SAVETOVANJE O GMO: NAŠA PLANETA, GLOBALNO SELO
Ovo je vreme neviđenog tehnološkog progresa i novih saznanja u svim oblastima života i rada. Ono što karakteriše našu planetu, to je da je ona postala globalno selo, naglasio predsednik Privredne komore Srbije dr Slobodan Milosavljević prilikom otvaranja savetovanja o genetički modifikovanim organizmima. Ovaj dvodnevni skup koji se održava u PKS, a u ćijem radu ućestvuje više od 100 naućnika i eksperata iz ove oblasti organizovala je Jugoslovenska inženjerska akademija. Govoreći o tehnološkim inovacijama Milosavljević je naglasio da je uloga interneta u prenosu inovacija i saznanja ogromna, uz isticanje, da su ljudi u svakom selu na našoj planeti danas o svemu pravovremeno informisani. On je još dodao da će uloga interneta biti od ogromnog znaćaja u prenosu novih znanja posebno u oblasti poljoprivrede. Ono što se pričalo o naučnim saznanjima u ovoj oblasti pre dve decenije sad je postala realnost, tako da će ono što se sad govori, u dogledno vreme postati deo naše stvarnosti, naglasio je Milosavljević. Uvodničar prof. dr Vladimir Glišin je istakao da katastrofa koja se predviđala da će se dogoditi od genetski modifikovanih organizama - izostala. Inaće, pod imenom genetićki modifikovani organizmi ili GMO podrazumevamo one biljke i životinje na kojima je primenjena tehnika genetičkog inženjerstva radi uvođenja, uklanjanja ili modifikovanja specifičnih delova genoma nekog organizma. "Mada još uvek nisu sagledani svi aspekti koristi ili štetnosti GMO već sada se može videti da GMO smanjuju troškove proizvodnje, upotrebu hemikalija i mehaničkih oruđa potrebnih za setvu, održavanje i žetvu. Posledićno ti umanjeni troškovi proizvodnje trebalo bi da budu preneseni i na potrošače", rekao je Glišin. Tokom pošle godine genetski modifikovanim organizmima u svetu je bilo zasejano oko 81 milion hektara. Najveće površine pod zasadima GMO bilo je u SAD ćak 59 odsto, zatim u Argentini 20, Kanadi i Brazilu po šest i Kini pet odsto. Od kultura najviše je zauzela soja, ćak 60 dosto površina, zatim kukuruz 23 dosto i pamuk 11 odsto. Ljubiša Topisirović iz Instituta za molekularnu genetiku i genetićko inženjerstvo u Beogradu je istakao da je genetićkim inženjerstvom moguće povećati proizvodnju u samom organizmu ili klonirati gene za biosintezu željenog produkta.