MIROSLAV MALEŠEVIĆ, DIREKTOR NAUČNOG INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U NOVOM SADU:CEO SVET JE NAŠA NJIVA
Kada je davne 1938. godine Ministarstvo poljoprivrede kraljevine Jugoslavije osnovalo eksperimentalnu poljoprivrednu stanicu u Novom Sadu bilo je teško naslutiti da će ona nadživeti monarhiju i na ovim prostorima postati najveća naučna ustanova u oblasti poljoprivrednih istraživanja, posebno u oplemenjivanju ratarskih i povrtarskih biljaka. Nekadašnja stanica izrasla je u Naučni institut čiji se stručni rezultati ubrajaju u vrh svetske nauke. U njoj je za šest i po decenija stvoreno 953 sorte i hibrida registrovanih u našoj zemlji i 310 u inostranstvu. Samo u minuloj godini Institutu su priznate 42 nove sorte i hibrida u našoj zemlji i 33 u inostranstvu. ''Od osnivanja do danas, Institut je imao uzlaznu liniju razvoja i postao najveća ustanova u zemlji u oblasti poljoprivrednih istraživanja. Naše osnovne delatnosti su naučna istraživanja, prenošenje dostignuća iz nauke u praksu i proizvodnja osnovnih kategorija semena sopstvenih selekcija. Istraživanja su, pre svega, usmerena na stvaranje visokorodnih sorti i hibrida ratarskih i povrtarskih kultura otpornih na nepovoljne biotićke i abiotićke ćinioce, tolerantnih genotipova ratarskih i povrtarskih biljaka i druge naućne oblasti koje neminovno prate ovu prvu'', navodi generalni direktor Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prof. dr Miroslav Malešević. Po njegovim rečima Institut postoji više od šest i po decenija i stalno beleži uspeh. Konkurencija koja je poslednjih godina pooštrena, ne samo na tržištu semena nego i na tržištu znanja, tera nas da radimo bolje nego dosad, da proširimo naš uticaj. Veoma ozbiljno se pristupilo i osvajanju stranih tržišta. Naša kompozicija semena duga 156 vagona koja se proizvede u jednoj godini služi da se u Srbiji zaseje između 2,5 miliona i tri miliona hektara njiva, a isto toliko površina ona zauzimaju i u svetu. Mi već sad izvozimo više semena nego što ga koristimo na domaćem tržištu. Najveće površine zauzimaju hibridi kukuruza i suncokreta, ali tu je i krmno bilje, šećerna repa, soja, strna žita... Izvozi se u 23 zemlje sveta, a među njima su: Španija, Italija, sa francuskim kompanijama imamo zajednićke hibride, prisutni smo i na njihovom tržištu, zatim Mađarska, Slovačka, Ukrajina, Rusija, Kina, Rumunija, Albanija, Argentina, zemlje Bliskog istoka, a uskoro će se naša semena sejati i u Iranu, prića Malešević. Pričajući o ovoj naućnoj ustanovi prvo se mora istaći da je ona postala poznata prvo po - pšenici. Jer, u njoj su pre pola veka stvorene sorte koje su zamenile uvozne žita na domaćim poljima. Kada je reć o pšenici, valjalo bi napomenuti najrasprostranjenije sorte kao što su ''Evropa 90'', ''Pobeda'', ''Renesansa'', ''Pesma'' i druge. Ako se povede reč o novim, perspektivnim sortama, nezaobilazne su one koje ne samo da imaju lepa imena, već omogućavaju visoke prinose: ''Sofija'', ''Jefimija'', ''Ljiljana'', ''Rapsodija''... Tu je i kukuruz, kako rani, tako i onaj srednje rani ili srednje kasni, a noviteti u ovoj oblasti su ''NS 402'', ''Radan'' ili ''Zenit''. U Institutu su ''rođene'' i razne sorte ozimog ili jarog ječma, soje i šećerne repe. Samo nabrajanje brojnih hibrida suncokreta trajalo bi dugo, ali nije zgoreg pomenuti ''Labuda'', ''Krajišnika'' ili ''Baćvanina''... Ono što je važno naglasiti je sledeće: kada je reć o ovoj biljci, baš kao i kod drugih sorti, Institut je lider na ovim prostorima, sa tendencijom da se za ovo mesto izbori i u svetskim razmerama, uprkos oštroj konkurenciji multinacionalnih kompanija. Naša osnovna delatnost je oplemenjivanje, odnosno stvaranje novih sorti i hibrida, pa se približavamo i cilju da sve što prizna domaća sortna komisija, gotovo odmah bude priznato i u svetu, podvlači Malešević. I u 2004. godini, između ostalog, od 16 hibrida suncokreta, dva su priznata kod nas, a ćak 14 u inostranstvu! Od 16 sorti soje, kod nas je priznato 11, a pet u svetu. Kod povrća tri sorte različitih povrtarskih kultura priznate su kod nas, a ćak 11 u inostranstvu. I već sami ovi rezultati sasvim su dovoljan i siguran znak da se ne treba plašiti za našu budućnost, kao i da konkurencija neće ugroziti primat naših sorti i hibrida na domaćem i stranom tržištu. Po onom šta i kako radimo, ceo svet je naša njiva, jer samo ove godine našim hibridima suncokreta u svetu će biti zasejano više od dva miliona hektara, naglašava Malešević. Izvoz pameti bez odliva mozgova Da su u ovoj ustanovi na najboljem putu da izvoze pamet, ali bez ''odliva mozgova'', potvrđuje činjenica da 120 naučnih radnika od biologa do genetičara, pored nabrojanih kultura svakodnevno žele da stvore više i bolje u sferi krmnog bilja, povrća, hmelja, sirka, duvana, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo zapošljava više od 500 ljudi, a svi njegovi članovi, samo ne sa radničkom knjižicom su gotovo svi profesori Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ali i mnogi sa drugih obrazovnih ustanova ovog profila iz Srbije i Crne Gore. Malešević, posebno sa ponosom naglašava kako Institut ima veoma razvijenu međunarodnu saradnju čak sa 23 zemlje sa kojima su potpisani ugovori - sporazumi. Ta saradnja obuhvata multinacionalna, bilateralna i naučna istraživanja, konsultantske usluge, saradnju u stvaranju novih genotipova, razmeni genetskog materijala, istraživanja introdukcije i adaptacije, kao i razmenu eksperata i obuku kadrova na različitim nivoima. Pričajući o međunarodnoj saradnji Instituta Malešević naglašava kako su nekada uspešno realizovani projekti u Iranu, pa je stigao poziv iz ove zemlje za obnavljanje saradnje kako bi se naša semena sejala na njihovim njivama, a uz to pominje i uspehe u Tanzaniji, Angoli... Iz ovih zemalja su mnogi studenti ovde završili fakultete, kod nas bili na praksi i to znanje primenjuju u svojim zemljama, jer se sad mnogi od njih nalaze na ministarskim mestima u njima. Eto, to je i taj naš put za osvajanje Afričkog ali i svih drugih tržišta. Simbol ''NS'' nose brojne sorte i hibridi širom celog sveta, od Argentine, preko Evrope do Indije. Licence za sorte pšenice su, na primer prodate, u Švajcarskoj i Španiji, suncokreta u Italiji, Francuskoj, Mađarskoj, Španiji, Rusiji... Ne zaostaju ni kukuruz ili šećerna repa, koji se izvoze u sedam zemalja. Od te naučne saradnje u našu zemlju, odnosno na devizni račun Instituta ove godine bi trebalo da stigne oko 13 miliona dolara. Dakle, to je novac uglavnom zarađen od prodaje naše pameti. Srbija do Pekinga Slušajući prvog čoveka ove naućne ustanove, dolazi se do konstatacije da je Srbija već stigla i do – Pekinga. Naime, u Centru za oplemenjivanje suncokreta u Kini novosadski strućnjaci obučavaju Kineze, a nedavno je stvoren i zajednićki hibrid, ćiji se komercijalni efekti tek očekuju. Malešević posebno naglašava da se uskoro oćekuje proširenje saradnje sa mnogim zemljama i ta broka treba da dostigne – 30 država. Jedan od ciljeva ove naučne ustanove je - globalno tržište, ali da se lokalno bude prisutno svuda gde za to postoji neka šansa. Realnost te želje je poćetak realizacije zajednićkih projekata sa Amerikom, Engleskom i drugim zemljama gde do sad Institut nije bio prisutan. Govoreći o tome kako je Naućni institut za ratarstvo i povrtarstvo osvajao svet, Malešević, dodaje da je Ukrajina najveći proizvođač suncokreta u svetu, a naši hibridi suncokreta tamo su vrlo visoko kotirani, jer su za 30 do 40 odsto rodniji od domaćih hibrida. Neki od naših hibrida kukuruza (NS 640) zasejani u Španiji, doneli su prinos iznad 16 tona po hektaru. Pokazalo se da je naš genetski potencijal potpuno ravnopravan sa stranim kompanijama. I naše sorte pšenice su među vodećima u svetu. Recept za konkurentnost Međutim, usled loše obrade zemljišta, male upotrebe veštaćkih đubriva, kasne setve ili setve semena sa sopstvenih tavana, te sorte i hibridi stvoreni u ovoj ustanovi na domaćim njivama daju tek 30 do 50 odsto od genetskih mogućnosti. Malešević istiće da se prodajom semena na završava saradnja Instituta sa zemljoradnicima. Naši stručnjaci (agrotehnićari, agrohemičari, zaštitari...) tu su da pomognu kad nastane bilo kakav problem. Kompletan servis usluga se pruža proizvođaćima, paorima. To znaći da se u konkurenciji kada stižu i svetske kompanije na ovom području mi sa znanjem i radom hvatamo u koštac, a sigurni smo da u ravnopravnoj utakmici možemo da pobeđujemo. Sve to ukazuje da se mi borimo za svakog poljoprivrednog proizvođača posebno. Dokaz za to je da su u ovoj godini cene semena porasle tek za koji simboličan procenat, a ako se izražava u evrima ona je ista kao i prošle godine. Kod prodaje semena poljoprivrednici imaju maksimalne ustupke kroz popuste, rabat, odloženo plaćanje, a izbegavaju se i posrednici, ćime se postiže cilj da cena semena bude potpuno ista u svakom delu Srbije. Rezultat takvog rada je da seme novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo bude daleko konkurentnije od svih ostalih inostranih proizvođaća koji se sad pojavljuju na ovom tržištu. Eto, dodaje on, treba napomenuti da od ukupnih poljoprivrednih površina u Srbiji od blizu pet miliona hektara novosadske sorte i hibridi zauzimaju 75 do 80 odsto površina. Postižu se prinosi soje i do 5,7 tona po hektaru, kukuruza do 16 tona, suncokreta 5,4 tone, pšenice i preko osam tona. To su zaista sjani rezultati, doduše još uvek kod poljoprivrednih rekordera, ali je naš cilj da se stalno povećava broj ratara sa ovakvim prinosima. Te podatke prvi čovek Instituta za ratarstvo odmah dokazuje i sa konkretnim činjenicama da, je primera radi prošle godine Draško Filipović iz Kuzmina proizveo čak 16,9 tona suvog zrna kukuruza po hektaru, pa odmah dodaje da su genetičke mogućnosti tog hibrida i preko 20 tona po hektaru. Poznavaocima prilika u agraru ovakvi podaci ukazuju na to da je svaka šesta njiva u svetu zasejana ''NS'' hibridima suncokreta, da je biljkama poteklim iz novosadskih laboratorija obuhvaćeno osamdeset odsto obradivih površina u Srbiji, i da su oni zauzeli već ove godine blizu tir miliona hektara u svetu. Po ovim podacima i laiku postaje jasno da je naša budućnost u poljoprivredi, preciznije rečeno u semenarstvu, sadnim materijalima i kalemima. S obzirom da se zahvaljujući Institutu ostvaruje znaćaj devizni prihod, koji će već za koju godinu dostići i 20 miliona dolara, očekuje se da se i država aktivnije uključi u ovaj, itekako profitabilan posao. Prvi korak treba da bude učlanjenje naše zemlje u ''UPOV'', međunarodnu organizaciju za zaštitu intelektualne svojine u ovoj sferi. Naša semena, nacionalni brend U očekivanju da semena iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu postanu nacionalni brend, moramo prihvatiti stanje da smo mi agrarna zemlja i da iz tog domena imamo šta da ponudimo svetu, a to je hrana. I evropski trendovi pokazuju da je ovo roba koja lakše nego druge pronađu kupca, a zna se da je naša zemlja i klimatski pogodna i nezagađena. Uostalom, koristeći rezultate domaće i svetske nauke, upornim radom stručnjaci ovog Instituta stvorili su brojne ratarske i povrtarske sorte visokog prinosa, otpornih prema niskim temperaturama, bolestima, a organizovani i kontaktni ogledi su najbolja garancija proizvođaćima prilikom izbora sortimenta. Za poćetak, zašto sejati strano seme, koje svakako nije bolje, već samo skuplje. To znači sejmo domaće, pri tome se ugledajući na svet, koji je shvatio da je najbolje - baš naše seme, iz Naućnog instituta u Novom Sadu. Odnos prema GM tehnologiji Govoreći o genetski modifikovanoj tehnologiji dr Miroslav Malešević istiće daje Institut kupio licencu za proizvodnju GM kukuruza od firme ''Monsanto'' pre pet godina i to isključivo u eksperimentalne svrhe. Međutim, kako smo dobijali nove informacije o GM tehnologiji shvatili smo da postoji realna opasnost da se kontaminira celokupna proizvodnja i zbog toga je veoma brzo ta tehnologija izmeštena na ogledno polje na Havajima, gde sada izvodimo te eksperimente pod nadzorom naših strućnjaka. Međutim, ukoliko se promeni mišljenje o GMO Institut će biti spreman da se brzu ukljući u taj posao. U ovom trenutku zaista za tim nema nikakve potrebe, jer do sada GMO nije pokazao nikakvu prednost nad klasićnim sortama. Privatizacija i budućnost Instituta Govoreći o Institutu danas i sutra, Miroslav Malešević, ističe da je njegov osnivać Vlada Republike Srbije i 98 odsto kapitala je državno. Iako državna institucija, omogućeno nam je da radimo na tržišnim principima i to je dalo svoje rezultate. Jer, ćak 98 odsto prihoda mi sami zarađujemo. Tržišna privreda podrazumeva da se borimo na tržištu za plasman semena i da od realizacije možemo da stvaramo materijalnu bazu za dalji napredak i da zarade naučnih radnika budu pristojne. Sa druge strane država se oslanjala na proizvodnju semena i na tome gradila svoje bilansne potrebe. Što se tiće Instituta sutra, oćekujemo da se jedan njegov deo privatizuje u određenom procentu, što bi dovelo do novih ulaganja u Institut i njegov rad. Privatizacija dela Instituta je potreba da bi mogli taj komercijalni deo kod semenarstva da učinimo još efikasnijim, odgovorniijim i profesionalnijim. Prioriteti Kada je reć o tome kojoj kulturi u Institutu posvećuju najviše pažnje, dolazi se do konstatacije da to određuju površine na kojima se oni seju kako u zemlji tako i svetu. Primera radi, normalno je da se najviša pažnje posvećuje kukuruzu, jer on i u svetskim razmera zauzima najznačajnije mesto. Primera radi on je biljna vrsta koja se u svetu gaji na 180 miliona hektara (u SCG na 1,3 miliona hektara), zatim tu je soja koja se u svetu gaji na 80 miliona hektara (kod nas na 130.000 hektara), pa suncokret koji zauzima oko 18 miliona hektara (kod nas 200.000 hektara), što se mora imati u vidu i kada se razmišlja o tržištu. Suncokret i kukuruz su i nosioci izvoza, a sada je tu i šećerna repa. Sorta ''Sara'' otporna je na rizomaniju i pokazala je izuzetno dobre rezultate u svetu. U Ukrajini je priznata i ušla je na sortnu listu što je jako važno jer je to zemlja sa najvećim površinama pod šećernom repom koja se poslednjih godina kod nas gaji na 70.000 hektara. Ili još jedan primer. Suncokret u Ukrajini seje se na ćetiri miliona hektara, a novosadska naućna ustanova teži da naša semena zauzmu milion hektara. To je 25 odsto površina, a sada zauzimamo 15 odsto njiva zasejanih pod ovom kulturom. Sa kukuruzom je situacija delikatnija, konkurencija je mnogo veća, zastupljeni smo od dva do šest odsto, što je skromno, ali ne i beznaćajno. Interes raste i za njega, i to za hibride s kraćom vegetacijom, do 115 dana. Ostaje na nama da se sa promocijama i marketinškim pristupom tržištu borimo za dalje, podvlaći Malešević i dodaje: Pristupili smo i formiranju banaka gena, svaka biljna vrsta kojom se bavimo ima svoju banku, a to znači da se u njoj nalazi svetski sortiment. Pratimo sve novo što se zbiva u svetu, obavlja se intenzivna razmena znanja i iskustva i tako postiže svetski kvalitet. Jubilej soje U protekloj godini obavljena je trideseta žetva soje od kada se ova biljka gaji na znaćajnijim površina u našoj zemlji. I u novosadskom Naučnom institutu 30 godina se radi na ovoj industrijskoj biljci. Za to vreme stvorene su brojne domaće sorte i preuzeta je celokupna semenska proizvodnja. Težnja je da u našoj zemlji bude oko 200.000 hektara pod sojom. Sa tolikom proizvodnjom bile bi zadovoljene domaće potrebe u sačmi i proteinima za ljudsku hranu, a moglo bi da se izvozi seme i prerađevine od soje, pa bi naša zemlja od uvoznika postala izvoznik. O suncokretu Novosadski Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo predstavlja i najveću naučnu kuću u centralnoj Evropi u oblasti nauke u ratarstvu i povrtarstvu. U našoj zemlji svake godine spremi se seme za setvu suncokreta na 350.000 do 400.000 hektara. Partneri novosadskog Instituta u Evropi imaju seme za setvu više od 1,5 miliona hektara, tako da novosadski hibridi suncokreta sa inostranim partnerima zauzimaju svake godine više od dva miliona hektara.