IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
KVALITETNA HRANA ZA RAZVOJ STOČARSTVA



print rss Bookmark and Share
Datum: 22.05.2005.
KVALITETNA HRANA ZA RAZVOJ STOČARSTVAKVALITETNA HRANA ZA RAZVOJ STOČARSTVA
Prolećna setva u Srbiji biće obavljena na 2,5 miliona hektara, a od toga već tradicionalno krmno bilje zauzelo je 250.000 do 300.000 hektara. Ako se analizira izuzetna 2004. godina, kada je ponajviše zahvaljujući zaslugama Boga rast proizvodnje u agraru bio 19,7 odsto imali smo i izuzetne prinose krmnog bilja. U 2004. godini tome su doprinele dovoljne količine i dobar raspored padavina pa je rod ovih kultura na oranicama, livadama i pašnjacima bio odlićan. Duži sunćani intervali između kiša, omogućili su proizvođačima da sačuvaju i spreme kvalitetno seno, što se odrazilo na bogatu ponudu i relativno nisku cenu u toku zime i na početku 2005. godine. Zahvaljujući tome povećan je interes za gajenje stoke, pa je počelo da raste interesovanje za proizvodnju u oblasti koja ima stagnaciju i pad broja. Dokaz te stagnacije je godišnji pad za jedan do dva odsto. Primera radi 1990. godine u Srbiji se godišnje proizvodilo 616.000 tona svih vrsta mesa, a prošle godine je proizvedeno samo 451.000 tona. Zbog narušavanja pariteta cena u poslednjoj deceniji broj goveda je smanjen za milion grla, svinja takođe za milion komada, ovaca za više od 1,1 miliona, živine za osam miliona komada. Rezultat te manje proizvodnje mesa je i pad potrošnje mesa po jednom stanovniku sa 60 na današnjih samo 40 kilograma mesa koliko se troši u proseku u nerazvijenim zemljama. Dakle, da bi prvo zaustavili pad, a potom i pokrenuli razvoj stočarstva u Srbiji, veoma bitna je uloga proizvodnje semena i - krmnog bilja. Da bi s ishranila stoka, već tokom zime su se pravili planovi kako da im se obezbedi kvalitetna stočna hrana. To znači, pre početka setve, mora se tačno znati šta i na kojim površinama da se seje. Uz dobre prinose krmnog bilja zavisi i tov stoke, jer, kolićina stočne hrane u stočarstvu čini i – najveću stavku. Upravnik Zavoda za krmno bilje novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Vojislav Mihailović ističe da je u svakoj godini za realizaciju takvog plana neophodno obezbediti dovoljne količine sortnog i kvalitetnog semena. Na tom planu novosadska naučna ustanova je davala svoj doprinos kako sa aspekta stvaranja sorti koje daju visoke prinose s jedne strane i proizvodnju dovoljnih količina sortnog semena odličnog kvaliteta sa druge strane. ''Lucerka je najznačajnija krmna biljka i zauzima oko 200.000 hektara u Srbiji i Crnoj Gori. Novosadski Zavod za krmno bilje do sada ima stvorenih devet sorti lucerke od kojih dve ''NS Banat ZMS II'' i ''NS Mediana ZMS V'' zauzimaju do 75 odsto površina od ukupno zasejanih njiva ovom kulturom u našoj zemlji. To je i najbolja potvrda njihovog kvaliteta. I u drugim zemljama ove sorte daju odlične rezultate (Mađarska, Rumunija, Bugarska, Turska, Grčka, Makedonija...) i zato postoji i veliko interesovanje za izvozom semena i širenjem ovih sorti van granica naše zemlje'', navodi Mihailović. Proizvodnja semena lucerke u ovoj godini je u granicama višegodišnjeg proseka. Ako se analizira tržiše semena lucerke u našoj zemlji u prethodnom periodu, mora se ukazati na ćinjenicu da je vladalo pravo - šarenilo. Zato proizvođaći pre kupovine semena moraju dobro da se informišu od koga i koji kvalitet semena uzimaju. ''U našu zemlju su uvezene velike količine semena lucerke, pretežno iz Italije, a koje su uglavnom proizvedene na Bliskom Istoku. To su po pravilu sorte koje u našim klimatskim uslovima brzo izmrzavaju i kratko žive, svega dve do tri godine. Kada govorimo o ovoj godini, nju karakteriše da je ponuda semena lucerke na svetskom tržištu bila manja, dok je cena veća. Naša procena je, da je što se naše zemlje tiče, interes za uvozom bio manji jer proizvodnja u zemlji može da podmiri domaće potrebe, a deo čak i da se izveze, što je od posebnog znaćaja. Ako se zna da naše domaće sorte žive prosećno pet do sedam godina, a ćesto i duže, zavisno od naćina eksploatacije, to je i razlog više da se obezbeđivanju sortnog i kvalitetnog semena za zasnivanje lucerišta posveti mnogo veća pažnja'', ukazuje Mihailović. Kada je reć o crvenoj detelini kao višegodišnjoj krmnoj leguminozi treba reći da ona zauzima oko 100.000 hektara. Najveći deo semena ove biljne vrste se uvozi, iako za to nema nikakvog opravdanja. U prošloj godini dobijeni su visoki prinosi semena crvene deteline i treba očekivati veću ponudu domaćeg semena na našem tržištu. Govoreći o rezultatima novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u ovoj oblasti, Mihailović naglašava da je u njemu pre 12 godina započeo rad na oplemenjivanju crvene deteline i kao rezultat je priznanje sorte pod imenom ''Kolubara'' u 2000. godini, dok je u 2004. godini priznata sorta pod imenom ''Una''. U Zavodu za krmno bilje su proizvedene dovoljne količine osnovnog semena. Osim lucerke i crvene deteline Zavod dosta radi i na jednogodišnjim krmnim mahunarkama, odnosno ozimim i jarim graškovima i ozimim i jarim grahoricama. Ovo su veoma zahvalne krmne biljke jer imaju skromne zahteve prema uslovima uspevanja, a daju visoke prinose i odličan kvalitet zelene mase i sena, a imaju kratak periodu vegetacije i odlično se uklapaju u sistem krmnog konvejera. Sorte jarog graška ''NS Junior'', ''Moravac'', ''Jezero'', ''Javor'' i grahorice ''Novi Beograd'' i ''Beograd'' su dokazale svoj kvalitet u proizvodnji, pa je uvek i velika potražnja za semenom ovih sorti. Jari stočni grašak je namenjen za proizvodnju zrna, koje se za razliku od soje koristi bez termičke obrade kao jedna od komponenti za pripremanje koncentrata. Sojinu saćmu može zameniti sa 15 do 40 odsto, zavisno od vrste i kategorije stoke. ''Posebno želim da ukaže na znaćaj i kvalitet sorte graška za zrno ''Junior'' koja je priznata početkom 2002. godine. Ona se odlikuje sa skraćenom stabljikom i visokim potencijalom rodnosti zrna. Prinos zrna kod ove sorte u 2004. godini bio je od 3,4 do 4,6 tona po hektaru'', podvlaći Mihailović. Trava i sirak Sudanska trava i krmni sirak iz godine u godinu postaju sve traženije krmne biljke, a posebno u sušnim godinama. To su jednogodišnje krmne biljke koje daju dva do tri otkosa godišnje, a mogu se sejati u redovnom i postrnom roku setve. U 2004. godini priznat je hibrid krmnog sirka pod imenom ''NS Čiker'' koji je nastao korišćenjem citoplazmatske muške sterilnosti, a za setvu se koristi ''F 1 hibridno seme''. Novi hibrid se odlikuje većom soćnošću biljaka i boljom svarljivošću.
Čitanja: 749
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledeća »
Agropress
PREPORUČUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

SKOK U SLOBODU

SKOK U SLOBODU
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • Paprika - Capsicum annuum

  • ŽIVA STOKA, ŽITARICE I STOCNA HRANA -IZVESTAJ STIPS-A

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs