IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
POŠUMLJAVANJE I REKULTIVACIJA ZEMLJIŠTA



print rss Bookmark and Share
Datum: 06.04.2008.
POŠUMLJAVANJE I REKULTIVACIJA ZEMLJIŠTAPOŠUMLJAVANJE I REKULTIVACIJA ZEMLJIŠTA
REZIME: Procesi degradacije zemljišta su veoma intenzivni na globalnom, svetskom nivou, zatim na nacionalnom i regionalnom, a takođe i na lokalnom nivou. Uzroci degradacionih procesa su veoma različiti. Najčešći su: prekomerno, nekontrolisano krčenje šuma, erozije izazvane vodom i vetrom, poplave, površinski kopovi u blizini rudnika itd. S obzirom da je zemljište resurs budućnosti i smanjuje se po glavi stanovnika, naša je obaveza da brinemo o njemu i što je moguće više ublažavamo intenzitet degradacionih procesa. Jedan od mogućih oblika smanjenja navedenih procesa degradacije zemljišta jeste pošumljavanje istog. Pošumljavanje „ugroženih“ zemljišta i terena sprečava degradacione procese, doprinosi održavanju ekološke ravnoteže u prirodi, povećavaju apsorpciju CO2 iz vazduha i sadržaj kiseonika u istom. Sem toga, podizanjem šumskih zasada – pošumljavanje „ugroženih“ zemljišta, vremenom doprinosi povećanju sirovinske baze za drvnu industriju. Time se stvaraju mogućnosti za razvoj ove industrije u ruralnim područjima, a samim tim i ubrzava se i ruralni razvoj. Ključne reči: degradacija zemljišta, rekultivacija, pošumljavanje, razvoj ,,Naša divna, plava planeta Zemlja jedini je dom za koji znamo... Zemlja je baš takva kakva treba da bude... Mi remetimo našu sirotu planetu na načine koji su ozbiljni i međusobno protivrečni u tom'' mi ljudi predstavljamo sada jedan nov, a možda i odlučujući činilac. Naša inteligencija i naša tehnologija podarile su nam moć da utičemo na klimu i zemljište. Kako ćemo upotrebiti tu moć? Da li ćemo biti popustljivi prema neznanju i samozadovoljstvu u stvarima koje se tiču cele čovekove porodice? Cenimo li kratkoročne pogodnosti više od dobrobiti Zemlje? Ili ćemo, možda, početi da razmišljamo i o onome što dolazi sutra, vodeći računa i o našoj deci i unucima, nastojeći da dokučimo i zaštitimo složene sisteme za održavanje života na našoj planeti? Zemlja je sićušan i krhki svet. Valja je gajiti i negovati''. Karl Segan, Kosmos UVODNE NAPOMENE Planetu zemlju 60 odsto čini voda (okeani, mora jezera, reke) i 40 odsto kopno (poljoprivredno i nepoljoprivredno zemljište). Ovaj odnos je praktično od nastanka planete do danas ostao nepromenjen. Na njega čovek ne može da utiče. Jednostavno to je proizvod prirode. Međutim, kopneni deo planete je podložan promenama. Te promene mogu biti izazvane delovanjem prirodnih činilaca - na koje vrlo malo možemo da utičemo, ali i delovanjem čoveka. Zemljište je prirodni resurs, neobnovljiv, neumnoživ i neproširiv. U prošlom veku pritisak na ovaj resurs bio je ogroman. Taj pritisak se nastavlja i u XXI veku. Globalni problemi Broj stanovnika je u stalnom porastu sa pet milijardi 1985. godine na 6,4 milijardi 2004., do 8,4 milijardi 2025. godine, a 2050. godine očekuje se oko 11 milijardi stanovnika. Ukupna zemljišna površina planete iznosi 13 milijardi hektara ili 2,0 hektara per capita. Ukoliko se nastavi ovakav trend rasta stanovništva do 2050. godine, u svetu ukupno zemljište per capita će se smanjiti sa 2,0 na 1,2 hektara per capita, odnosno na 0,13 hektara per capita obradivog zemljišta. Širenjem urbanih naselja, industrijskih i tehnoloških parkova i infrastrukturne mreže s jedne strane i stalnim rastom broja