To je zaključak studije međunarodne konsultantske kuće Frost & Sullivan. Njihovi obračuni pokazuju da će u ta dva regiona do 2015. godine promet bioloških sredstava za zaštitu bilja sa trenutnih 590 miliona američkih dolara porasti na 1.020 miliona američkih dolara. Ovim su obuhvaćeni sektori mikrobioloških bio-pesticida, korisnih insekata i bio-hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

Širom sveta supermarketi traže sve više proizvoda bez hemikalija i biološki proizvedena voća i povrća, pri čemu bitan impuls daju veliki američki trgovinski lanci Wal-Mart i Tesco, ali i nemački lanci. Kao pozitivne se pokazuju i mere Vlada za smanjenje hemikalija u zemljoradnji i minimizovanju količine zaostataka. Trenutno se proizvodnja bioloških sredstava za zaštitu bilja još uvek smatra neiskorišćenim tržišnim prostorom u okviru poljoprivredne zaštite , kaže Ješvant Kumar Desikamani, analitista Frost & Sullivan.

Dalje kaže da biološki pesticidi imaju više prednosti u odnosu na njihovu hemijsko-sintetičku konkurenciju. Manje su otrovne, dozvoljavaju selektivno korišćenje, mogu se integrisati sa zaštitom bilja i mogu se prema tome koristiti i u biološkoj zemljoradnji. Desikamani ipak napominje da se još uvek ne mogu posmatrati kao samostalno rešenje za negu biljnih bolesti ili kao sredstvo za borbu protiv štetočina. Korisni insekti se mogu koristiti protiv štetočina, ali se oni ne mogu koristiti u borbi protiv pečurki, bakterija ili virusa.

Za napredak u tom sektoru, stručnjaci preporučuju da se razvije proizvod na bazi korisnih insekata i bioloških fungicida, koji neće ugrožavati druge žive organizme. To bi prema rečima Desikamanija omogućilo „integrisanu borbu protiv štetočina“ na biološkoj bazi, gde bi stručnjaci pratili štetne insekte i biljne bolesti od trenutka setve pa do zetve i reagovali u slučaju napada štetočina i ugrožavanja bilja.