pitanje da li će poljoprivredni proizvodjači moći da do kraja izdrže – kazao je Prostran, dodajući da je setva, pre svega, veliki investicioni posao, koji podrazumeva ulaganja u oranje, seme, gorivo, rezervne delove, djubrivo..., pa ukoliko ona budu skromna, moći će da se očekuju i skromni rezultati.

On je naglasio da se čeka i usvajanje uredbi iz oblasti poljoprivrede jer je veoma bitno da li će, i koliko, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava država obuhvatiti merom subvencionisanja od oko 140 evra po hektaru, ali i to koje će vrste poljoprivredne proizvodnje podsticati u ovoj godini.

Vojvodjanski zadrugari primećuju da su svi usevi na višegodišnjim prosecima, jedino je primetan blagi pad površina pod sojom, a na račun toga blagi rast onih pod suncokretom, iako su se mnogi proizvodjači nakon prošle godine “zarekli” da više neće ići u proizvodnju suncokreta.

Po anketi koju su stručne službe Zadružnog saveza Vojvodine sprovele na reprezentativnom uzorku od 36.771 hektara obradivog zemljišta (u vlasništvu zadruga ili procenjena ugovorena proizvodnja), očekuje se setvena struktura u kojoj će soje biti na 3.340 hektara, ili devet odsto, suncokreta na 7.950 hektara, ili 22 odsto, šećerne repe na 960 hektara, ili tri odsto, kukuruza na 11.295 hektara, ili 31 odsto...

U ZSV-u napominju da su ovo procene setvenih površina i da su moguća odstupanja imajući u vidu geografsku lokaciju, i još uvek nedovoljno jasne uslove za predstojeće ugovaranje proizvodnje.

S. Gluščević

Pšenici dobro pod snegom

Komentarišući trenutno stanje jesenjih, odnosno ozimih useva, Prostran je rekao da je ono za sada dobro, osim u onim delovima zemlje gde su bili potopljeni.

– Generalno, pšenica je u dobrom stanju i dobro je podnela i niske temperature zabeležene u decembru – rekao je Prostran, podsetivši na to da je pšenica u Srbiji zasejana na ukupno 485.000 hektara, i ukazao na to da je sada najvažnije prihranjivanje pšenice mineralnim djubrivima – ureom i KAN-om, koje će početi već u drugoj polovini februara.

Tekst je u celosti preuzet sa sajta www.dnevnik.co.yu