IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
PČELARSTVO U SRBIJI



print rss Bookmark and Share
Datum: 27.10.2005.
PČELARSTVO U SRBIJIPČELARSTVO U SRBIJI
Klima i bogatstvo flore, pružaju povoljne uslove za gajenje pćela u Srbiji. Prema podacima pćelarske privrede postoji 30.000 pćelara u 173 organizacije. Oni poseduju približno oko 430.000 košnica, dok zvanična statistika beleži samo 266.000 košnica. Prosečni prinosi meda po košnici iznose 16 kilograma ćime se ubrajamo i medju znaćajnije proizvodjaće u Evropi (u Nemaćkoj je to oko 11, a u Francuskoj 12 kilograma). Iako taćnih podataka nema, računica pokazuje da se u Srbiji proizvede oko 3,5 do pet hiljada tona meda godišnje. Naš med je izuzetnog kvaliteta, ali ukoliko želimo da ostvarimo cilj, a to je ćlanstvo u Evropskoj uniji, do tog vremena i ovu proizvodnju moramo prilagoditi njenim propisima, a to je da se registruje svaka košnica, da se uvede sistem kvaliteta HACCP, kao i da se obavi registracija objekata za izvoz u EU i SAD. Potencijali Srbije sa njenih pet miliona hektara su mnogo veće za proizvodnju meda nego što se to sad ćini, najćešće, iz Hobija, kaže predsednik Saveza pćelarskih organizacija Srbije Miljko Šljivić. Moram da kažem da je i struktura pćelara prema broju pćelarskih društava nezadovoljavajuća. Od ukupnog broja pćelinjaka po 20 košnica poseduje 60 odsto pčelara, od 20 do 50 košnica oko 30 odsto, po 50 košnica njih oko sedam odsto i preko 100 košnica ima samo tri odsto pčelara. Procenjujemo da bi uzu bolju organizaciju kao i to da poljoprivreda, a u okviru nje i proizvodnja meda dobiju status nacionalne proizvodnje, broj košnica mogli bi povećati za više stotina hiljada. Naše pele, najbolje na svetu Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Mića Mladenović dodaje da se naše pčele ubrajaju medju najbolje u svetu i da je za to za dalji intenzivan razvoj pćelarstva neophodno obezbediti odgovarajući biološki materijal koji će predstavljati osnovu razvoja kako pojedinačnih pčelinjaka tako i ukupnog razvoja pčelarstva u Srbiji. Potrebno je da se godišnje finansira selekcija 50 000 do 60.000 matica, a ako bi htele značajnije da krenemo u izvoz to bi moralo da bude i 100.000. Medjutim, Vlada Srbije finansira prosećno godišnje selekciju tek od 10.000 matica. Eto, nauka ima znanja i mogućnosti pa beogradski ''Apicentar'' pod rukovodstvom Jovana Kulinćevića radi na selekciji i reprodukciji domaće medonosne pčele. Ovi projekti se šire pa je sad u toku i njihova primena u Republici Srpskoj u okolini Trebinja i Doboja. Pored nužnosti da se poveća domaća proizvodnja i potrošnja, mi imamo i velike šanse za njegov izvoz, ukazuje Slobodan Šibalić, iz ministarstva poljoprivrede u Vladi Srbije. Eto, i danas mi imamo odobrenje iz Brisela za njegov izvoz u zemlje Evropske unije, ali tu povoljnost ne koristimo jer, neispunjavamo uslove. Kada budemo registrovali tu proizvodnu naš med će se nalaziti u prodavnicama širom Evrope, sa brendom koji će nositi oznaku Made in Serbia. Uostalom, pčelarstvo može postati i dobra šansa za novo zapošljavanje onih radnika koji su ostali bez posla jer se zaradom od 50 košnica može osigurati izdržavanje ćetvoroćlane porodice. Glavna tema u pćelarstvu danas je kvalitet pčelinjih proizvoda koji zahteva EU što