ŠIRE SE GENETSKI MODIFIKOVANI USEVI
U svetu se šire polja pod genetski modifikovanim biljkama. Predviđanja su da će 2010. godine u svetu pod ovim kulturama, ponajviše sojom i kukuruzom biti zasejano čak 150 miliona hektara (danas je to 81 milion hektara), istaknuto je drugog dana simpozijuma sa međunarodnim ućešćem o "Genetićki modifikovanim organizmima" koji je organizovala Jugoslovenska inženjerska akademija u Privrednoj komori Srbije. "Naš cilj mora biti da istrajemo da se u SCG ne gaje genetski modifikovani organizmi. Primera radi, proteklih godina u Vojvodini je obavljana i kontrola da li ima ovih useva. Tokom 2003. godine pronađena je na 1.000 hektara genetski modifikovana soja koja nije prijavljena prilikom setve i to je - prekršaj. Deo tog roda je uništen, ali ipak nije sav. U prošloj godini takođe je obavljena kontrola i pod ovim genetski modifikovanim usevom pronađeno je oko 70 hektara", istakla je Ksenija Taški iz Nacionalne laboratorije za ispitivanje semena u Novom Sadu. Po mišljenju direktora Zavoda za lekovito bilje u Baćkom Petrovcu dr Janoša Berenjija svet je podeljen da li je dobro ili ne prihvatiti gajenje genetski modifikovanih biljaka. Pobornici koji podržavaju njihovo gajenje istiću da je to samo nastavak prirodnog procesa, dok protivnici istiću da genetićko inženjerstvo u ovoj oblasti probija prirodne granice. Multinacionalne kompanije koje u ovaj proces ulažu ogroman novac i u potpunosti kontrolišu transgene biljke od njihovog razvoja do komercijalizacije okrivljeni su da stvaraju genetički imperijalizam. Širenje genetski modifikovanih organizama posebno u biljnoj proizvodnji je nezaustavljiv proces u svetu, naveo je dr Goran Bekavac, iz Naućnog instituta za raqtarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Po njegovim rećima korov nam danas odnosi više od trećine roda kukuruza, pa je potrebno razmisliti da li da imamo korov i malo kukuruza ili dobar rod sa genetski modifikovanim biljkama. Što se tiće naše zemlje u njoj je 2001. godine donet Zakon o genetski modifikovanim organizmima. Po njemu zabranjeno je njihovo gajenje, osim u eksperimentalne svrhe u naućnim institutima. Odnosno, po ovom zakonu u našoj zemlji genetski modifikovane biljke mogu se gajiti samo u naućne svrhe i ako se to prijavi nadležnim institucijama. Prema mišljenju akademika dr Dragana Škorića iz Novog Sada, propisi za obeležavanje GMO i proizvoda od njih nastali su kao reakcija država na nepoverenje potrošaća za hranu koja ima poreklo od GMO. U većini zemalja OECD uvedeno je ili je u toku uvođenje nekog oblika obaveznog obeležavanja GMO proizvoda. Tako već sad zemlje Evropske unije, Japan, Australija, Novi Zeland, Koreja, Švajcarska, Češka, Mađarska, Norveška i Island imaju neki tip propisa za obavezno obeležavanje genetski modifikovane hrane. Dok su jedni "za", a drugi još uvek "protiv" gajenja genetski modifikovanih biljaka, na skupu je istaknuto da će se ljudska populacija do 2010. godine povećati za dve milijarde stanovnika, a to će se dešavati u periodu i do 2050. godine. U cilju zadovoljenja poteba ljudske populacije, neophodno je i da se dosadašnja proizvodnja hrane udvostruči, naglasio je prof. dr Živorad Gajić iz Jugoslovenske inženjerske akademije. Razvoj i unapreenje stoćarske proizvodnje može se najbrže ostvariti primenom novih biotehnoloških metoda, ćulo se na simpozijumu. Tokom dvodnevnog rada na ovom skupu podneto je tridesetak saopštenja koja se bave problematikom GMO biljaka, životinja i mikroorganizama sa naućno - tehnološkog stanovišta i uticaja na zdravlje ljudi i okolinu, politiku, ekonomiju i etiku. Pokrovitelj ovog skupa bilo je Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine u Vladi Srbije i Privredna komora Srbije.