KUHINJSKA SO I PROPISI: Pravilnik koji ugrožava zdravlje
U Srbiji sad postoji Pravilnik o kvalitetu kuhinjske soli koji uz primenu dvotarifnog carinskog sistema preti građanima Srbije i Crne Gore da jedu nejodiranu so iz uvoza što ih opet može uvesti u ozbiljan zdravstveni problem ponovne gušavosti i rađanja retardirane dece. Na ovaj problem ukazao je generalni direktor Poslovnog udruženja ''Jugoso'' iz Beograda Milanko Papić u Privrednoj komori Srbije. Umesto da se borimo da Srbija, sa svojih pet proizvođaća kuhinjske soli i dobrim tehnićkim i strućnim kapacitetima, postane centar snabdevanja ovim izuzetno važnim zaćinom, nosiocem deficitarnog joda za celu balkansku regiju, mi se suoćavamo sa nelogićnim priavilima i apetitima pojedinaca i grupa za brzom i lakom zaradom iza kojih je na žalost stala i – država. Da bi to sprećili podneli smo i dopis Ustavnom i Vrhovnom sudu Srbije sa zahtevom da zaštite oblast proizvodnje i prometa kuhinjske soli, istiće Papić. Novi propisi o kvalitetu kuhinjske soli i soli za prehrambenu indsutriju zbunili su ne samo strućnu javnost i domaće proizvođaće, već i potrošaće. Reć, je naime, o takozvanom pravilniku o dopunama Pravilnika o kalitetu i drugih zathevima za kuhinjsku so i so za prehrambenu industriju Ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose SCG. Novi pravilnik objavljen je 1. oktobra 2004. godine i od tada poćinje agonija ne samo za doma proizvođače jodirane soli, već i za strućnjake, a ukoliko on nastavi da se primenjuje, može da ugrozi i naciju! ''Novim pravilnikom su praktićno poništene odredebe donete 2001. godine, a koje su već tada bile usklađene sa propisima Evropske unije. Ovim nelogino sroćenim dokumentom zapravo se uspostavlja dvostruki sistem tretiranja uvozne, što je jedinstven primer u svetu. Primera radi, proizvod koji se pre uvoza smatra sirovinom, na granici Srbije i Crne Gore se proglašava kuhinjskom soli i soli za prehrambenu industriju i carina mu se određuje kao gotovom proizvodu. Posle carinjenja taj isti proizvod više nema status gotovo proizvdoa, već postaje sirovina i odlazi na doradu da bi postoj ono što je bio pri dolasku na našu granicu'', navodi Papić. O ćemu se zapravo radi? Na dan stupanja na snagu novog pravilnika Uprava carina donosi takozvano obavezujuće obavešenje o svrstavanju soli u okviru tarifnog broja 2501 Carinske tarife i time sirovinu za proizvodnju kuhinjske soli svrstava u gotov proizvod i smešta ga u tarifni broj 2501009100. Samim tim nejodirana so, odnosno sirovina proglašava se pogonom za ljudsku ishranu. Na insistiranje nadležnih da Carina povuće svoj dvostruki tarifni aršin, dobijen je odgovor, kada se promeni pravilnik, doći će i do promene tarifnog sistema. ''Očigledno je da iza ove kompletne rabote stoji uvoznički lobi kome treba ostaviti prostor za delovanje, pa makar to bilo i na štetu potrošaća, a pre svega, zdravlja građana. Sve se radi na njihovu štetu. Pošto nadležni nisu mogli da menjaju zakon o carinskom tarifnom sistemu, oni su Uredbom pomerili tarifni broj i domaćim proizvođaćima povećali carinu sa jedan na osam odsto i na taj naćin ugrozili njihovu proizvodnju. Tako su kreatori novog pravilnika, da ne bi snosili odgovornost, smislili i jezićku floskulu, te se ''so pogodna za ljudsku ishranu'', prevodi u ''so namenjenju za ljudsku ishranu'', istiće Papić. U međuvremenu je Srbija i Crna Gora potpisala sporazum sa državama u okruženju, odnosno u Jugoistoćnoj Evropi o bescarinskoj razmeni gotovih proizvoda. Drugim rećima, za kuhinjsku sol koja se uvozi ne plaća se carina, ali se zato carini uvoz sirovine po stopi od osam odsto. O svemu tome upoznata je i Vlada Srbije. ''U međuvremeni, saznali smo da radna grupa koja radi nacrt zakona o carinskim tarifima, posle odluke o putu na dva koloseka u Svetsku trgovinsku organizaciju Srbije i Crne Gore, pa se predlaže da se u 2005. godini postupi suprotno svim zvanićnim stavovima ove zemlje i da se odstupi od tarifnog sistema Evropske unije. A, stav EU i Svetske trgovinske organizacije je jasan: postoji smao jedan tarifni broj kojim je oznaćena kuhinjska so, a sve ostale soli su sirovine i svrstavaju se u drugi tarifni broj, što znači da podležu različitim carinskim stopama. Sa ovim mišljenjem saglasni su i eksperti za tarife u Saveznoj upravi carina, sli su oćigledno nemoćni nešto da promene'', ističe Papić. Svi proizvođači soli smatraju, da ukoliko država dozvoli da opsane novi Pravilnik o kvalitetu kuhinjske soli i sli za prehrambenu industriju i ako se ne ukine Uredba o dvostrukom carinskoj tarifi na uvoz soli, proizvođaćima soli u Srbiji ne preostaje ništa drugo, nego da stave kljuć u bravu. ''Ove godine je trebalo da izvezemo naš gotov proizvod u vrednosti od milion evra. Međutim, sa svih strana smo osporeni, pa se na granici kod Sremske Mitrovice, od nas traži da praktićno falsifikujemo podatke na deklaraciji i izmišljaju novi proizvod ''nejodirana kuhinjska so'', pa se tek nakon tog dopisivanja na carini obavlja izvozno carinjenje'', istiće direktor DP ''Soprodukt'' Nikola Bućan. Inaće, zemlje u našem okruženju kao što je, primera radi Bosna i Hercegovina, zaštitili su svoje proizvođaće soli prelevmanima od 75 evra po toni, ali su zato za naše proizvođaće soli uveli tri cenovnika: jedan je za tržište Srbije i Crne Gore, drugi za Kosovo i Metohiju sa damping cenama, a treći za tržište Sandžaka! ''Najgora varijanta koja je mogla da nas zadesi u ovim vremenima jeste da najveći deo soli iz tuzlanskih rudnika namenjene Kosmetu ide preko Srbije, ali velikim delom tu i ostale. Ta so se prodaje na crno, a na izvoznim dokumentima praktićno ''za šaku evra'' se štancuju pećati da je roba prošla na Kosmet. Država ili nema snage ili radi sa nekim u zajednici, jer ne sprečava ove kriminalne radnje'', navodi Bućan. Budući da jodiranej soli obavljamo u saradnji sa UNICEFOM, nastavlja Bućan, moja je moralna obaveza da izvestim ovu međunarodnu organizaciju koja strogo kontroliše program jodiranja kuhinjske soli u Srbiji i Crnoj Gori upravo zato što je Balkansko poluostrvo bilo izrazito strumogeno podrućje. Zahvaljujući višedecenijskom projektu jodiranja kuhinjske soli teške bolesti su suzbijene i više od 73 odsto stanovništva koristi jodiranu so. To su ogromni pomaci u svetu, ali na žalost mi se možemo boriti za zdravlje naroda sa teškom ekonomskom situacijom, ali ne i sa kriminalom i korupcijom. Novi propisi su oćigledno to omogućili, pa preti opasnost i da nam nacija bude ugrožena ukoliko budemo trošili nejodiranu so, zakljućak je proizvođaća kuhinjske soli u Srbiji.