iziskuje i potrebu za osnivanjem Nacionalne laboratorije za kvalitet koja bi se bavila kontrolom svim pćelinjih proizvoda koji ulaze i izlaze iz zemlje jer su postojeće laboratorije zastarele. Primera radi, tokom proteklih godina analiziran je kvalitet meda na Tašmajdanskoj prodajnoj izložbi, u beogradskim prodavnicama i na pijacama. Utvrdjeno je da 54 odsto ponudjenog meda na pijacama nije zadovoljilo kvalitet ili su podaci na etiketama bili neadekvatno, dok u prodavnicama ćak 72 odsto proizvoda nije odgovaralo propisanom standardu. Kontrola kvaliteta je u poslednjih nekoliko godina ustaljena što je doprinelo smanjenju količina antibiotika uz medu i pojavi pene dok je nivo dijastaze povećan. Tako i prof. dr Bosiljka Djuričić, tvrdi da mi imamo najbolji med na svetu, kod onih koji to rade po propisima. Medjutim, dodaje ona, i u ovoj oblasti je zavladalo svaštarenje. Inaće, sa proizvodnjom meda ljudi se bave uglavnom iz hobija, pa svi nisu i podložni kontroli. Zato i imamo vrhunskog kvaliteta, ali i svaštarenja. ''Moramo krenuti u edukaciju proizvodjača meda kako bi tržištu nudili kvalitetan proizvod. Moramo znati da bez sertifikata nema ni izvoza u budućnosti. A, put za njegovo dobijanje je veoma dug. Naš med je tražen u svetu. Naravno, onaj pravi bezu falsifikata. Primera radi, pćele u SAD se kljukaju antibioticima, ali je stav SAD da se taj med izvozi. Najveće kolićine odlaze u Afriku. Pošto trgovci medom iz SAD znaju kvalitet našeg meda, oni dolaze ovde pa kupuju, doduše manje kolićine, meda uglavnom za ličnu potrošnju i ponešto za prodaju'', ističe Bosiljka Djurićić. Kragujevac, grad pćelara Pćelarstvo je danas kod nas najrazvijenije u Vojvodini dok je Kragujevac grad sa najviše pčelara. Kako bi se unapredilo pčelarstvo i proizvodnja više stavila pod kontrolu, pre svega, zbog kvaliteta, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Milan Prostran ističe da je pri ovoj asocijaciji privrede osnovana i Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda. Unapredjenjem ove delatnosti postoji šansa i za novo zapošljavanje ljudi, pre svega, u ruralnim područjima. Po mišljenju direktora ''Timomeda'' iz Knjaževca Srbislava Vidojevića (koji je i predsednik Grupacije za med pri PKS) u ovoj delatnosti je počelo da se kreće i nešto na bolje jer je lane po prvi put stimulacija proizvodnje meda bila ugradjena sa 300.000 dinara u Agrarni budžet Srbije. Proizvodnja meda u svetu je podsticana, pa tako Hrvatska stimuliše svakog proizvodjača dajući mu novac za 40 košnica prilikom osnivanja proizvodnje. Naša firma, dodaje Vidojević, dala je proizvodjačima 10.000 košnica, oni to otplaćuju kroz predaju meda. Uz to u sopstvenoj proizvodnji imamo još 400 košnica. Krajem prošle godine znatne količine meda izvezene su u Dubaji, a izvozne dozvole čeka med namenjen tržištu SAD. Kada je reć o potrošnji meda, treba reći da mi spadamo medju najmanje potrošaće u svetu. Jer, trošimo tek 400 do 600 grama po stanovniku, godišnje, a to nije ni jedna kašičica dnevno. Iako imamo usove za visoku proizvodnju, mi smo po potrošnji meda medju poslednjima u svetu. Jer, primera radi, u Nemaćkoj se troši četiri, a u Japanu šest kilograma po stanovniku, a u Madjarskoj više od jednog kilograma godišnje. Potrošnju na našem nivou ima Bugarska, ali ona veće količine svoje proizvodnje izvozi jer je ispunila sve zahteve EU za njegov plasman. Veliki uvoznici mesa su Nemaćka u kojoj se godišnje potroši oko 100.000 tona meda dok se proizvede tek petina te potrošnje. U ostale uvoznike ubrajaju se i SAD, Japan, Kina, Italija, Francuska... Uslovi Podsticanje proizvodnje meda je nemoguće zamisliti bez podsticanja izvoza, a pripreme za legalan izvoz na tržišta koja svoje cene prilagodjavaju kvalitetu nemoguće je osvojiti bez sledećih mera: da se ovi proizvodi oslobode svih nameta države, da se u okviru Agrarnog budžeta Srbije planiraju sredstva za podsticaj izvoza meda i otalih pčelinjih proizvoda, aktivnije krenuti u proces uvodjenja HACCP sistema i ISO standarda i zaštiti robne marke meda sa geografskim poreklom. Spomenik pćeli Prvi spomenik pčeli podignut je u Japanu, a zatim u srpskom selu Kamenovu, pa u Poljskoj. Žitelji Kamenova, najmedonosnijeg sela u Srbiji, u kome se pćele gaje u oko 4.000 košnica podigli su spomenik pćeli i otkrili ga na Sedmim susretima mlavsko - homoljskih pćelara 3.aprila 1998. godine. Na njemu je tekst "Oj pćelice, ti što radiš, medonosno pružaš delo, vekovima ti nas sladiš, od srca ti hvala, pčelo". Ovaj spomenik je tada bio jedinstveno znamenje u Evropi, pošto je do tada pčela imala spomenik samo u Japanu. Spomenik u Kamenovu nastao je na inicijativu kamenovaćkog pćelara Mirka Ljubomirovića, rad je u bronzi vajara Janka Lalića iz Laznice kod Žagubice i težak je 215 kilograma. Ruski arheolozi u Moskvi pokrenuli su inicijativu da se u ruskoj prestonici podigne spomenik pčeli. Agencija Interfaks prenela je vest da će spomenik uskor biti postavljen u reonu Kuzminke. Metalna konstrukcija ćija će visina biti približna ćovekovoj, pojaviće se u jednom od parkova prestonice. Osnova spomenika biće u obliku pćelinjeg saća iz ćijeg centra izlazi cvet sa simpatićnom pćelicom na sebi, velićine oko 30 do 40 santimetara. Otkrivanje spomenika oćekuje se tokom ove godine na jednom od dva praznika meda. Pomoć budžeta Agrarnim budžetom za 2005. godinu predvidjena je posebna stavka za pomoć pri uvodjenju HACCP sistema (do 60 odsto) i ISO ( uz učešće od 40 do 50 odsto)standarde koja iznosi 200.000 dinara- U okviru projetka Serbia Enterprise Development Program USAID/SEDP preko Ministarstva poljoprivrede Srbije sufinansria se uvbodjenje ovih sistema, posebno HACCP, kao i registracija objekta za izvoz u EU i SAD i dobijanje izvoznog broja. Registracija za izvoz u SAD mora da se obavlja u skladu se sa Zakonom o bioterorizmu. Broj košnica i proizvodnja meda __________________________________________________________ Godina Košnice Proizvodnja (u 000 kom) (u tonama) ___________________________________________________________ 1999. 140 2.289 2000. 166 2.663 2001. 178 2.317 2002. 164 2.550 2003. 201 3.242 2004. 266 3.500 (oko) Izvor: Republićki zavod za statistiku Bez podataka za Kosovo i Metohiju
Čitanja: 1541
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledea »
Agropress
PREPORUUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

SKOK U SLOBODU

SKOK U SLOBODU
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • Paprika - Capsicum annuum

  • Kako da otklonite promene u mirisu i ukusu rakije

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs