Kina postaje sve značajniji uvoznik genetski modifikovanih organizama (GMO), ali i koristi gen-tehniku u sve većoj meri.

To proističe iz studije Ministarstva poljoprivrede SAD USDA u jednom aktuelnom izveštaju. U tekućoj godini, Kina je odobrila uvoz bitnih GMO sorti soje, kukuruza i šećerne repe. Uprkos slaboj transparentnosti kod izrade i primene državnih propisa, genetski modifikovani sojin pasulj i hrana iz SAD se u kini prodaju na rekordnom nivou. USDA za budućnost predviđa dalji rast ovog pozitivnog trenda. Što se tiče globalnog uzgoja GMO, Kina sa korisnim površinama od 3,8 miliona hektara trenutno zauzima šesto mesto iza SAD, Argentine, Brazila, Indije i Kanade. Dozvoljene su trenutno Bt-pamuk koji je rezistentan na insekte, kao i genetski modifikovani paradajz, paprike, petunije, jablan i papaja. Ubedljivo najveći značaj ima GMO pamuk koji zauzima 69 odsto kineskih površina za uzgoj pamuka od 5,5 miliona hektara.

Kina je do sada forsirala uzgoj GMO kultura koje se ne koriste za ishranu. Kod hrane se Peking ponaša znatno povučenije, pa tako zbog političkih nedoumica tri linije GMO pirinča čekaju na dozvolu više godina. Iako nedostaju dozvole za uzgoj genetski modifikovanog pirinča u Kini, u Evropskoj uniji su postali oprezniji nakon što su otkriveni tragovi nedozvoljene sorte pirinča Bt63 kod uvoza iz Kine.