IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
Zalivni sistemi

Smiljka LazarevićAutor: Smiljka Lazarević
Politika
e-mail:

Biografija i svi tekstovi ovog novinara »


print rss Bookmark and Share
Datum: 21.05.2007.
Zalivni sistemiZalivni sistemi
Nedostatak vlage u zemlji zbog blage zime i sve vecih rizika od da suse izazivaju kod ratara strah za sudbinu useva, ali i dilemu sta ciniti u uslovima uranjene zetve ozimih strnih zita – koju neki najavljuju vec za sredinu juna meseca. Po procenama u agrarnoj javnosti za postrnu zetvu bi bilo na raspolaganju bar oko 150.000 hektara. Potencijalni usevi za setvu su soja, suncokret i posebno kukruz. Jedina nevolja je u dilemi – sta sejati dok zemlja puca od suse? - Ne treba ni pomisljati na postrnu setvu bez navodnjavanja – upozorava prof dr Gradimir Vasic sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. - U osnovnoj setvi jos mozete da prodjete bez navodnjavanja, jer ima ponesto zimske vlage, ponesto kise ce jos da padne za 15-tak dana. Medjutim, u postrnoj setvi nikako ne mozete bez navodnjavanja. Pamtim slucaj postrne setve od pre 10 godina u PIK Beceju. Tamo gde je bila masina za navodnjavanje kruznog radnog zahvata, kukuruz je vec bio u fazi metlicenja, dok se van njenog dohvata prakticno mucio da opstane. Pred svaku susu ponovo se govori o stanju zalivnih sistema u Srbiji. Kakva je relano situacija? - U navodnjavanju je krajnje nepovoljna situacija u Srbiji. Svega 4 odsto obradivih povrsina se navodnjava. Od toga najvise oranice (95 odsto) dok voce i vinova loza svega oko 5 odsto. Jos gore je sto se godisnje od ukupnih povrsina pod sistemima za navodnjavanje koristi samo 40 odsto, sto prakticno znaci da je svega 75,000 hektara obuhvaceno navodnjavanjem. Po povrsinama koje se navodnjavaju, Srbija je na poslednjem mestu u Evropi. Cesto se govori o nekih 200 hiljada hektara pod zalivnim sistemima. Da li je to egzaktan podatak? - Tesko je reci kakva je prava situacija na terenu, jer se masovno kopaju kanali i bunari, ali se nigde to ne evidentira. Mnogi koristi vodne tokove za navodnjavaje agregatima, dizel-pumpama itd. Veliki rizik svega toga je od zatrovanih kanala. Cak i podzemna voda je zagadjena: negde ima nitrata, negde je sva zuta od gvozdja. Neophodna je, dakle, stroga kontrola voda za navodnjavanje. Sta je onda od izvora za navodnjavanja najbolje koristiti? - Ako se izuzme podzemna voda, koja se ne sme da koristi za navodnjavanje, nasa sansa su vodni tokovi, ali uz plansko koriscenje, kako bi se ocuvao bioloski minimum i pogotovo – male akumulacije. Prirodne i vestacke. Vojvodina ima sistem DTD, gde valja samo resiti pitanje kvaliteta vode i spreciti bacanje svega i svacega u kanale. Ali u centralnoj Srbiji su jedina sansa mikroakumulacije. Kako navodnjavati u uslovima suse u postrnoj setvi? - Moj savet je da se ne preteruje, jer je kod mladje biljke manji korenov sistem. Ako preterate s mnogo vlage, moze doci do velikog nalivanja, biljka postaje teska i moze da se povali. Pa jos ako nastane plesan, upropasti se kvalitet, na primer kukuruza. Poleglu biljku je teze brati. Svaki strucnjak za melioracije zna tri kljucne reci: kad nalivati, koliko i kako. Ratari se vajkaju da im je zalivanje skupo kod ovako niskih otkupnih cena... - Osnovno pravilo je da navodnjavanje moze da podnese samo rentabilna proizvodnja. To je semenska roba, povrce i voce. Ne treba zaboraviti da je vodni doprinos sada oko 110 kg psenice po hektaru. Ali, to nije cela prica. Mnogo zavisi i od samih sistema navodnjavanja. Veliki sistemi su vec zastareli, jer rade na velikim pritiscima, od 7 do 8 atmosfera, po pravilu – na skupu naftu. Svet je vec uveo rentabilnije sisteme, sa manjim utroskom energije a vecim pritiskom. Kad predjete Grcku granicu, svuda cete videti dalekovode po poljima. U Milosevcu su izvukli 1,5 km kablova po zemlji da bi prikljucili sisteme na struju. Tu moze da se koristi i prva voda, na dubini od jednog, dva ili pet metara; ona nije za pice, fakticki je tehnicka, iako nije zagadjena. Narodna mudrost veli: kad voda predje preko sedam kamenova, ona je sigurno cista – kao voda iz kladenca. Najteza situacije u pogledu navodnjavanja je kod malih gazdinstava. Koji sistemi su za njih najpogodiniji? - Sifonski sistemi jer je najzgodniji, zahteva najmanje ljudskog rada i moze traktorski da se vuce.Mana mu je krupna kisa i vekiki pritisak. Ali sada postoje i sifoni sa rampom, tako da se rampa vuce i daje lepu kisu. Tu je i kap po kap, sto je bez daljeg najpogodinije za povrtare, pogotovo jer pruza sansu za dodavanje vodorastvorivih djubriva, pa ujedno i djubrite i zalivate. Rizici da susa nanese veliku stetu usevima su ocigledni, ali da li je navodnjavanje jedino resenje? - Navodnjavanje je najefikasniji nacin borebe protiv suse, ali postoje i druge – pre svega agrotehnicke - mere. To su mere za akumuliranje zimske vlage i naravno – genetika - stvaranje sorata otpornih na susu. Pokojni prof Novica Vucic je jednom rekao: „Buducnost poljoprivrede je u genetici i navodnjavanju”. Sm.L. Antrfile Zalivanje na vetar Trenutno radimo jedan inovacioni projekat u firmi „Mali podrum Radovanovica”, rekao nam je prof dr Gradimir Vasic. - Tamo je podignuto 10 ha novog vinograda i sada ispitujemo kako je kretanje vetrova u cilju koriscenja energije vetra za zalivne sisteme. Kupljen je 30 metara visok stub. Strujom iz vetrenjaca pokretacemo sisteme navodnjavanja u sezoni, a u postsezoni bi se koristila za zagrevanje. Racunamo na instalisanu snagu od oko 30 kw. Procenjujemo da ce vetrenjaca kostati oko 30,000 evra. Tri opstine Juznog Banata istovremeno grade 130 energana od po jednog megavata. Jedna takva vetrenjaca kosta milion evra. Trgovci lazu seljake! Koliko strucnjaka za melioracije radi po strucnim sluzbama? - Vrlo malo – ocenjuje prof dr Gradimir Vasic. – U republickoj inspekcijskoj sluzbi za zemljiste, vrlo malo ima meliorativaca. Ali ima egroekonomista, i ratara, i tocara. Nama trgovci prodaju sisteme za navodnjavanje. Kazu da je sistem kap po kap jevitim. Niko seljaku ne kaze da je on za jednokratnu upotrebu. A oni s njima navodjnjavaju i ratarske kulture.Na hektar kukuruza treba postaviti 13,000 km creva(?!) Lazu seljake! Sta rade na zapadu? Dodje masina za reciklazu do parcele, pokupi sve i sve ide u reciklazu, jer su to sistemi za jednokratnu upotrebu. Jedini sa licencom „Poljoprivredni fakultetu u Zemunu vec 45 godina skolije kadar na odseku za melioracije zemljista – kaze prof dr Dragan Rudic, prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. - Do sada je diplomiralo oko 800 studenata. Nasi djaci uspesno rade u oblastu vodopirvrede i poljoprivrede. U struci radi nesto vise od 50 odsto, u vodoprivredi 25 odsto, u poljoprivredi 30, neki su u projektantskim firma i preduzecima, a u zadnje vreme i u trgovini. Jedini smo odsek na Poljoprivrednom fakultetu ciji studenti dobijaju licencu za projektovanje i izvodnje melioracionih sistema. Po Bolonjskoj deklaraciji nazivamo se odsek za hidromelioracije. Ove godine cemo upisati 60 novih studenata,po 30 na budzetu i samofinansirajucih”. Prioriteti Eksperti za melioracije smatraju da Srbija mora prioritetno da sporvede sledece zadatke u oblasti navodnjavanja: • obnova postojecih sistema, zamena starih i uvodjenje nove opreme koja manje trosi energiju (LEPA,LESA-sistemi); • izgradnja novih sistema posebno na manjim posedima: • koriscenje tecnog stajnjaka u sistemima za navodnjavanje u funkciji smanjenja upotrebe mineralnih djubriva i zastite okoline; • uredjenje poljoprivrednog zemljisnog prostora (nastaviti sa komasacijom) kao preduslova za intenzivnu proizvodnju. Zelene strane - Politika/66
Čitanja: 797
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledea »
Agropress
PREPORUUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

SKOK U SLOBODU

SKOK U SLOBODU
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • Paprika - Capsicum annuum

  • Kako da otklonite promene u mirisu i ukusu rakije

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs