IFAJ
Naslovna Agropress Korisne informacije - Agropress Login - Agropress Mapa sajta - Agropress Kontakt - Agropress
AGROPRESS je član Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu IFAJ.
POTREBNA RANIJA PRIHRANA PŠENICE



print rss Bookmark and Share
Datum: 03.02.2009.
POTREBNA RANIJA PRIHRANA PŠENICEPOTREBNA RANIJA PRIHRANA PŠENICE
Dr Miroslav Malešević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nakon obrađenih podataka o stanju pšenice u Srbiji, izjavio je za „AgroPress” da je potrebno hitno izvršiti analizu zemljišta i proveru količine mobilnog azota, da se ne bi napamet trošilo skupo mineralno đubrivo. Na bazi analize može se odrediti optimalna doza utroška minerala, javlja novosadska Agencija AgroPress. - Ove godine prihranjivanje ima mnogo veći značaj nego u normalnim godinama, jer jesenas nije upotrebljeno onoliko NPK đubriva koliko je trebalo, pa prihranjivanje treba sada to da nadoknadi. Savetujem proizvođačima da obave analizu, a to sve stručne službe u Vojvodini i Srbiji mogu da urade i oni će dati tačnu preporuku svakom proizvođaču za prihranjivanje. Vreme prihranjivanja trebalo bi ove godine da započne mnogo ranije nego prethodnih godina, jer je na osnovu probnih analiza zaključeno da je sadržaj azota manji, da su potrebe za azotom veće i da će prosečna količina po hektaru biti negde između osamdeset i sto kilograma. Prihranjivanje valja početi čim vremenski uslovi dozvole, a da se završi do početka marta. To će biti ključna agrotehnička mera za ovogodišnju proizvodnju – tvrdi dr Malešević i još upozorava. - Bilo bi dobro da je zima u punom jeku, da ima puno snega i da su temperature ispod nule, pa da tako pšenica miruje, a da onog trenutka kada temperature dostignu pet stepeni iznad nule i tu se stabilizuju - započne vegetacija! To je najbezbednije za pšenicu i druge kulture. Svako povećanje temperature pšenci ne odgovara. Čak i manji mrazevi sada mogu da ugroze lisnu masu, jer ona sa povećanjem temperature gubi otpornost prema niskim temperaturama. - Inače, pšenica je dobro razvijena ušla u zimu, mrazevi koji su bili nisu napravili veće štete. Ali posle ovog otopljenja, ako bi nastupilo ponovno veće zahlađenje, od minus sedam-osam stepeni, to bi moglo naneti veću štetu usevima - kaže dr Malešević i smatra da bi bilo dobro kada bi došao još jedan talas snega, jer je i zemljište suvo ispod šezdeset centimetara. Na devedeset centimetara uopšte nema vlage, pa će to sigurno biti problem i za jare kulture, a isto tako može biti i za ozime. Proletnje potrebe za mineralnim đubrivom u Srbiji su oko 400.000 tona, ali se, prema evidenciji trgovaca, na lageru nalazi svega 200.000 tona različitih vrsta - najmanje uree.
Čitanja: 1006
Dodaj komentar

Agropress
agropress_logo
PREPORUČUJEMO:
Agropress
NAJNOVIJE:
« Prethodna
Sledea »
Agropress
PREPORUUJEMO:



Partner

 
Agropress
Kupi fotografiju
Agropress
FOTOGRAFIJA DANA

SKOK U SLOBODU

SKOK U SLOBODU
opširnije »

Agropress
Izdvajamo video zapis
Video Agrobiznis i obnovljivi izvori energije

Agropress
PREDSTAVLJAMO:
Agropress
Rent For Event
NAJČITANIJE
  • U susret Slavama - Dekoracija slavske trpeze

  • Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka

  • Kako do savrsenog travnjaka?

  • Paprika - Capsicum annuum

  • Kako da otklonite promene u mirisu i ukusu rakije

  • Agropress
    POČASNI ČLANOVI
    Agropress
    MEJLING LISTA
    Agropress
    VREMENSKA PROGNOZA
    Agropress
    AGROPRESS FACEBOOK
    Agropress na Facebook-u
    Agropress

    www.konji.rs