POLJOPRIVREDA KA EVROPSKOJ UNIJI
Dobijanjem pozitivne ocene Studije izvodljivosti nasa roba lakse ce naci put do trzista Evropske unije, sto nam je i cilj. To, medjutim, podrazumeva i postovanje odredjenih pravila, odnosno usaglasavanje nasih propisa i zakonske regulative s propisima Evropske unije. Najveci posao ocekuje proizvodjace hrane. - Nas cilj je da progresivno reformisemo sistem carinske zastite i domacih subvencija u Srbiji, tako da ce to imati sve manje uticaja na vrstu proizvodnje, pa ce poljoprivrednici morati sami da osluskuju potrebe trzista - rekao je potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus, komentarisuci nova pravila proizvodnje u procesu pridruživanja EU. U prvoj fazi ovih reformi postojece subvencije ce se smanjivati, a sredstva prusmeravati ka klasicnim investicijama, sto znaci da ce se morati voditi vise racuna o tome kako podici produktivnost proizvodnje. Ako dobiju kredit, poljoprivrednici nece unapred moci da znaju sta ih na trzistu ceka, dok ce oni koji dobiju bespovratna sredstva, kroz subvencije znati da ce njihovi proizvodi lakse naci kupca - dodao je Labus. Sve mogucnosti podrske bice publikovane i dostupne svima, tako da ce proizvodjaci imati potpunu informaciju o kretanjima na trzistu, kako bi doneli odluku sta da proizvode. To prakticno znaci potpunu slobodu trzista i u tom slucaju ubuduce ne bi postojali setveni planovi za, recimo, strateske proizvode kao sto su psenica i kukuruz, sto i nije bas praksa u zemljama EU – misljenja je sekretar Udruzenja za poljoprivredu u Privrednoj komori Milan Prostran. Prema njegovim recima, veliki broj zemalja EU kontrolise i planira svoju proizvodnju i, ukoliko postoji procene da neku kulturu nije potrebno gajiti, na primer kukuruz u Holandiji, Unija placa seljacima smanjenje te proizvodnje. Iako lici na slobodno trziste, EU je daleko od toga. Strateski proizvodi se vrlo i na jedan moderan nacin kontrolisu i njihova proizvodnja se planira – naglasava Prostran. U narednoj fazi, Srbiju, po pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ocekuje i smanjivanje subvencija, dok ce neki programi za dobijanje bespovratnih sredstava biti povecani i usmereni na razvoj sela, sto je sada trend u EU. To ce dalje oslabiti vezu izmedju podrske vlade i odluke proizvodjaca sta da proizvode. Poslednja faza je pridruzivanje EU, kada ce nasa zemlja morati da prihvati sisteme podrske Zajednicke poljoprivredne politike koji ce se tada primenjivati.