stanovnika, s druge strane, obradive i oranične površine per capita se stalno smanjuju. Krčenjem šuma, zatim prevođenjem neplodnog zemljišta (livade, pašnjaci) i pretvaranjem u plodno i obradivo zemljište, ovaj problem se delimično ublažava, ali se pogoršava ekološka ravnoteža. Istovremeno, sa dinamičnim rastom broja stanovnika na planeti, zatim rastom tražnje za hranom i kupovne moći stanovništva, problem racionalnog korišćenja zemljišta se stalno zaoštrava. Na primer, u svetu su se obradive površine povećale za 28,5 miliona hektara u 2002. godini u poređenju sa 1992. godinom. To je posledica krčenja šuma, razoravanja pašnjaka i ledina i njihovog pretvaranja u plodno zemljište. Izuzetno je važno, pre svega, u zemljama Azije, Afrike, Latinske Amerike gde je rast populacije visok. Upravo zbog toga obradive površine per capita se smanjuju sa 0,28 hektara (1992. godine) na 0,25 hektara (2002. godina) što znači da je u svetu priraštaj stanovništva dinamičniji od proširenja obradivih površina Tabela 1. Tabela 1: Obradivo i neobradivo zemljište (u 000 hektara): 1992. godina Svet Evropa Srbija i Crna Gora obradivo zemljište 1.512.302 318.791 4.076 neobradivo zemljište 11.547.557 1.941.103 6.124 Ukupno: 13.059.859 2.259.894 10.200 2002. godina Svet Evropa Srbija i Crna Gora obradivo zemljište 1.540.708 303.993 3.724 neobradivo zemljište 11.526.172 1.956.106 6.476 Ukupno: 13.066.880 2.260.099 10.200 Izvor: FAO za navedene godine Posebno zabrinjava pad obradivih površina u Srbiji i Crnoj Gori za 350.000 hektara u proteklom vremenu (1992. do 2002. godine) ili sa 0,39 hektara per capita na 0,35 hektara per capita po jednom stanovniku, što je reda veličine obradivih površina Južno Bačkog okruga. To nije dobro. Očigledno da se nedomaćinski i neracionalno ponašamo prema ovom poljoprivrednom resursu koje smo samo pozajmili od budućih generacija. Oni nam to arčenje neće oprostiti. Posmatrano na globalnom svetskom nivou najmanje obradivog zemljišta po stanovniku ima Japan, svega 0,03 hektara, Kina 0,08 Holandija 0,06, Bugarska raspolaže sa 0,45, Francuska 0,33, Brazil 0,36, Zajednica nezavisnih država 0,79, SAD 0,75, Australija 2,80... Zemlje razvijene tržišne privrede, pre svega, Evropske unije i prekookeanske zemlje vode dvostruko ,,mudru'' politiku. Prvo putem kontrolisanog priraštaja stanovništva i brigom o prirodnim resursima, zaštiti prirodne sredine i čovekove okoline i posebno o poljoprivrednom i obradivom zemljištu. To je regulisano mnogobrojnim zakonima, propisima i uredbama. Ovo je izuzetno važno jer se tu prepliću i usaglašavaju interesi - proizvođača (čiji je motiv viši profit), potrošača čiji je interes kvalitetnija i jeftinija hrana i vlada nacionalnih država i grupacija država čiji je interes briga o resursima. S druge strane gusto naseljene zemlje (Kina, Indija...) primorane su na dve žetve godišnje, na veće površine pod navodnjavanjem, veću upotrebu hemijskih sredstava kako bi obezbedile hranu za brojnu populaciju, što je pritisak na resurse. Problemi korišćenja zemljišta u Srbiji Prethodno, bilo je reči o problemima korišćenja zemljišta na globalnom svetskom nivou. Međutim, mi moramo delovati lokalno. Nas, pre svega, interesuju problemi u korišćenju obradivog zemljišta, kao i mogućnost njihovog rešavanja. (Srbija raspolaže se 5,11 miliona hektara poljoprivrednog i sa 4,25 miliona hektara obradivog zemljišta) – podatak RZS 2003. godina. Ukratko ćemo navesti četiri krupna problema: 1. Ekstenzivan način korišćenja zemljišta sa ekstenzivnom setvenom strukturom; 2. Relativno mala veličina poseda privatnih gazdinstava (sa prosekom od oko tri hektara), što predstavlja veoma značajnu prepreku da poljoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači; 3. Smanjeno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, posebno stajnjaka; 4. Degradacija zemljišta. Danas u Srbiji erozivni procesi izazvani vodom i vetrom najviše uništavaju obradive površine; 1. Ekstenzivna proizvodnja: i pored svih zalaganja nauke i struke društvene zajednice u proteklih nekoliko decenija za izmenom strukture u pravcu radno i profitno intenzivnih proizvodnji, možemo konstatovati da se ona neostvaruju. I dalje u strukturi setve dominiraju žitarice (77 odsto), a nedovoljna je zastupljenost industrijskog bilja, povrća, krmnog bilja (23 odsto). Intenzivne proizvodnje ostvaruju veću dobit po jedinici površine. Istina, ona traži i više rada i kapitala, ali obezbeđuju i visoku profitabilnost. Osim toga smanjuju se površine pod voćnjacima i vinogradima, a i postojeći zasadi su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni – što je takođe pokazatelj ekstenzivnosti proizvodnje. U ekstenzivnoj proizvodnji nedovoljno je korišćenje mineralnih đubriva. Primera radi, u SFRJ se trošilo 120 kilograma mineralnih đubriva po hektaru i tada smo bili među poslednjima u svetu. Ta potrošnja stalno pada da bi danas dostigla 40 kilograma po hektaru i po tome smo na poslednjem mestu u Evropi. Slično je i sa navodnjavanjem. U svetu se navodnjava 15 odsto obradivih površina. Kod nas svega – jedan odsto. Odnosno, postoje izgrađeni sistemi na 70.000 hektara, dok voda stiže samo na 30.000 hektara. Zbog svega toga imamo niske prinose svih useva. Primera radi 1990. godine smo imali 4,38 tona pšenice po hektaru, a 2002. godine 2,2 tona, a 2007. godine 3,29 tona. Nema isplativosti proizvodnje pšenice, ako su prinosi ispod četiri tone po hektaru. Naš cilj bi morao biti da pšenica bude strateški proizvod, što ona danas nije, da je sejemo na 650.000 do 700.000 hektara i postižemo prosečne prinose do pet tona po hektaru. U tom slučaju bi imali dovoljno za sopstvene potrebe i oko 1,5 miliona tona godišnje za izvoz. 2. Usitnjen posed: prepreka za veću produktivnost, robnoj proizvodnji i konkurentnosti je usitnjenost poseda. Nalazimo se u društvu evropskih zemalja sa najusitnjenijim posedom. Prosečna njiva je 3,5 hektara obradive, a 2,6 hektara oranične površine. Razlozi se nalaze u već tradicionalnoj agrarnoj strukturi, neregulisanom naslednom pravu, nedovoljno osmišljenoj zemljišnoj politici. Na primer, u Evropskoj uniji je 1957. godine, prosečna veličina gazdinstva iznosila 4,8 hektara. Danas, zahvaljujući merama agrarne politike za povećanje gazdinstava sada je prosečna veličina poseda 34 hektara, u Francuskoj 43,4 hektara, Danskoj 50 hektara (Babović i sar. 2005.). I kod nas, ima izvesnih pozitivnih kretanja u pravcu ukrupnjavanja poseda, npr. gazdinstva veličine 10-15 hektara su se sa 2,5 odsto učešća u 1991. godini, u strukturi ukupnih površina povećala na 4,4 odsto u 2002. godini. Ohrabruju zalaganja kod ukrupnjavanja zemljišta, koja se vide u Nacrtu zakona o poljoprivrednom zemljištu i u Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije. U tim dokumentima detaljnije se razrađuju mere koje treba da prevaziđu postojeću posedovnu strukturu. To su komasacija zemljišta (član 30 do 61) kao i uvođenje institucije tržišta zemljišta (Službeni glasnik Republike Srbije broj 78 od strane 13 do 16). Ukrupnjavanje zemljišta nije moguće bez delovanja tržišnih mehanizama, ali i bez osmišljenih dugoročnih državnih mera, odnosno bez njihovog sinhronizovanog delovanja. O tome treba da brinu lokalna samouprava, resorna ministarstva, proizvodne asocijacije i sami proizvođači. Ukratko, bez ukrupnjavanja poseda nema racionalne proizvodnje. 3. Organska materija: ima izuzetno važnu ulogu u održavanju sitnomrvičaste strukture zemljišta, poboljšanju njegovih hemijskih, bioloških, mehaničkih i fizičkih svojstava, veoma bitnih za razvoj korenovog sistema i uspešno gajenje biljaka. Međutim, u proteklih nekoliko decenija drastično je smanjen broj stoke, a samim tim i proizvodnja stajnjaka. Prema zvaničnim statističkim podacima broj svih kategorija stoke drastično se smanjuje, ne samo u poređenju sa blagodetnim osamdesetim godinama prošlog veka, već i u poslednjih pet godina. Tako na primer u 2000. godini smo imali 1.203.000 goveda, 4.063.000 svinja, 1.608.000 ovaca, 20.360.000 živine. U 2005. godini imamo 1.079.000 goveda, 3.164.000 svinja, 1.575.000 ovaca i 16.309.000 živine. Drastično smanjenje broja stoke u proteklih pet godina ne samo da ima negativne posledice po razvoj poljoprivrede i privrede Republike Srbije u celini već i na plodnost zemljišta. Jer, je smanjena proizvodnja stajnjaka, važnog organskog đubriva čija uloga je u poboljšanju plodnosti i bogatstva zemljišta praktično nezamenljiva. Sem toga i druge vrste organskih đubriva, kao što su kompost, zelenišno đubrenje, više se ne primenjuju. Ili još drastičniji primer: u poslednjih deset godina broj goveda u Srbiji smanjen je za milion grla ili za 50 odsto, svinja za milion komada ili za 20 odsto, ovaca za 1,1 miliona komada ili za 40 odsto i živine za osam miliona komada ili za 42 odsto. Dakle, smanjenjem broja stoke nema potrebe ni za povećanjem površina pod krmnim biljem, takođe, važnim usevom koji utiče na poboljšanje bogatstva i plodnosti zemljišta – posebno gajenje leguminoznih biljaka. 4. Degradacioni procesi: su izazvani delovanjem prirode i čoveka. U degradacione procese izazvane delovanjem prirode spadaju poplave, podzemne vode, erozije, vetrovi, suša... Erozivni procesi izazvani vodom i vetrom, su veoma prisutni u svetskoj poljoprivredi. Prema Kostadinovu (2000.) u Srbiji je 86,4 odsto od ukupne teritorije podložno eroziji. Erozija izaziva gubitak plodnog zemljišta, humusa - hraniva, pogoršava njegova svojstva i smanjuje plodnost zemljišta. Ogromne količine plodnog zemljišta se vodom (kiša, poplave, bujice) i vetrom, odnose u reke, mora i okeane. Primera radi za stvaranje jednog kubnog santimetra zemljišta potrebno je da prođe 250 godina, a bujica ga odnese za delić sekunda. Troškovi da se zemljište ponovo rekultiviše su izuzetno visoki, pa siromašne zemlje kao što je naša nemaju novca za takve poduhvate. Godišnji nivo erodiranog plodnog zemljišta najveći je u Kini (1.600 miliona tona), zatim u Indiji (1.455 miliona tona), Brazilu i Peruu (po 1.363 miliona tona), u SAD (300 miliona tona), Burmi (299 miliona tona), Etiopiji i Egiptu, Sudanu (po 111 miliona tona). Kod nas, imajući u vidu snažne procese degradacije zemljišta, planira se pošumljavanje oko 50.000 hektara Srbije do 2010. godine, kao i da se zatravi oko 80.000 oranica na većem nagibu (Gulan 2000.). Cilj Srbije je da se pošumljenost teritorije Srbije, koja je sada manja od 30 odsto, već u narednih desetak godina poveća na blizu 45 odsto. To je i strateški cilj Vlade Srbije i Ministarstva poljoprivrede, izjavio je ministara poljoprivrede dr Slobodan Milosavljević, povodom Svetskog dana šuma 2008. godine. Tako je zamišljeno da se u Srbiji posadi milion novih stabala, što znači praktično da će sadnicama biti pokrivena površina kao četiri hiljade fudbalskih terena. ,,Zasadićemo stabla na mestima gde je čovek svojim nemarom ugrozio prirodu, kao što su jalovine u industrijskim zonama, deponije i površine gde do sada nije bilo šuma. Ministarstvo životne sredine je za ovu akciju u 2008. godini izdvojilo 80 miliona dinara, a iz NIP-a je odobreno još 22 miliona dinara’’ (ministar zaštite životne sredine dr Saša Dragin 2008. godine). U Srbiji danas postoje tri velike deponije koje čak ugrožavaju sela koja moraju da menjaju lokacije. Na novim lokacijama mora se stvarati i novi život, a šansa za zapošljavanje je pre svega, uz poljoprivredu i u zanimanja oko agrara. Ta tri površinska kopa su Belaćevac na Kosovu i Metohiji, Tamnava i Æirikovac u centralnom delu Srbije. Srbija ispod proseka Evrope Inače, ukupna šumovitost Republike Srbije iznosi 27,3 odsto, što je ispod prosečnog evropskog stepena šumovitosti, koje iznosi 31 odsto. Procenat šumovitosti u Vojvodini je svega 6,8 odsto, u centralnoj Srbiji 32,8 odsto, a na Kosovu i Metohiji 39,4 odsto. Cilj je da u Srbiji narednih godina bude zasađeno milion stabala.. Novi zasadi će pokriti ukupnu površinu od 2.500 hektara (što odgovara već rečenoj površini od 4.000 fudbalskih terena) sa kojih će se osloboditi novih 5.000 tona kiseonika, čime će se smanjiti prisustvo teških metala i drugih polutanata iz zemljišta i voda, poboljšaće se zaštiti od vetra, nanošenja snega, poboljšaće se mikroklima i postići će se značajni dekorativni efekti. Kako bi se negativni ekološki efekti smanjili, pošumljavaće se delovi između industrijskih zona i naselja, vetrozaštitni pojasevi, zone duž puteva, napuštene i rekultivisane deponije, kao i kopovi. Tokom 2008. godine biće posađene sadnice različitih vrsta drveća i žbunja, najčešće vrste koje će se saditi su: hrast, kao ekonomski najvrednija vrsta drveta, zatim bagrem koji brzo raste i koristi se u pčelarstvu, a može da raste na lošim zemljištima (pepelišta, šljaka, jalovišta). Sadiće se i platan, lipa, ali i divlje voćne vrste. U Vojvodini je 1947. godine počela izgradnja hidrosistema Dunav - Tisa – Dunav, tada najveće investicije u SFRJ od 700 miliona dolara. Sistem je imao dvostruku namenu, da odvodi suvišne vode u kriznim godinama i da obezbeđuje vodu u sušnim. Cilj izgradnje ovog sistema bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da obezbeđuje vodu za navodnjavanje 500.000 hektara. Danas se neostvaruje nijedan od projektovanih ciljeva. Prema nekim procenama u njemu se nalazi oko 12 miliona kubnih metara mulja (potrebna je njegova revitalizacija, odnosno čišćenje i osposobljavanje za odvođenje suvišnih voda). Postoji mišljenje da su prisutni intenzivni procesi zakišeljavanja, zaslanjivanja, zabarivanja zemljišta, uz prisustvo teških metala i sabijenosti zemljišta, o čemu prethodni autori više govore. U svemu tome treba znati da šuma nije samo obična skupina drveća, već složena biogeocenoza šumskog drve, koje međusobno utiče jedno na drugo i na sredinu u kojoj se nalaze te zajedno sa ostalim biljnim i životinjskih svetom koji je okružuje formira složeni ekosistem koji zovemo šumom. U šumi, u međusobnoj koleraciji žive gotovo sve biljne i životinjske vrste. A, u šumskom zemljištu se nalaze brojni varijeteti beskičmenjaka, bakterija i gljiva koje imaju esencijalnu ulogu u kruženju materija u zemljištu, šumi i prirodi u celini- Šume obezbeđuju mnogo značajnih funkcija za celo društvo, uključujući svežu vodu, siguran dom za floru i faunu, građu za kuće, celulozu za papir, predivne pejzaže, surovu životnu sredinu za one koji uživaju u divljini, kao i arheološko i istorijsko nasleđe. Šume u svetu Šume se danas prostiru na oko četiri milijarde hektara u celom svetu, što čini nešto preko 30 odsto ukupne kopnene površine zemljine kugle, sa ukupnom drvnom zalihom od 434 milijarde kubnih metara, ili samo 108 kubnih metara po hektaru u proseku, što je na ivici devastacije. Od ukupne površine pod šumom 30 odsto je proizvodnih (1,2 milijarde hektara, 21 odsto zaštićenih ili zaštitnih funkcija šume (840 miliona hektara), 25 odsto sa višestrukim funkcijama (oko milijardu hektara) i 24 odsto bez jasno definisanih funkcija (oko 960 miliona hektara). Važno je istaći i izuzetnu neravnomernost rasporeda šumskih površina, čemu u prilog govori i činjenica da se u samo pet zemalja u svetu (Rusija, Brazil, Kanda, SAD i Kina) nalazi preko 50 odsto ukupne svetske šumske površine. Evropa bez Rusije ima 193 miliona hektara šumske površine sa oko 27 milijardu kubnih metara, ili prosečno oko 14 kubnih metara po hektaru, što je takođe nezadovoljavajuće, ali znatno bolje od sanja na globalnom nivou. Prosečna šumovitost u Evropi bez Rusije iznosi oko 34 odsto. U Srbiji se pod šumom nalazi 2,7 miliona hektara, što je nešto iznad 30 odsto, sa prosečnom zapreminom od oko 145 kubnih metara po hektaru, ili 400 miliona kubnih metara ukupne drvne mase. Odnos državnih i privatnih šuma 50:50 odsto. Na prvi pogled stanje šuma u Srbiji može se sagledavati kao zadovoljavajuće, međutim postoje problemi na čijem rešavanju se kontinuirano radi, tako da se stanje popravlja. Još je 1996. godine Prostornim planom Republike Srbije projektovana šumovitost od 42 odsto, pa su aktivnosti šumarskog sektora u Srbiji i orijentisane u tom smeru. U prilog ovoj činjenici govore i rezultati nacionalne inventure šuma, koji su pokazali da u Srbiji već danas imamo oko 260.000 hektara novih šuma, koje su nastale kao rezultat pošumljavanja (100.000 hektara), ali i kao rezultat ,,osvajanja’’ prostora od same šume (160.000 hektara), odnosno procesa prirodnog širenja šume ka napuštenim pašnjacima u planinskim i seoskim sredinama. Vlade Srbije posvećuju pažnju pošumljavanju goleti Srbiji. U 2007. godini je Vlada Srbije iz NIP-a izdvojila sredstva i finansirala pošumljavanje dodatnih 2.230 hektara sa oko 5,5 miliona sadnica, a izgrađen je i opremljen savremeni centar za šumsko seme u Požegi, koji može da prihvati i doradi celokupnu količinu semena četinara koji se proizvede u godini punog uroda u Srbiji. Intenzivno se radi na implementaciji propisa Evropske unije kojom se uređuje ova oblast, pa je tako i jedan od prvih zakona u Srbiji, koji je urađen u skladu sa evropskim direktivama, upravno iz oblasti šumarstva – Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, donet 2004. godine. Republika Srbija je u januaru 2008. godine podnela i zvanična zahtev za pristupanje ORCD šemi šumskog reporoduktivnog materijala u međunarodnom prometu, sa ciljem uključivanja naše zemlje u međunarodno tržište, a takođe i standardizaciju postupaka i procedura u skaldu sa evropskim. U toku je i izrada novog Zakona o šumama i Zakono lovstvu, čijim donošenjem će se na celovit način regulisati efikasno gazdovanje i upravljanje šumama i divljači u Republici Srbiji. Zaključci: 1. Zemljište je prirodni resurs koji smo pozajmili od budućih generacija. Mora da bude predmet posebne brige javne politike. 2. Najpovoljniji odnos obradivih površina per capita imaju prekooekanske zemlje, a najnepovoljniji azijske zemlje. U evropskim zemljama i Srbiji taj odnos je još uvek zadovoljavajući. 3. Stalni rast broja stanovnika na planeti i povećana tražnja za poljoprivrednim proizvodima, doveli su tokom prošlog veka do intenziviranja agrarne proizvodnje. To nas očekuje i u XXI veku. 4. U korišćenju zemljišta u Srbiji prisutni su sledeći problemi: ekstenzivnost korišćenja, usitnjenost poseda, nedovoljno unošenje organske materije i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka. 5. Rešenje problema je u intenzivnijem korišćenju zemljišta, ukrupnjavanju poseda, većem unošenju organske materije i smanjenju degradacionih procesa. Literatura: 1. Babović J., i sar.: 2005. Agrobiznis u ekološkoj proizvodnji hrane, Poljoprivredni fakultet Novi Sad. str. 297-339. 2. Baland Jean-Marie, Platteau J., 1996., Halting degradation of natural resources, Food and agriculture organization of the United Nations, Roma. 3. FAO publikacije za odgovarajuće godine, Roma 2004. 4. Grupa autora 1991., Agriculture and the Environment- the 1991 Yearbook of Agriculture, Washington DC. 5. Grupa autora 1993., Podrivači i podrivanje zemljišta, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 5-113. 6. Gulan B., 2000., The Treatment of soil degradation inthe media in FR Yugoslavia, Soils in Central and Eastern European Countries, in the New Independent States, in Central Asian Countries and in Mongolia, Joint Research centre, European Commission, Prague str.401-404. 7. Nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Magazin Poljoprivreda, jul-avgust 2005, Novi Sad, str. 46-69. 8. Kostadinov S., 2000., Soil degradation in Yugoslavia, Soils in Central and Eastern European Countries, in the New Independent States, in Central Asian Countries and in Mongolia, Joint Research centre, European Commission, Prague, str.383-400. 9. Segan, K.: Kosmcs, Otokar Keršovani, Rijeka, 1982. 10. Strategija razvoja poljoprivrede, Službeni glasnik Republike Srbije, br.78, 3-52. 11. Tomić D., 1995., Problemi degradacije zemljišta u Jugoslaviji – Makroekonomski pristup, Zbornik radova naučnog skupa: Očuvanje i povećanje plodnosti zemljišta i ostalih proizvodnih karakteristika, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 37-46. 12. Tomić D., 1993., Zemljišni potencijali i njihovo korišćenje u poljoprivredi Srbije, Naučni skup: Problemi sabijanja zemljišta, Novi Sad-Bečej, str. 6-13. 13. Tomić D., i sar.: 1996., Zemljište kao proizvodni faktor jugoslovenske poljoprivrede – potencijali i problemi korišćenja, Savremena poljoprivredna tehnika br.22, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 375-380. APRIL 2008. g.
Čitanja: 851
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledeća »
Agropress
PREPORUČUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

SKOK U SLOBODU

SKOK U SLOBODU
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • Paprika - Capsicum annuum

  • ŽIVA STOKA, ŽITARICE I STOCNA HRANA -IZVESTAJ STIPS-A

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs