IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
Ako razmisljate o gajenju ribizle…



print rss Bookmark and Share
Datum: 15.11.2005.
Ako razmisljate o gajenju ribizle…Ako razmisljate o gajenju ribizle…
SIGURAN PLASMAN I CRVENE I CRNE Pre 30 godina, na prostorima bivse Jugoslavije, proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa vise stotina hektara povrsine. Danas, nazalost, proizvodnja u SCG, gotovo i da ne postoji i daleko zaostaje za malinom, jagodom i kupinom. Ribizlu retko ko gaji u vecim zasadima. Vec se moze videti tu i tamo na okucnicama zemljoradnika i vikendica, mada se lako razmnozava i jednostavno gaji. Posle vise decenija stagniranja interes stranih kupaca za plodove ribizle raste, sto daje nadu za znacajnije sirenje ribizle. Podizanje zasada zahteva manja ulaganja od ostalih jagodastih vocaka. Brz je obrt ulozenih sredstava i siguran plasman, i neka vam to bude motivacija za vracanje ovoj vrsti. Ako pak ne raspolazete vecom proizvodnom povrsinom, ribizla moze da bude izuzetno koristan ukras vase okucnice. Ribizla najbolje uspeva i radja u krajevima sa prohladnim letom, velikom kolicinom padavina i visokom vlaznoscu vazduha, pod uslovom da je dobro osvetljena i zasticena od vetrova, na nadmorskoj visini od 600 do 800 metara. Ribizla je biljka sunca, ne podnosi zasenu i gaji se u cistoj kulturi. Ribizla, a narocito crna, podnosi temperaturu i do -33 stepenai C. Zato se i gaji u severnijim krajevima. Cvetovi nekih sorti ribizle mogu bez ostecenja da izdrze temperature i do -5°C. Ribizla cveta od sredine aprila do prvih dana maja, crna veta na temperaturi od 12 stepeni C, sto nije povoljno za let pcela kao oprasivaca. Cvetovi su skupljeni u grozdice, razlicite duzine, sto zavisi od sorte. U njima ima dosta nektara pa ih pcele rado posecuju. Ribizla je osetljiva na velike vrucine i susu, posebno crna ribizla, pa moze da dodje do prevremenog opadanja lisca. Pogodne su srednje letnje temperature od 17-18°C. Ribizli je potrebno vise vode nego malini. Najbolje uspeva u krajevima gde godisnje padne 800 mm vodenog taloga. Jaki vetrovi isusuju zig tucka i otezavaju oplodjenje. Ribizli pogoduju duboka, srednje teska, strukturna, umereno vlazna zemljista ph-vrednosti 5,5-7,0 - bogata humusom. Kiselija zemljista povoljnija su za gajenje. Ne podnosi suvise jaka, peskovita, teska, nepropustljiva zemljista, alkalna i vrlo kisela. Ribizli odgovaraju tereni sa blagim nagibom, jer tu nema spiranja zemljista a hladan vazduh i visak vode (ako ga ima) oticu u nize delove. Pre podizanja zasada treba uraditi hemijsko pedoloske analize zemljista. Treba izbegavati dubodoline i mikrodepresije, gde nema vazdusne drenaze, jer zadrzavanje hladnog vazduha nanosi stete biljci u prolece, kada izmrzavaju cvetovi i mladi tek zametnuti plodovi. Pre sadnje – priprema Ribizla u zasadu ostane 15 i vise godina, i dosta gusto se sadi. Zato pripremi zemljista treba posvetiti punu paznju. Ako je ono zapusteno i zakorovljeno, u toku leta treba unistiti korove. Duboko oranje ili rigolovanje izvodi se na dubini od 35 do 40 cm. Ako je nagib veci i prelazi 5° ore se ukoso, da bi voda lagano oticala bez nosenja zemljista. Posle dubokog oranja (tokom prve polovine septembra) zemljiste treba da odlezi oko mesec dana, a zatim da se usitni. Sledi rasturanje i zaoravanje stajnjaka. Treba dodati i sredstvo za kalcifikaciju ako je zemljiste kiselo. Sadni materijal treba da je zdrav a sadnica da ima jedan do tri letorasta duzine 20 do 30 cm, debljine najmanje 10 mm i sa 3-5 zila duzine 15 do 25 cm. Ribizla se gaji po sistemu zbunova (kvadratni ili pravougani) ili zive ograde. Kod kvadratnog, u zavisnosti od bujnosti sorte, plodnosti zemljista i nacina obrade, rastojanje se krece od 2x2 do 3x3 metra. Kod pravougaonog rastojanje izmedju redova je 2,5 do 3 m a u redu 1,5 do 2 metra. Kod zive ograde razmak izmedju redova je 2,5 do 3m a u redu 1 metar. Ribizla se moze saditi u jesen, posle opadanja lisca, pa do kretanja vegetacije u prolece. Ipak, rana jesenja sadnja je najbolja, jer je u prolece prijem losiji, a razvoj sadnica slabiji. Medjutim, ako niste u mogucnosti da postujete jesenji rok, prolecnu sadnju obavite sto ranije-krajem februara i pocetkom marta. Pri sadnji ribizle po bastama i okucnicama razmak je najvise 1,5 do 2 m izmedju redova, a 1 do 1,2 m u redu. Za sadnju se kopaju rupe 40x40 cm. Pre sadnje sadnice se pregledaju, odstranjuju se ostecene i polomljene zile i osteceni nadzemni delovi. Zatim se zile skracuju na 10 do 15 cm. Tehnika sadnje se ne razlikuje od drugih vocaka, jedino sto je dublja za 4-5 cm, a na laksim, propustljivim zemljistima za 7-8 centimetara nego sto su sadnice bile u prporistu. Nega zasada: Pravilnom negom moze se uticati na brzi porast, veci prinos i duzi vek zasada ribizle. Cim se zavrsi vegetacija obavlja se osnovna obrada zemljista i to na manjim povrsinama asovom, a na vecim masinski. U toku vegetacije potrebna je plitka obrada ili prasenje. Prvo prasenje je rano u prolece na dubini od 8-10 cm duz redova. Drugo se obavlja po zavrsetku cvetanja, na dubini od 5-6 cm, a trece posle berbe, na dubini 8-10 cm da bi se popravilo ugazeno zemljiste. Poslednje prasenje, sredinom avgusta i to plitko, na 5-6 cm, ima za cilj da unisti korov i razbije pokoricu. Ribizlu treba redovno djubriti organskim i mineralnim djubrivima. U toku vegetacije u prvoj godini potrebno je rasturiti oko 200 kg amonijum sulfata, a u drugoj na 250-300 kg/ha. U trecoj i u narednim godinama u jesen se djubri kompleksnim djubrivima-NPK 7:14:21. Prihranjivanje azotnim djubrivima obavlja se u dva navrata. Prvo je rano u prolece, pred kretanje vegetacije. Koristi se nitromonkal ili amonijum sulfat, 400 do 600 kg/ha u zavisnosti od pH-vrednosti zemljista, za bujan porast ribizle, cvetanje, oplodnju i razvoj plodova. Drugo prihranjivanje je posle berbe, a utice na bolje i potpunije diferenciranje cvetnih pupoljaka, cime se obezbedjuje veca rodnost u narednoj godini. Koriste se ista djubriva kao i za prvo, samo u manjoj kolicini. U godini kada nema dovoljno padavina potrebna su nekolika zalivanja: u prvoj polovini aprila (pre cvetanja), u prvoj polovini juna u fazi nalivanja plodova i odmah posle berbe. Rezidba je specificna i veoma znacajna mera. Osnovni cilj je pravilan raspored grana odre|ene starosti koji obezbedjuje dobro provetravanje i osuncavanje citavog zbuna. U zbunu ne treba da ima grana i stabla starijih od cetiri godine. Rezidba na rod obavlja se u periodu mirovanja, a najkasnije do kraja marta. Plodovi se beru odjednom, a kod manjeg broja sorti u dva navrata. Berba se ne obavlja ujutru ako ima rose, niti po velikim vrucinama. Plod crne ribizle ima veliku hranljivu, dijetetsku, terapeutsku i tehnolosku vrednost. Bogat je vitaminom C i antocijaninima. Sadrzi 5 puta vise vitamina C od jagoda i 7 do 8 puta vise od malina. Crne ribizle sadrze i znacajne kolicine rastvorljive suve materije (oko 13%), secera (6-7%), organskih kiselina (2,2 do 3,8%), belancevina (1,7%) i tanina. Odlikuje se specificnim mirisom koji plod crvene ribizle nema. Ribizle se koriste za jelo u svezem stanju a narocito za proizvodnju sokova, marmelade i dzemova. U svetu, sve je popularnija u vocnom jogurtu. Crna ribizla pomaze normalizaciju i stabilizaciju krvnog pritiska, popravlja krvnu sliku i to posebno kod malokrvnosti. Sortiment ribizle: Sorte crne ribizle: Ben Lomond, Ben Nivis, Blek rivord, ^a~anska crna. Sorte crvene ribizle: Detvan, Tatran, Industrija, Red lejk.. Sorte bele ribizle: Primus, Blanka. Ben lomond se posebno istice svojom otpornoscu prema pepelnici. Svetlana Kovacevic, MOC PRIRODE
Čitanja: 2645
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledea »
Agropress
PREPORUUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

SKOK U SLOBODU

SKOK U SLOBODU
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • Paprika - Capsicum annuum

  • Kako da otklonite promene u mirisu i ukusu rakije

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs