U suzbijanju zoonoza neophodna saradnja veterine i zdravstva
U suzbijanju bruceloze i drugih zoonoza neophodna je intenzivna saradnja veterinarske i zdravstvene sluzzbe, naglasseno je u Skupssini grada na nedavno odrzzanom seminaru o brucelozi i drugim zoonozama na podruccju Beograda. Seminar su organizovali Skupsstina grada, Graski zavod za zasstitu zdravlja i Nauccni institut za veterinarstvo Srbije iz Beograda. Na seminaru su izlagali epidemiolozi i mikrobiolozi iz Gradskog zavoda za zasstitu zdravlja, veterinari iz Nauccnog instituta za veterinarstvo Srbije i infektolog iz Instituta za infektivne i tropske bolesti Klinicckog centra Srbije. Na teritoriji Beograda bruceloza je otkrivena u animalnoj i humanoj populaciji 2003. godine, sa tendencijom ssirenja. Ispitano je 1.968 domachih zzivotinja, a bruceloza je utvrdjena kod 344(17 odsto). U epidemiji su ispitane 144 osobe, serolosski testirano 118, a bolest je potvrdjena kod 19 (16,1 odsto). Ta bolest je sada pod kontrolom, a occekuje se da che se ove godina postojecha zzarissta uspessno likvidirati, saopssteno je na skupu. Epidemiolog dr Radmila Dmitrovich je objasnila da je bruceloza (brucellosis) vrlo stara bolest, verovatno toliko koliko i veza ccoveka sa zzivotinjama. Recc je o primarnoj bolesti domachih zzivotinja (goveda, ovaca, koza, svinja i pasa), a pod odredjenim uslovima mozze se lako preneti i na ccoveka. Uzroccnik bruceloze je bakterija iz roda "brucella", a kao posebno obolenje prvi put se pominje 1861. godine na Malti. U nassoj zemlji ova bolest je otkrivena 1924. godine. Zarazzene domache zzivotinje izluccuju brucelu mokrachom, fekalijama, sekretima i mlekom. "Brucelle" su otporne u spoljoj sredini. Odrzzavaju se 25 dana u maslacu, do 45 dana u mladom siru, preko 30 dana u mesu, do 150 dana u vodi, nekoliko meseci u prassini. CCovek mozze da se zarazi upotrebom mleka i mleccnih proizvoda, kao i mesa zarazzenih domachih zzivotinja, kontaktom sa takvim zzivotinjama i njihovim izluccevinama, kao i udisanjem prassine u kojoj se nalaze "brucelle". Bruceloza ljudi obiccno se javlja u proleche i leto, u vreme telenja krava i jagnjenja ovaca, kada je najccessche zarazzavanje stoccara, veterinara i ljudi sliccnih zanimanja. Kod ljudi bolest mozze da poccne neprimetno i tessko se otkriva, jer brucelozu karakterisse velika raznolikost kliniccke slike. Vreme od zarazzavanja do pojave znakova bolesti kod ljudi obiccno traje od ssest do 60 dana, a mozze i duzze. Bolest obiccno poccinje naglo, sa talasastom povissenom temperaturom (uvecce i nochu raste do 39 stepeni, a ujutro se uz jako znojenje, spussta na normalu). Temperaturu prati glavobolja, opssta slabost, gubitak u telesnoj tezzini, jeza, bolovi u missichima vrata i ledja, neuralgiccni bolovi i promene u zglobovima. Takodje, mogu da budu uvechane limfne zzlezde i slezina. Domache zzivotinje zarazzene brucelama obiccno deluju zdravo, a oboljenje ccesto mozze da prodje nezapazzeno. Kliniccka faza bolesti mozze da se ispolji samo pobaccajem koji nastaje bez prethodnih simptoma. Osnova u prevenciji i suzbijanju bruceloze je da se ukloni izvor zaraze, odnosno da se bolest iskoreni kod zzivotinja, ssto se postizze sanitarnim veterinarskim merama, iznalazzenjem i klanjem zarazzene stoke. Prijavljivanje bruceloze zzivotinja i ljudi je zakonska obaveza, recceno je na skupu.