IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
AGRAR CRNE GORE:TRŽIŠTE SA 620.000 POTROŠAČA



print rss Bookmark and Share
Datum: 20.07.2006.
AGRAR CRNE GORE:TRŽIŠTE SA 620.000 POTROŠAČAAGRAR CRNE GORE:TRŽIŠTE SA 620.000 POTROŠAČA
Crna Gora, raspolaže relativno malim površinama poljoprivrednog zemljišta ukupno 518.000 hektara, od čega 180.000 hektara obradivih površina, izraženo po stanovniku iznosi 0,80 hektara poljoprivrednog zemljišta, ili 0,29 hektara obradivih površina, znatno iznad raspoloživih površina u pojedinim zemljama Evrope. ''Osnovna karakteristika proizvodnih jedinica u Crnoj Gori (dominiraju mala gazdinstava) je usitnjenost poseda, što otežava realizaciju ekonomičnije i produktivnije poljoprivrednu proizvodnju i stvaraju dodatne troškove prerađivačkoj industriji, a istovremeno onemogućavaju priliv i isplatljivost većih investicija, naročito u kompletiranju potrebne mehanizacije'', ističe sardnik istraživač u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković. Radna snaga zaposlena u poljoprivredi, kao osnovnoj delatnosti, značajno je smanjena u periodu između 1961. i 1991.godine - sa 56.6% na 9.3% , od čega za oko 60.000 domaćinstava poljoprivreda još predstavlja dopunski izvor prihoda . Razvojne komparativne prednosti i ograničenja u poljoprivredi Crne Gore Razvojne tendencije u poljoprivredi Crne Gore: • Povoljni klimatski uslovi za specifične proizvodnje od gajenja maslina i citrusa u primorju, preko gajenja ranog povrća i drugih intenzivnih kultura u središnjem delu (Zetsko-Bjelopavlićka ravnica), do relativno cenovno konkurentne stočarske proizvodnje na velikim prostranstvima severnog planinskog dela Crne Gore; • Ekološka očuvanost faktore proizvodnje (zemljišta, vode i vazduha) od zagađenja u značajnoj meri, omogućava Crnoj Gori da afirmiše savremenu organsku poljoprivrednu proizvodnju; • Obimne neiskorišćene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta, kao i površine na kojima je moguće značajno povećanje proizvodnje po jedinici površine, bez ugrožavanja ostalih resursa; • Dostupnost tržišta–lokalnog i značajno velika turistička tražnje doprinose da brojni i specifični crnogorski proizvodi imaju potencijalno dobru prohodnost na tržištu. Ograničenja u razvoju poljoprivrede Crne Gore: • Decenijsko zaostajanje sektora poljoprivrede u periodu industrijalizacije, posebno privatnog sektora koji je u celom periodu zapostavljen; • Nepovoljna ekonomska situacija u periodu za posednjih 10 godina i njene negativne posledice na razvoj poljoprivrede; • Usitnjenost poseda i nepostojanje zakonske regulative koja bi onemogućila dalje usitnjavanje poseda; • Poljoprivreda je u značajnom stepenu samo dodatno zanimanje stanovništva, što usporava modernizaciju, robnu proizvodnju i tržišnu orijentaciju gazdinstava; • Nedostatak strateškog pristupa u planiranju i razvoju poljoprivrede; • Nezadovoljavajući obrazovni i stručni nivo proizvođača za bavljenje poljoprivredom, kao osnovnom delatnošću, nepostojanje dovoljno visokostručnih institucija u ovom sektoru neophodnih za primenu novih tehnologija i razvoja know- how; • Nedovoljno razvijena, cenovno nekonkurentna i uvozno zavisna prerađivačka industrija; • Nedovoljno izgrađena ruralna infrastruktura; • Dug period bez ulaganja u poljoprivredu – nedostatak savremene opreme, mehanizacije i novih tehnologija; • Ograničenost prerađivačkih kapaciteta i skroman asortiman finalnih proizvoda za koje postoji dovoljno sirovine u Crnoj Gori; • Nerazvijen finansijski sektor, nepovoljna struktura, ročnost i kamatne stope na proizvođačke kredite, nedostatak kreditnih institucija specijalizovanih za rad sa sektorom poljoprivrede; • Odsustvo aktivnih udruženja, zemljoradničkih zadruga i ostalih vidova organizovanja primarnih poljoprivrednih proizvođača; • Nedovoljno prisustvo stručnih službi u procesu primarne proizvodnje. Realizovana vrednost godišnje proizvodnje u poljoprivredi Primarna poljoprivredna proizvodnja u Crnoj Gori u posednjih nekoliko godina beleži osetan rast u većini važnijih delatnosti. Ostvareni rast je rezultat promene odnosa prema poljoprivredi i veće orijentacije državne administracije da se, posebno podrži razvoj privatnog sektora, podsticajnim merama iz domaćih izvora i putem realizacije međunarodne podrške. ''Poljoprivredna proizvodnja Crne Gore ima uzlazan trend od 2001. godine, tako da je u periodu između 2001 – 2004. godine ukupna poljoprivredna proizvodnja povećana za 12,7%, pri čemu je samo u 2004. godini ostvaren rast od 4%. Za 2005. godinu još uvek nije dostupna kompletna statistička evidencija o ostvarenoj poljoprivrednoj proizvodnji Crne Gore. Zbog toga analiza za osnovu ima rezultate i vrednosti ostvarene poljoprivredne proizvodnje u 2004. godini (prikazani su u tabeli 4)'', navodi Stanković. Tabela 1 Proizvodnja važnijih biljnih kultura u 2004. i 2005. godini (količina u tonama) 2004 2005 Lančani indeks, 2004 = 100 Pšenica 3.473 2.632 75,8 Kukuruz 9.641 9.668 100,3 Duvan 419 416 99,3 Krompir 117.039 132.830 113,5 Šljiva 6.155 7.406 120,3 Maslina 2.533 1.763 69,6 Pomorandža 6.859 4.107 59,9 Grožđe 42.886 36.960 86,2 Izvor: Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu SCG U strukturi poljoprivredne proizvodnje, najveća dinamika rasta ostvarena je u prizvodnji duvana koja je za 56,45% veća u 2004.godini u odnosu na prdhodnu 2003. godinu, dok je njegova proizvodnja tri puta veća u odnosu na 2001. godinu. Takođe, proizvodnja krompira, povrća u zaštićenom prostoru, živinskog mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda bila je značajna u posmatranom periodu. Tabela 2 Stočni fond (broj grla na dan 15 januara) 2003 2004 2005 Lančani indeks, 2004 = 100 Goveda 182.680 174.954 169.340 96,8 Ovce 240.531 252.007 254.406 101,0 Svinje 21.917 23.879 27.241 114,1 Živina 837.542 890.045 799.839 89,9 Konji 9.568 9.028 7.447 82,5 Košnice (pčelinja društva) 43.936 41.175 35.772 86,9 Izvor: Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu CG Tabela 3 Proizvodnja mesa, mleka, jaja i meda (količina u tonama) 2003 2004 Lančani indeks, 2004 = 100 Goveđe meso 13.324 12.181 91,4 Ovčije meso 7.117 7.593 106,7 Svinjsko meso 5.169 5.816 112,5 Živinsko meso 624 560 89,7 Mleko (u 000 l) 202.753 209.138 103,1 Jaja (u kom) 104.152 94.436 90,7 Med 385 380 98,7 Izvor: Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu CG Tabela 4 Vrednost ostvarene poljoprivredne proizvodnje u periodu 2001-2004. godine (u evrima) Proizvodi 2001 2002 2003 2004 Meso 63.401.280 66.043.000 68.684.700 71.432.000 Mleko 62.160.000 64.750.000 67.340.000 70.033.600 Jaja 9.600.000 10.000.000 10.400.000 10.816.000 Riba 5.233.160 5.451.250 5.669.300 5.896.100 Med i drugi pčelinji proizvodi 2.592.000 2.700.000 2.808.000 2.920.350 Voće i grožđe 34.369.000 35.801.000 37.233.000 38.722.350 Povrće 33.056.832 34.434.200 35.811.628 37.244.093 Ostalo (žitarice, lekovito bilje, šumski plodovi, ukrasno bilje dr.) 9.600.000 10.000.000 10.400.000 10.816.000 Ukupno 220.012.272 229.179.450 238.346.628 247.880.493 Izvor: Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu CG U strukturi ukupno ostvarene vrednosti primarne poljoprivredne proizvodnje, stočarska proizvodnja ima udeo od 65%. Posmatrano po proizvodima daleko je najveće učešće mesa i mleka. Značajan deo stočarskih proizvoda je van kanala zvaničnog prometa, ostaje u domaćinstvu kao naturalni proizvod (upotrebljava se za ishranu članova seoskih domaćinstava ili se naturalno prerađuje i plasira kroz lanac maloprodaje na domaćem tržištu. Razvojne tendencije u prehrambenoj industriji Crne Gore U svim razvijenim zemljama sa tržišnim uslovima privređivanja novostvorena vrednost u prehrambenoj industriji veća je višestruko veća je od vrednosti primarne poljoprivredne proizvodnje. U Crnoj Gori to nije slučaj, što ukazuje o niskom stepenu prerade osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Nezadovoljavajući odnos između ostvarenih vrednosti proizvodnje u primarnoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji nasleđen je iz ranijeg perioda . Po analizama Ministarstva za poljoprivredu CG iz 2003. godine, došlo se do podatka o ukupnoj vrednosti ostvarene proizvodnje u prehrambenoj industriji od 202,700,017 evra, od čega oko polovinu ostvarene vrednosti predstavlja novostvorena vrednost. Ukupan broj radno angažovanih radnika, prema istoj analizi, iznosio je: 6.266 u stalnom radnom odnosu i 1.578 povremeno zaposlenih. Ogroman neiskorišćeni potencijal za brži razvoj crnogorske privrede leži upravo u snaženju i daljem razvoju prerađivačkog sektora, za koji postoje kvalitetne domaće sirovine. Razvoj prehrambene industrije značio bi novi zamah za primarnu poljoprivredu, a podstakao bi razvoj i drugih pratećih privrednih grana (proizvodnju ambalaže i opreme, transport, razne usluge, turizam, trgovinu, servise i sl.). Prerađivačka industrija nudi i velike mogućnosti za zaposlenost znatnih viškova radne snage, s obzirom da predstavlja radno intezivni sektor u privredi. Proizvodni potencijali u prehrambenoj industriji i njihova iskorišćenost prikazana za pojedine sektore Mlinska industrija i kapaciteti u proizvodnji stočne hrane Crna Gora nema sopstvene sirovine za preradu u svim sektorima, ali raspolaže značajnim kapacitetima koji uspešno funkcionišu. Među većim subjektima mlinske industrije (''Žitopromet'' i ''Montemlin Šajo'' iz Spuža, kao i mlinovi ''Muharem Asović'' i ''Abonus'' iz Nikšića) imaju kapacitet čijim se optimalnim korišćenjem može zadovoljiti preko 80%, umesto dosadašnjih 35% potreba Crne Gore. Značajne kapacitete poseduju fabrike stočne hrane (ABS i Koprom iz Nikšića i Fabrika stočne hrane u Spužu) i one mogu da zadovolje domaće potrebe za koncentrovanim hranivima. Prerada mleka Postojeći kapaciteti u industriji prerade mleka se ne koriste u potpunosti, budući da prerađivački pogoni mogu da apsorbuju i prerade, (trenutno prerađuju 20-25 miliona litara), između 55 i 60 miliona litara mleka godišnje i da pokriju postojeći deficit u snabdevanju domaćeg tržišta mleka i mlečnih proizvoda. Poslednjih godina su izgradnjom i proširenjem kapaciteta većeg broja privatnih pogona i izgradnjom mlekare „Zora“ u Beranima znatno su povećani ne samo kapaciteti nego je znatno proširen i obogaćen asortiman proizvoda: po prvi put se proizvodi UHT mleko, puter, razne vrste jogurta, kao i šira paleta sireva (sveži i namazni sirevi i sl.). Klanična industrija Klanična industrija u CG imala je u periodu za poslednje dve godine najdinamičniji razvoj. U tabeli 5 prikazani su podaci o kapacitetima značajnijih privatnih kompanija, osnovanih za posednjih nekoliko godina. Prema procenama ti kapaciteti su dovoljni da zadovolje domaću tražnju za mesnim prerađevinama, kao i da ponude značajne količine proizvoda za izvoz. Tabela 5 Prerađivački kapaciteti u klaničnoj industriji Crne Gore Naziv i sedište preduzeća Godišnji kapaciteti prerade, u tonama Mesna industrija ”Goranović”- Nikšić 4. 000 Pantomarket Bijela – Herceg Novi 2. 600 Mesopromet – Bijelo Polje 2 .700 Trojica – Pljevlja 1. 400 Gradina Company – Rožaje 1. 000 Niksen Trade Kotor (sušara) 3. 000 Martex Cetinje (sušara) 2. 500 UKUPNO 17. 200 Izvor: Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu CG Prerada voća i povrća u Crnoj Gori Postojeći kapaciteti za preradu voća i povrća trenutno ne zadovoljavaju aktuelnu tražnju. Ovaj problem bi se prevazišao, po mišljenju eksperata iz nadležne državne administracije dovršenjem distributivnog centra sa pogonom za preradu voća i povrća (AD ”Plodovi” CG). Prehrambena industrija CG raspolaže i značajnim kapacitetima i u ostalim sektorima: industriji piva i sokova, alkoholnih i bezalkoholnih pića, pekarskoj, konditorskoj industriji, proizvodnji sladoleda i dr. Tabela 6 Najznačajniji proizvođači prerađivačke industrije voća i povrća Naziv preduzeća Pretežna delatnost D.O.O.Pirella - Podgorica fabrika bezalkoholnih osvežavajućih pića Mediterano začini - Danilovgrad proizvodnja začina i maslinovog ulja OLIOPROM - BAR proizvodnja maslinovog ulja L' Ars Montenegro - Podgorica proizvodnja i prerada voća i povrća - zdravi ekološki plodovi sa područja CG Meduza – Koop - Bijelo Polje prerada i konzervisanje voća (maline) Plantaže AD - Podgorica proizvodnja vrhunskih vina i lozove rakije AD Trebjesa - Nikšić industrija piva i sokova Sjekloća - Bar proizvodnja grožđa i proizvoda od grožđa (vinski program) Bjelasica Rada - Bijelo Polje proizvodnja i prodaja ekološke mineralne vode Gorska - Šavnik proizvodnja i prodaja visokokvalitetne izvorske vode sa Durmitora Aleksandrija - Herceg Novi proizvodnja hleba, peciva, testa... Inpek - Podgorica proizvodnja hleba, peciva, testa... AD Crna Gora Koop Danilovgrad prerada i prodaja kafe, začina, konditorskih prozvoda, slatkiša Don-Ze - Podgorica proizvodnja sladoleda Lar's d.o.o. proizvodi slatki i kiseli program zdrave hrane, odabrani iz CG Izvor:www.ecomontenegro.com Spoljnotrgovinska razmena Crne Gore proizvodima poljoprivrede i prehrambene industrije Crna Gora je u 2004.godini ostvarila izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 56,52 miliona evra, što je predstavljalo 17,8% od ukupno ostvarenog robnog izvoza. U izvozu najveće udeo imaju sledeći proizvodi: alkoholna pića (pivo i vino 7%), duvan i duvanski proizvodi (6,02% ukupnog izvoza). Istovremeno, uvoz je ima takođe trend rasta, sa nešto sporijom dinamikom od izvoza. Uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2004. godini izneo je 203 miliona evra, sa rekordno ostvarenim spoljnotrgovinskim deficitom od 146,5 miliona evra. Izvoz poljoprivredno–prehrambenih proizvoda iz Crne Gore poslednjih godina je u uzlaznom trendu: u 2000. godine iznosio je 6,2 miliona USD; u 2001. godini 12,9 miliona USD; u 2002. godini 15,8 miliona USD, da bi u 2004. godini dostigao vrednost od 56,52 miliona evra. Tabela 7 Spoljnotrgovinska razmena poljoprivrednih proizvoda u 2004. godini Naziv proizvoda Vrednost uvoza u Evrima Udeo u ukupnom uvozu % Vrednost izvoza u Evrima Udeo u ukupnom izvozu Žive životinje 1,929,076.08 0,22% 86,186.50 0.03% Meso i drugi klanični proizvodi 19,229,423.20 2,2% 1,685,805.00 0.53% Ribe, ljuskari, mekušci i ostali vodeni beskičmenjaci 2,067,948.65 0,24% 589,027.70 0.19% Mleko i proizvodi od mleka, živinska i ptičija jaja, prirodni med, jestivi proizvodi životinjskog porekla, 19,546,001.55 2,2% 55,473.37 0.02% Proizvodi životinjskog porekla, na drugom mestu nepomenuti niti obuhvaćeni 283,123,18 0,03% 30,161.12 0.01% Živo drveće i druge biljke, lukovice, korenje i slično, sečeno cveće i ukrasno lišće 629,103.23 0,07% 17,387.10 0.01% Povrće, korenje i krtole za jelo 2,093,578.87 0,24% 1,742,325.54 0.55% Voće za jelo, kore agruma ili dinja i lubenica 4,200,461.51 0,48% 1,318,152.23 0.42% Kafa, čaj, mate čaj i začini 11,780,119.10 1,35% 150,786.56 0.05% Žitarice 9,812,151,42 1,12% 582,580.48 0.18% Proizvodi mlinske industrije, sklad, skrob, insulin, gluten od pšenice 9,118,201.75 1,04% 282,103.77 0.09% Uljano semenje i plodovi, razno zrnevlje, 894,038.97 0,1% 280,311.81 0.09% Šelak, gume, smole i ostali biljni sokovi i ekstrakti 62,992.71 0,007% 317.00 0.00% Biljni materijali za pletarstvo, biljni proizvodi na drugom mestu nepomenuti niti obuhvaćeni 44,206.65 0,005% 900.00 0.00% Masnoće i ulja životinjskog i biljnog porekla i proizvodi njihovog razlaganja, prerađene jestive masnoće, voskovi životinjskog i biljnog porekla 10,434,628.66 1,2% 181,514.33 0.06% Prerađevine od mesa, riba, ljuskara mekušaca ili ostalih vodenih beskičmenjaka 13,037,718.99 1,5% 504,102.59 0.16% Šećer i proizvodi od šećera 10,892,350.77 1,25% 1,511,663.40 0.48% Kakao i proizvodi od kakaa 7,237,841.70 0,83% 224,633.74 0.07% Proizvodi na bazi žitarica, brašna, skroba ili mleka, poslastičarski proizvodi 14,730,907.69 1,7% 1,139,558.91 0.36% Proizvodi od povrća, voća i ostalih delova bilja 11,742,798.70 1,35% 171,994.27 0.05% Razni proizvodi za ishranu 11,133,087.55 1,28% 4,053,634.98 1.28% Pića, alkoholi i sirće 30,865,266.84 3,55% 22,199,699.2 6.99% Stočna hrana 3,998,928.63 0,46% 611,220.30 0.19% Duvan i proizvodi zamene duvana 7,244,455.77 0,83% 19,105,072.0 6.02% Ukupno 203,008,412.20 23,3% 56,524,611.9 17.80% Izvor: Statistika spoljne trgovine Crne Gore Visoka uvozna zavisnost poljoprivrede i prehrambene industrije Crne Gore, s jedne strane i pomenuta kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni doprinose da je ostvarena pokrivenost uvoza izvozom iz godine u godinu značajnija. U 2000. godini pokrivenost je iznosila 8,3 %, u 2001.godini 14,5 %, u 2002. godini 12,9 % i u 2004.godini 27,8%. Posmatrano po grupama proizvoda, u uvozu značajno je zastupljeno meso, što se delimično može objasniti i potrebom novoizgrađenih kapaciteta u klaničnoj industriji za dalju preradu. Sledi značajan uvoz mleka - u vrednosti od preko 9 miliona evra, zatim jogurt od oko 2,3 miliona evra, sir preko 5,6 miliona evra, jaja 1,3 miliona evra. Uvoze se značajne količine piva, u vrednosti od preko 4,8 miliona evra (posebno u turističkoj sezoni), zatim kisele vode, u vrednosti od preko 5,5 miliona evra. Uvoz gaziranih pića, tipa Koka-kole i Fante je preko 15,3 miliona evra, cigareta u vrednosti 4,4 miliona evra i sladoleda 2 miliona evra. Posebno je izražen uvoz kafe, u vrednosti od preko 11,2 miliona evra. U uvozu svežeg voća najznačajnije stavke su banane u vrednosti od 2,2 miliona evra, dok je uvoz kontinentalnog i južnog voća i grožđa koje se proizvodi u Crnoj Gori simboličan ( posebno breskve, mandarine, kivia, malina i lubenica). U ukupnom izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije Crne Gore, prikazani proizvodi u tabeli 8 imaju udeo od 86% ( odnosno u ukupnoj vrednosti od 48 miliona evra): Tabela 8 Najvažniji izvozni proizvodi u 2004. godini Proizvodi Vrednost u milionima Evra Proizvodi Vrednost u milionima evra Cigarete 16,3 Stočno brašno 0,56 Vino 11,4 Suhomesnati proizvodi 0,40 Pivo 8,50 Breskve i nektarine 0,33 Sladoled 3,90 Pelim 0,27 Pečurke 1,70 Grožđe 0,24 Dimljeni i sušeni pr. 1,30 Maline 0,18 Bombone 1,30 Sardine 0,11 Keks, biskviti i čokol. 0,85 Smokve 0,05 Ribe 0,60 Izvor: UPCG 2005. godine U spoljnotrgovinskoj razmeni neto izvozni proizvodi su: cigarete, pivo, vino, sladoled, pečurke i sardine, dok je posebno deficit izražen u razmeni suhomesnatim proizvodima mlekom i prerađevinama od mleka, čiji izvoz takođe ima skromnu tendenciju rasta. Razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvodima između Srbije i Crne Gore Razmenu robama poljoprivredno-prehrambenog porekla Srbije sa Crnom Gorom u 2004. i 2005. godini karakteriše realizovan izvoz robe u visini od 93,1 miliona evra, odnosno 95,4 miliona evra, sa ostvarenim udelima u ukupnom robnom izvozu od 32%, odnosno 28,4%.U 2004. i 2005. godini ukupan robni izvoz iz Srbije na tržište Crne Gore je izneo 287 miliona evra, odnosno 336,5 miliona evra. Istovremeno, uvoz robe poljoprivredno prehrambenog porekla iz Crne Gore na tržište Srbije, bio je znatno skromniji. U 2004. i 2005. godini ostvarene su vrednosti uvoza proizvoda poljoprivredno-prehrambenog porekla u visini od 42,4 miliona evra, odnosno od 30,6 miliona evra, sa udelima u ukupnom robnom uvozu od 29%, odnosno 24% (ukupan robni uvoz iz Crne Gore je u 2004. godini izneo 146 miliona evra, odnosno 126,4 miliona evra u 2005. godini). Realizovane rezultate razmene Srbije sa Crnom Gorom poljoprivredno-prehrambenim proizvodima karakteriše i ostvareni suficit u visini od 50,7, odnosno 64,8 miliona evra u 2004. i 2005. godini, sa izuzetno visokim stopama pokrivenosti uvoza izvozom. U izvozu dominira, već u dužem periodu, profilisana robna struktura (može se govoriti o već prisutnoj izvoznoj specijalizaciji: • robna grupa meso, mleko i prerađevine u vrednosti od 29,4 miliona evra (mleko, pavlaka, jogurt i sir u vrednosti od 11,7 miliona evra, prerađevine od mesa u vrednosti od 15, miliona evra i sveže goveđe meso u vrednosti o2,5 milona evra); • mineralna voda, sa i bez šećera i ostali bezalkoholni napitci u vrednosti od 15,4 miliona evra (bezalkoholni napitci na bazi koka kole u vrednosti od 9,3 miliona evra i mineralna voda u vrednosti od 6 milona evra); • konditorski proizvodi u vrednosti od 11 miliona evra; • jestivo ulje od suncokreta i margarin u vrednosti od 8,2 miliona evra; • pivo u vrednosti od 4,4 miliona evra; • pšenično brašno i pekarski proizvodi u vrednosti od 9,2 milona evra, i • ostali proizvodi, sadržani u izvozu su disperzivni, sa malim jediničnim vrednostima, u ukupnoj vrednosti od 17,8 miliona evra (struktura data u grafikonu 1). Na uvoznoj strani prisutna je velika disperzija sa jedinično skromnim vrednostima, u kojima dominiraju: cigarete i fermentisani duvan u vrednosti od 9,7 miliona evra, vino i žestoka alkoholna pića u vrednosti od 9,2 milona evra, pivo u vrednosti od 6 miliona evra i ostale robe u vrednosti 3,5 miliona evra (detaljnije u grafikonu 2). Dosadašnja robna razmena između Srbije i Crne Gore obavljana je na jedinstvenom tržištu (i pored prisutnog ''dualizma'' u ekonomskim sistemima, posebno u režimima spoljnotrgovinskog prometa) bez naplata carinskih dažbina. Tokom procesa razdvajanja SCG u dve nezavisne države, bilo bi od obostrane koristi da se zadrži dosadašnji bezcarinskih tretman na recipročnoj osnovi, do ulaska Crne Gore u multilateralni Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja zapadnog Balkana. Izvozne kvote koje su bile zajedničke u plasmanima roba poljoprovredno-prehrambenog porekla na tržište EU, za šećer, juneće meso i vino ne bi trebalo da predstavljaju veći problem zbog toga što Crna Gora ne raspolaže pomenutim robama, sa izuzetkom vina, čija zajednička kvota nije do sada ni polovično iskorišćena. Grafikon 1 Struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije na tržište Crne Gore u 2005. godini Vrednost izvoza 95,4 miliona evra Izvor: RZS, Statistika spoljne trgovine Grafikon 2 Struktura uvoza poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije iz Crne Gore u 2005. godini Vrednost izvoza 30,6 miliona evra Izvor: RZS, Statistika spoljne trgovine U narednom periodu robnu razmenu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda između dve suverene zemlje trebalo bi koncipirati strateški projektovanjem izvoza i uspostavljanjem dugoročnih viših oblika ekonomske saradnje-kooperacije primenom odgovarajućih, stimulativnih mera u domenu finansiranja zajedničke proizvodnje i izvoza, kao i eventualnog zajedničkog nastupa na treća tržišta. Potencijalne mogućnosti za smanjenje uvozne zavisnosti i povećanje raspoloživog robnog fonda poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za potrebe domaćeg tržišta i izvoza Mogućnosti za smanjivanje uvozne zavisnosti i povećanje izvoza u proizvodnom sektoru Crna Gora raspolaže značajnim prirodnim potencijalima za obimniju i diversifikovaniju poljoprivrednu proizvodnju. Prioritet u proizvodnji i veću podršku kreatora ekonomske politike, u narednom periodu, trebalo bi da dobije povrtarska i stočarska proizvodnja. Proizvodnja povrća, koja trenutno angažuje oko 20.000 ha obradivih površina (CG je tokom devedesetih godina bila značajan proizvođač povrća, koje je plasirala na tržište SFRJ), trebalo bi da u merama poljoprivredne politike CG dobije veća podsticajna sredstva, kako bi se značajnije povećao obim proizvodnje i popravila cenovna i kvalitativna konkurentnost na tržištu. U proizvodnji žitarica i krmnog bilje angažovane su oranične površine od 20.000 ha, koje intenziviranjem proizvodnje mogu predstavljaju značajan proizvodni potencijal poljoprivrede CG. Istovremeno, sa 120.000 ha prirodnih livada i ogromnim prostranstvima pod pašnjacima (preko 300.000 ha), CG ima sve neophodne preduslove za razvoj stočarske proizvodnje. Sa postojećim brojem rodnih stabala voća, uz redovniju i intenzivniju primenu agrotehničkih mera i odgovarajuću zaštitu, može se značajnije unaprediti i povećati proizvodnja u voćarstvu. Crna Gora godinama ima hronični deficit u pokriću potreba domaćeg tržišta i deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni proizvodima od mleka, mesa i prerađevina. Postojeći i potencijalni kapaciteti u stočarstvu omogućavaju znatno veći obim proizvodnje i delimično eliminisanje aktuelnih deficita . U najvažnijoj delatnosti stočarstvu, govedarstvo, sa ukupnim brojem od oko 170.000 grla i 120.000 krava, realizuje se godišnja proizvodnja mleka i mesa u vrednosti od 90 miliona evra. Prema procenama, postojeći broj krava, koji premašuje 100.000 grla, može da proizvede znatno veću količinu mleka, ukoliko se značajnije popravi produktivnost po grlu. Od posebnog privrednog značaja je razvoj ovčarske proizvodnje, koja godišnje ostvaruje prihod od oko 20 miliona evra ili 13,7% od ostvarene vrednosti stočarske, odnosno, 8,7% ukupno ostvarene vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Crna Gora je tokom šezdesetih godina raspolagala sa stočnim fondom od oko 600.000 ovaca. Od tog perioda, sa procesom intenziviranja industrijalizacije zabeležen je pad fonda ovaca, tako da danas, prema procenama ovčarstvo raspolaže sa oko 240.000 grla, ili svega 40% u odnosu na 1960. U poređenju sa proizvodnjom mesa preživara (goveda, ovaca i koza), koja se ostvaruje korišćenjem raspoloživih resursa prirodnih livada i pašnjaka, znatno manji značaj ima proizvodnja živinskog i svinjskog mesa, pre svega zbog uvozne zavisnosti za koncentrovanih hranivima. U sektoru ribarstva, posebno morskog, postoje značajni potencijali. Prema rezultatima istraživanja biomase plave ribe (srdele i inćuna), koje je sredinom 2002. obavilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede CG, uz angažovanje Instituta za bilogiju mora iz Kotora i Instituta za ribarstvo iz Ankone, ukazuje se da je maksimalan biloški nivo eksploatacije inćuna i srdele oko 40.000 t godišnje, što višestruko premašuje kapacitete ''Ribarstva'' iz Rijeke Crnojevića. Iskazano u tekućim tržišnim cenama, potencijalna vrednost eksploatacije ribe iz mora, procenjuje se na oko 30 miliona evra godišnje.
Čitanja: 761
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledeća »
Agropress
PREPORUČUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

Stiglo proleće

Stiglo proleće
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Paprika - Capsicum annuum

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • ŽIVA STOKA, ŽITARICE I STOCNA HRANA -IZVESTAJ STIPS-A

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs