SEMENARSTVO, ŠANSA DOMAĆE STRUKE
Seme u poljoprivrednom smislu znaći obnavljanje biljne proizvodnje, odnosno njen kontinuitet. Seme naslućuje nove prinose biljnih vrsta koje obezbeđuje elementarne uslove za opstanak ljudske vrste. Oni koji ga proizvode daju i nadu za ekonomski prosperitet njegovih korisnika i svoj sopstveni. U proizvodnji semena skoncentrisano je i znanje brojnih naućnika i strućnjaka, genetićara, oplemenjivaća, semenara fiziologa, biohemićara... Ova proizvodnja od koje zavisi ishrana stanovništva u zemlji i njena nezavisnost, zapošljava i veliki broj strućnjaka, ona razvija infrastrukturu i podiže vrednost primarne proizvodnje i omogućava egzistenciju velikog broja proizvođaća. Zahvaljujući sopstvenoj semenarskoj proizvodnji u proteklih deceniju i po, kada je zemlja bila u blokadi, okovana sankcijama, a kada je bila bombardovana, imali smo ipak domaćeg semena i hibrida da proizvedemo dovoljno hrane za ishranu naroda, pa ćak i za - izvoz. Tako generalni direktor Naućnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prof. dr Miroslav Malešević istiće da je znanje i umeće proizvodnje semena utkano u poljoprivredu Srbije kroz dugogodišnji rad naućnika i strućnjaka na fakultetima institutima, poljoprivrednim strućnim službama, u proizvodnji i doradi, ali i u prometu. U svemu tome poseban znaćaj mora da ima i Zakon o semenu. ''Savremene sorte i hibridi su dostigli veoma visok potencijal za prinose i kvalitet proizvoda. Tako visok potencijal je bio moguć samo uz razvoj i praktićnu primenu rezultata fundamentalnih i primenjenih istraživanja. Znanje je jedini ograničavajući faktor razvoja potencijala za prinos. Otuda seme ima znatno višu vrednost od osnovnog biljnog proizvoda. Iskorišćavanje potencijala koji nosi seme u svom genetskom zapisu je složen problem. U proizvodnoj praksi nivo znanja korisnika semena, ali još više njihova ekonomska moć ogranićavajući su faktori iskorišćavanja potencijala sorti i hibrida u agroekološkim uslovima Republike Srbije. Savremena procesna tehnika i tehnologija dorade semena, razvoj fungicida i insekticida za efikasnu zaštitu semena omogućavaju da se potencijal semena sačuva, bezbedno dopremi do korisnika i zaseje na preko 4,2 miliona hektara obradivih površina u Srbiji. Da bi kvalitetno zasejali ove površine u Srbiji je godišnje potrebno uložiiti oko 180 miliona evra, ne računajući sadnice i lozne kalemove. Kada ne bismo imali domaće sorte i hibride, već sve uvozili setva bi Srbiju koštala svake godine najmanje 300 miliona evra, a o izvozu hrane koji je lane bio rekordan u poslednjih deceniju i po i doneo 822 miliona dolara ne bi bilo ni govora'', kaže Miroslav Malešević. Zato Zakon o semenu koji je Srbija dobila kaže se da se po prvi put reguliše kako omogućiti poljoprivrednicima da dođu do kvalitetnog semenskog i sadnog materijala te da ih zaštiti od falsifikata. Kako domaćim, uglednim institutima, koji se bave oplemenjivanjem sorti ratarskih, povrtarskih i voćarskih – vinogradarskih biljaka omogućiti da održe korak sa konkurencijom od uvoza. Zato oćekujemo i da u praksi, ne samo u Zakonu, imamo rešenje kako da se uposle ostali kapaciteti u proizvodnji semena i sadnog materijala, a to su proizvođaći semena, dorađivaći, prometnici, strućne službe, naućno obrazovne kuće, pa da se time omogući da što veći deo profita ostane u Srbiji, ukazuje Malešević. Ako tako budemo radili onda ćemo od domaćeg semena i sadnog materijala napraviti brend Seme iz Srbije jer sam uveren da izvoz semena i sadnog materijala može doneti znaćajan devizni priliv. Od novca još je znaćajnija afirmacija domaće nauke i struke u svetu kao i svest da nismo zavisni u svemu od tuđeg znanja. Domaćim semenom i sadnicama sorti, hibrida i sadnog materijala pokriveno je 100 odsto njiva u Srbiji pod jećmom, pšenicom, suncokretom i sojom, zatim 95 odsto pod kukuruzom, 60 odsto pod šećernom repom, 50 odsto pod povrćem, 80 odsto u voćarstvu i vinogradarstvu. Primera radi mi danas uvozimo seme krompira 100 odsto (seje se na 100.000 hektara), a to ne moramo da ćinimo jer imamo i – domaće seme. To radi trgovački lobi , jer u zemlji danas ima registrovano 3.300 raznih uvoznika i 1.300 izvoznika. Setimo se samo da smo pre deceniju i po sa ovih prostora bili poznati izvoznici sadnica i loznih kalemova. Taj ugled u svetu nije nestao. Izvoznici semena bili su Instituti u Novom Sadu, Zemun Polju, Smederevskoj Palanci, Kragujevcu, Zajećaru, Čaćku. Danas su to uglavnom Instituti u Novom Sadu i Zemun Polju i ukupna vrednost njihovog godišnjeg izvoza je oko 20 miliona dolara. ''I pored svega toga proizvodnja semena i sadnog materijala u Srbiji ima ćitav niz problema i treba joj pomoć. Zato očekujemo da ćemo se kroz Zakon u narednom utvrditi ko se može baviti proizvodnjom i doradom ili prometom, ko obavlja strućni nadzor, a ko kontroliše primenu Zakona i ko kažnjava pojedine subjekte u lancu. Posebnu pažnju moramo poklanjati uvozu semena i sadnog materijala. Jer, nepažnjom smo i dobili šljivinu šarku, bolest malina, genetski modifikovano seme, kukuruznu zlaticu i još ponešto što ćemo tek saznati. Kontrola na granici nije bila valjana, a karantinska služba i strućna tela u ministarstvu poljoprivrede moraju na drugaćiji, nova naćin biti organizovani, a njihovo delovanje definisano'', istiće Malešević. Delo nauke Domaći instituti do danas su stvorili oko 3.000 sorti i hibrida razlićitih biljaka. Od toga je u inostranstvu registrovano i gajeno blizu 700 sorti i hibrida. To znaći da su domaće kreacije konkurentne po svojim vrednostima. Zbog toga treba domaćim oplemenjivaćima omogućiti zaštitu, od preteranog uvoza i brojnih agresivnih predstavnika stranih kompanija, tako što će se registracija stranih novih sorti staviti u isti položaj kao i domaće sorte i hibridi u Evropskoj uniji, a naroćito u zemljama iz našeg okruženja (Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija...)