IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
ZAŠTITA RASADA



print rss Bookmark and Share
Datum: 02.06.2009.
ZAŠTITA RASADAZAŠTITA RASADA

Za AGROPRESS pripremio Mr Piljo Dakic

 

Uspešna proizvodnja povrća u zatvorenom prostoru (staklenici, plastenici i tople leje) ne može se zamisliti bez kvalitetnog semena, odgoravarajuće agrotehnike i adekvatne zaštite. U cilju dobijanja visokih prinosa i kvalitetnih plodova povrtarskih biljaka neophodna je pravovremena zaštita rasada, a potom i rasađenih biljaka od bolesti štetočina i korova.


ZAŠTITA OD PATOGENA - BOLESTI

Rasad paprike, paradajza, kupusa i drugih povrtarskih biljaka neophodno je zaštititi od prouzrokovača bolesti koje se redovno javljaju i pričinjavaju značajne štete. Po svom ekonomskom značaju najštetnija bolest je
 “topljenje” ili poleganje rasada koje prouzrukuju parazitne gljivice: Rhizoctonia solani, Phythium spp, Phytophtora spp.


Paraziti se prenose putem zaraženog semena i biljnih ostataka. Kada se javi na mladom gustom rasadu poleganje ima jasno raspoznatljive simptome. Pošto gljivica napada prizemni deo stabla koji dobija braon boju, omekšava i vrlo brzo truli, biljke venu i nestaju, tope se. Bolest se koncetrično prenosi na zdrave biljke i usled toga se u leji pojavljuju “gola”, ćelava mesta. U slučaju jake zaraze zemljišta rasad propada na čitavoj površine leje.
Na pojavu i širenje prouzrokovača poleganja rasada, utiče tmurno, oblačno vreme kao i povećana vlažnost zemljišta i vazduha. Kao preventivne mere za sprečavanje poleganje rasada preporučuje se: promena mesta za proizvodnju, denzifekcija semena i zemljišta, provetravanje leje ili plastenika i umereno zalivanje.

Dezifekcija semena, zaprašivanjem fungicidima pruža zaštitu biljka u osetljivoj fazi nicanja. Zaprašivanje se izvodi pred setvu metodom predoziranja. Najčešće se u ovu svrhu koriste preparati na bazi Tirama. Mere denzifekcije vodenom parom, fumigantima ili kontaktnim fungicidima efikasne su protiv parazita prouzrokovača poleganja rasada. Kontaktni fungicidi deluju samo na parazitne gljive prouzrokovače poleganjea rasada. Oni se mogu upotrebiti neposredno pred setvu.
 Ako posle tretiranja nastupi period jake insolacije, u lejama može doći do suve nekroze korenovog sistema tek izniklih sejanaca. Ono se ispoljava u vidu hloroze prvog stalnog lista i uginuća pojedinih biljčica na mestu predoziranja preparata. Ukoliko se propusti neka od preventivnih mera pa se bolest pojavi, obolele biljke počupati i ukloniti, a gola mesta kao i sve biljke temeljno prskati tako da se “čorba“ sliva niz biljke i natapa površinsi sloj zemljišta u leji. Pored poleganja rasada oboljenja tipa lisne pegavosti takođe mogu nanositi značajne štete ukoliko se masovno pojave.
Prouzrokovači ovog oboljenja su parazitne gljive i bakterije koje se održavaju na semenu i biljnim ostacima, a šire se zalivanjem.
Od gljivica prouzrokovača ovog oboljenja najčešće su Alternaria solani i Septoria lycopersici, a od bakterija Pseudomonas syringae, Xanthomonas campestris pv. vesicatoria. Simptomi oboljenja najčešće se manifestuju u vidu manjih ili većih tamnih pega, nepravilnog oblika na nadzemnim organima biljka (listu, lisnoj peteljci i stablu). Osim primene preventivnih mera u cilju sprečavanja pojave bolesti prouzrokovači lisne pegavosti uspešno se suzbijaju primenom hemijskih mera borbe.
Sa merama zaštite početi preventivno pre pojave simptoma i to od momenta formiranja prvih stalnih listova, a zatim prskati svakih 7-10 dana do iznošenja rasada na stalno mesto.  Na biljkama rasada paradajza i paprike pored napred navedenih oboljenja često se uočavaju simptomi virozne prirode. Mozaično šarenilo, hloroza i deformacija listova, zaostajanje biljaka u porastu osnovni su simptomi ovog oboljenja. Izvori primarnih virusnih infekcija su zaraženo seme, biljni ostaci i korovi sa kojih viruse prenose lisne vaši. Gust sklop biljka u lejama pogoduje širenju virusa koji se prenose dodirom, ali lisne vaši imaju najveći značaj u njihovom prenošenju.
 Denzifekcija semena paprike 2% rastvorom kaustične sode (NaOH) u trajanju od 10 minuta ili semena paradajza u 2 % rastvoru sone kiseline (HCl) u toku 24 časa postiže se inaktiviranje virusnih čestica na površini semena. U oba slučaja seme posle denzifekcije treba temeljno isprati vodom u tankom sloju prosušiti i odmah sejati. Upotreba substrata bez biljnih ostataka iz predhodne proizvodnje, suzbiljanje korova u lejama i oko nje kao i suzbijanje lisnih vaši predstavljaju osnovni način sprečavanja virusnih infekcija.

 

ZAŠTITA OD ŠTETOČINA


Štetočine koje se najčešće javljaju i nanose štete u proizvodnji rasada su: lisne vaši, rovci, puževi golaći, žičnjaci, miševi i krtica.

Lisne vaši
 su sitni insekti nežnog tela koje nanose štete rasadu sisajući biljne sokove i prenoseći nekoliko veoma štetnih virusa. Zato ih treba odmah suzbijati čim se primate.  Žičnjaci (Elateridae) u lejama sa rasadom ukoliko se pojave u većem broju nanose značajne štete. Napadaju seme i iznikle biljčice rasada bušeći u njima uzdužne kanale od korena naviše. Odrasla larva je dužine 1,5 - 2 cm tamnožute boje i podseća na komad žice po čemu i nosi naziv.
Rovci (Gryllotalpa gryllotalpa)
Svojom aktivnošću prave horizontalne kanale ispod površine supstrata u leji. Izgrizaju mlade biljke i uništavaju posejano seme. Pojavljuju se u većem broju u lejama koje se zagrevaju na sagorelom stajnjaku. Efikasno se suzbijaju primenom granuliranih insekticida unošenjem u površinski sloj zemljišta u vreme predsetvene pripreme.  Granule se ravnomerno rasture po površini zemlje, a zatim se unesu u supstrat do dubine 10cm. Ovaj preparat se može primeniti i kasnije u zoni pojave rovaca u vidu gomilica koje se postavljaju u večernjim časovima.
Puževe (Limax)

Delimo na golaće i one sa kućicom. U rasadu štete prave puževi golaći. Puževi golaći imaju izduženo telo obavijeno sluzavim plaštom, a kod nekih se na leđnoj strani mogu uočiti i ostaci ljušture. Prave oštećenja grickajući lisno tkivo. Pri masovnoj pojavi mogu izazvati i goloprst. Kako se pojavljuju uglavnom noću po obodu leje i sa dojne strane lista veoma ih je teško primetiti. Najbolji dokaz njihove pojave jeste izrešetano lišće rasada u vidu nepravilnih rupa veličine 5 - 10 mm.  Posipanje ivičnih delova leja ili međurodnog prostora pepelom od drveta, gašenim ili negašenim krečom, mineralnim đubrivima i drugim sredstvima koje puževima oduzima sluza i dovodi do dehidracije takođe je ekikasna mera.
Miševi

Nanose direktne štete hraneći se semenom i mladim biljkama. Postavljanje zatrovanih mamaka, za suzbijanje glodara najefikasnija je mera borbe protiv njih.
Krtica (Talpa europea)

je duga 12-15 cm, ima valjkasto telo prekriveno crnim krznom. Kopanjem hodnika i izbacivanjem zemlje na površinu (krtačnjaci) uništava se mladi rasad. U toku noći jedna krtica može da uništi toplu leju ukoliko u sloju zemlje, u kome se rasad razvija ima glista. Krtice se uništavaju iskopavanjem iz zemlje u momentu kada prave krtičnjak. Najčešće se to obavlja u jutarnjim ili popodnevnim časovima.


SUZBIJANJE KOROVA
Dezifekcijom supstrata, primenom vodene pare ili upotrebom metil bromida obezbeđuje se supstrat bez prisustva semena korovskih biljka. Ukoliko ne postoji mogućnost da se primeni neka od ovih mera suzbijanje korova se može izvesti primenom herbicida pre setve ili posle setve, a pre nicanja gajenih biljka. Primena  registrovanog preparata - herbicida obavlja se u fazi predsetvene primene leja, na taj način što se datom količinom herbicida oprska pripremljena površina, i odmah nakon toga unese u površinski sloj zemljišta do 5cm dubine.
 Odmah nakon primene može se obaviti setva semena. Suzbijanje korova u rasadu paprike i plavog patlidžana obavlja se primenom preparata na bazi Parakvata. Ovaj preparat primenjuje se posle setve, a na 24 - 48 časa pre nicanja biljaka u dozi od 40ml/100m2. Da bi se preparat primenio u optimalno vreme proizvođač mora da prati razvoj klice i kada ona bude od 5-10 mm duga (pred samo probijanje površine zemljišta) površina se ravnomerno oprska leđnom pskalicom. Oriejntaciono kod paprike i plavog patlidžana u hladnoj leji u plasteniku tretiranje se obavlja 10 - 12 dana nakon setve.

Čitanja: 1968
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledeća »
Agropress
PREPORUČUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

Stiglo proleće

Stiglo proleće
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Paprika - Capsicum annuum

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • ŽIVA STOKA, ŽITARICE I STOCNA HRANA -IZVESTAJ STIPS-A

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs