IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
KROMPIR, PROIZVODNJA I POTROŠNJA



print rss Bookmark and Share
Datum: 27.04.2007.
KROMPIR, PROIZVODNJA I POTROŠNJAKROMPIR, PROIZVODNJA I POTROŠNJA
Krompir je, pored hleba, najzaslužniji čovečanstvu te ga s pravom nazivaju ''drugi hleb''. Othranio je ili spasio od gladi u raznim situacijama (u ratu i miru) mnoge, te ga verovatno iz tog razloga ljudi smatraju za hranu siromašnih. Međutim, nije tako: on je hrana svih, a čini nam se u novije vreme, sve više i - hrana bogatih! U nekim delovima sveta krompir je nekada bio i osnovna životna namirnica. Zahvaljujući njegovoj nestašici što je prouzrokovano uništenjem polja pod krompirom, epidemijskom pojavom plamenjače 1845. godine (severni delovi Evrope-Irska i slično) nastala je neviđena glad, umiranje, a sve to je dovelo i do migracija naroda. Kao posledica uginjavanja krompira prouzrokovanog epidemijskom pojavom plamenjače u tom periodu i izostanka prinosa, nastupila je smrt desetina hiljada ljudi, a znatno više se raselilo širom sveta tražeći spas u prehranjivanju. Danas je najveći proizvođač krompira u svetu Kina sa preko 50 miliona tona, zatim Rusija sa blizu 40, Poljska sa 27, SAD oko 22, Indija sa 18,5, Ukrajina sa blizu 19, Nemačka sa 14, Belorusija 9,5, Holandija sa osam i velika Britanija sa 7,3 miliona tona. Vodeće mesto u proizvodnji krompira zauzima Azija i Evropa. Zahvaljujući visokom nivou tehnologije, proizvodnje i korišćenju kvalitetnog semena, zapadna Evropa danas ostvaruje najviši nivo proizvodnje po hektaru. Najveći prinosi po hektaru ostvaruju se u Holandiji (preko 43 tone) mada je genetski potencijal nekih sorti znatno veći od prosečno ostvarenih prinosa! Kada je reč o Srbiji treba reći da ukupna proizvodnja krompira u njoj oscilira. Seje se na oko 100.000 hektara (u nekadašnjoj SFRJ to je bilo 115.000 hektara), ali je zbog izražene tendencije opadanja prosečnih prinosa došlo i do pada ukupnog obima proizvodnje krompira. Ta proizvodnja u Srbiji se kreće od 900.000 tona do milion tona (prosečan prinos 7,3 tone po hektaru), pa smo, recimo, 1990. godine bili proizveli 652.000 tona (prinos od 7,3 tona po hektaru), zatim 1995. godine 848.000 tona (prosečan prinos 8,8 tona po hektaru), pa 2000. godine 620.000 tona (prinos 6,6 tona), 2003. godine ukupan rod od 679.000 tona uz prosečan prinos od 7,7 tona po hektaru i 2004. godine 975.000 tona uz prosečan prinos od 10,9 tona, 2005. godine rod je bio 969.562 tone, a 2006. godine 930.000 tona uz prosečan prinos od oko deset tona po hektaru! U našoj zemlji problemi se javljaju čim se kao dar prirode pojavi veća proizvodnja, a to je bio slučaj u prošloj godini. Međutim, treba ukazati i na poređenje sa drugima. Tako, recimo ako se poredimo sa Holandijom, čije su površine kod krompirom veće za 1,7 puta, ukupna proizvodnja u našoj zemlji je za oko 10 puta manja, a prosečni prinosi po jedinici površine u odnosu na Holandiju su za oko pet puta manji! Inače, u proizvodnji krompira u našoj zemlji dominira desetak inostranih sorti. Karakteristika proizvodnje u Srbiji je i ta što su niski prosečni prinosi po jedinici površine, a visoki troškovi proizvodnje, zatim sad imamo prilično zatvoreno tržište, nizak stepen prerade krompira... Dakle, danas se ne može govoriti o ekonomičnoj i rentabilnoj proizvodnji ukoliko čovek nema instrument u svojim rukama da bi ta proizvodnja zavisila od njegove volje. Seme uvozno, krompir domaći Proizvodnja krompira dobrim delom zavisi i od proizvodnje semena. Kada je reč o Srbiji treba reći i da se u nju najvećim delom uvozi semenski materijal za ovu proizvodnju. Ukupna proizvodnja semena kod u Jugoslaviji je bila oko 15.000 tona, a zasejana površina od 1.100 do 1.600 hektara. Zbog lošeg stanja u semenarstvu krompira kod nas, znatno veće količine ,,sitnih'' krotla se prodaju kao seme, nažalost sa lažnim deklaracijama i atestima i u ničim nelimitiranim količinama. Sa celokupnom proizvedenom količinom ovakvog, često puta semena sumnjivog kvaliteta, a i dobrim delom lošeg, ne može da se zaseje ni pet odsto površina pod konzumnim krompirom. Tako se dobar deo površina seje sa semenom zaraženim virusima, čiji je potencijal 50 do 80 odsto ispod genetskog potencijala zdravog semenskog krompira. Ovo je i jedan od ključnih razloga niskih prinosa i nerentabilne proizvodnje kod nas. Kada bi se za proizvodnju konzumnog krompira koristilo pravo seme, virusima zaraženo u tolerantnim granicama, imali bismo najmanje dva puta veći prosečan prinos od sadašnjeg! Jugoslavija je nekada uvozila osnovno seme-elitu-i time gotovo sto posto zadovoljavala svoje potrebe. Tako, je recimo uvoz 1992. godine uvoz iznosio 1.607 tona, godinu dana kasnije blizu 2.300 tona, zatim 1997. godine 4.307 tona, 1999. godine blizu 2.300 tona. Tačnih podataka o uvozu poslednjih godina nema, ali se pretpostavlja da su još veće količine uvoza elitnog semena nego do sada. Mi imamo semenski centar u Guči, ali on ne može da zadovolji sve naše potrebe. Ono se inače, u našoj zemlji u proseku gaji na oko 1.000 hektara. Do danas, ukupne količine osnovnog semena (elite) za kojim se ukazivala potreba uvozila se iz zapadnoevropskih zemalja, najvećim delom iz Holandije, čak 80 odsto, a znatno manje iz Belgije, Francuske, Luksemburga i Nemačke. Najveći deo uvezenog krompira, čak 50 odsto otpada na sortu dezire, zatim kondor 17, jerla 15 odsto, kenebek devet kleopatra i ostala po dva odsto... ,,Krompir se u našoj zemlji najviše troši za ljudsku ishranu, sa samo oko četiri odsto u preradi za proizvode namenjene ishrani ljudi ili za druge namene. Godišnja potrošnja po stanovniku krompira u Jugoslaviji bila je oko 65 kilograma, dok je to danas u Srbiji nešto više od 34 kilograma. Pored konzumne potrošnje krompira kod nas, procene su da se oko 100.000 tona preradi u fabrikama čipsa, sad rade dve najveće fabrike i to u Čačku i Bačkom Magliću. Pored toga deo se troši i u ishrani za stočnu hranu, proizvodnju skroba i špirita. Do sada smo ga izvozili, ali smo uvek bili okrenuti uvozu semena... I još, duže vreme mi ćemo biti okrenuti uvozu semenskog krompira'', navodi sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Milan Prostran. Treba ukazati i na to da krompir nije berzanski proizvod, da oscilira njegova proizvodnja ali i cena. Po rečima Prostrana, naša ukupna potrošnja je oko 850.000 tona, a u ovoj godini se pojavio višak od oko 40.000 tona i to najvećim delom u centralnoj Srbiji. Kao što je bio slučaj sa viškom tovljenika, i to bi država sad trebala da preuzme i da se na neki način pomogne proizvođačima. Njegova cena na veliko se kreće od 12 do 15 dinara po kilogramu, dok je cena na malo 25 do 30 dinara. Ukoliko želimo da ga izvozimo moramo naše propise prilagoditi propisima koji važe u Evropskoj uniji. Rampa za naš krompir Očekuje se da se posle prilagođavanja naših propisa Evropskoj uniji, a posebno kada postanemo članica Svetske trgovinske organizacije, što se očekuje sledeće godine, da ćemo imati šanse i za veći izvoz krompira. I pored velike proizvodnje, naša zemlja nema tradiciju u izvozu. Uostalom, krompir je i kabasta roba, a analize pokazuju da se njegov transport neisplati duže od 200 do 300 kilometara. U vreme nekadašnje Jugoslavije viškovi su se otpremali u njene bivše republike, a to se čini i danas. Deo viškova odlazi Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, delimično Hrvatswku. Nekada smo ga prodavali i u Rumuniji i Bugarskoj. Samo jednom u poslednjim decenijama mi smo imali višak od 250.000 tona. Otkako su Rumunija i Bugarska ušle u EU, u Srbiji je proklijala ogromna količina krompira i bukvalno se našla na đubrištu. Jer, ove godine se pojavio taj višak, a do sada su nam tržišta ovih zemalja bili i potencijalni kupci. Međutim, od kada su ove zemlje ušle u EU, za nas važe nova pravila izvoza, koja mi ne možemo da ispunimo. Nekada smo baš te viškove prodavali u ovim zemljama. Dakle, dodaje Prostran, sad te naše komšije, poštujući stroga pravila EU, traže potvrde o ispravnosti krompira iz Srbije, koje naše proizvođači nisu u mogućnosti da nabave. Jer, mi nismo ustanovili, u skladu sa odgovarajućom direktivom EU, sistem praćenja proizvodnje krompira od semenskog do merkantilnog, čime bismo obezbedili nadgledanje eventualnih bolesti ovog povrća. Dakle, istina je da su tržišta evropskih zemalja još od maja 2000. godine zatvorena za srpske proizvođače krompira. Realno gledajući, to godinama nije bilo problem za izvoz, jer su nam glavna tržišta bila suseda, uključujući, naravno i Rumuniju i Bugarsku. Izvoz u ove zemlje bio je inače, isplativiji nego na neka udaljenija tržišta, jer su troškovi prevoza krompira, zbog njegove težine, na kraćim relacijama daleko manji. Dakle, da bi krompir izvezli u Rumuniju ili Bugarsku, u kojoj važe pravila EU, potreban nam je dokument koji bi omogućio našim proizvođačima da dokažu kupcima u tim zemljama ispravnost krompira. Mi tog dokumenta koji treba pribaviti u Briselu za sada nemamo. Međutim, postoje informacije i uveravanja da će odgovarajuće uprave u Ministarstvu poljoprivrede uskoro imati konsultacije u Briselu zarad rešavanja i ovog problema. Srbija, naime, treba tamo da pokaže šta je uradila i šta će još da uradi kako bi bio uspostavljen traženi ,,monitoring''. Međutim, imajući u vidu da se radi o jasno definisanim i propisanim procedurama šta treba uraditi, ne može se očekivati da će problem sa izvozom krompira iz Srbije biti skinut s dnevnog reda pre kraja ove godine. Jer, rešavanje ovog problema ne zavisi samo od nadležnih u Srbiji već i od toga kada će nadležne službe Komisije EU da daju svoju saglasnost na ono što bismo mi uradili u vezi sa praćenjem bolesti koje napadaju ovo povrće, slično kao i u slučaju davanja saglasnosti za izvoz mesa, ali i svih drugih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Iako nije za utehu ipak treba reći da i pomenute zemlje u poslovnoj saradnji sa Srbijom osećaju negativne strane sopstvene evropske integracije. Prema nekim informacijama, u januaru i februaru ove godine, znatno se smanjila i nabavka rumunskog ,,logana'' za srpsko tržište, jer je i to sad uvoz iz EU! Antrfile Cena izlacije U 2006. godini u Srbiji je rodilo 930.305 tona krompira i to je bilo manje za četiri odsto nego prethodne godine. Procena je da trenutno u centralnoj Srbiji postoji višak od oko 40.000 tona. Za ove količine mi nemožemo da pronađemo kupce! A, samo u prošloj godini u susednu Rumuniju bilo je izvezeno krompira u vrednosti od oko 1,46 miliona dolara, a u Bugarsku za 32.000 dolara, pa je i to jedna od cena naše evropske izolacije. Proizvodnja zavisi od klime Proizvodnja krompira u Srbiji (tako je bilo i u SFRJ i u SRJ...) uglavnom ima stihijski karakter! ''Nizak nivo znanja u nekim fazama tehnologije, proizvodnje i nedostatak sistema za navodnjavanje (u Srbiji se navodnjava samo jedan odsto njiva ili 40.000 hektara ukupno, u svetu je taj prosek 15 odsto) prepuštaju proizvodnju klimatskim činiocima. Drugim rečima kod nas je veoma nizak stepen uticaja na čoveka (proizvođača) na ostvarenje željenog prinosa. Zato ova proizvodnja iz godine u godinu, jako oscilira'', navodi potpredsednik Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić. Zavisnost proizvodnje od klimatskih činilaca, koji znatno osciliraju, prouzrokuju i nepredvidive promene u ukupnoj produkciji krompira u našoj zemlji. Tako se stihijski periodično javlja veća ponuda od tražnje krompira, a ponekad i veća tražnja. Znači, nemamo uticaja na planiranje prinosa, odnosno priroda nam diktira koliko ćemo proizvesti, navodi Jevtić. To uslovljava i velika variranja u ceni krompira. Velikim oscilacijama u ceni doprinosi i nizak stepen prerade krompira u oplemenjene ili industrijske proizvode čiji je rok trajanja znatno duži od svežeg krompira. Veći preradni kapaciteta i veća potrošnja proizvoda od krompira bi ublažili oscilacije cena.
Čitanja: 1758
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledeća »
Agropress
PREPORUČUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

SKOK U SLOBODU

SKOK U SLOBODU
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • Paprika - Capsicum annuum

  • ŽIVA STOKA, ŽITARICE I STOCNA HRANA -IZVESTAJ STIPS-A

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs