PROMET ROBA NA PRODUKTNOJ BERZI od 09. do 13. januara 2012. godine Najvažnije iz protekle nedelje: - Rast cene pšenice - Rast cene kukuruza - Pad cena na svetskim berzama - Komentar za 2011. godinu     Početak godine karakteriše opšti rast cena svih roba kojim se trgovalo na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu. Rast je očigledan, ali i očekivan. Po nepisanom pravilu, početak godine donosi ovakve cenovne trendove, pa to već prerasta u tradiciju koja ni ove godine nije izneverena. Zbog novogodišnjih i božićnih praznika tržište je praktično mirovalo dve nedelje, pa je sam start prve pune radne nedelje u ovoj godini obeležilo tržišno ispitivanje koje je trajalo svega jedan dan, posle čega su se otvorili i ponuda i tražnja. Rezultat toga jeste promet od 2.063 tona robe u proteklom nedeljnom periodu, koji je rezultirao finansijskim prometom od 38.860.680,00 dinara. U odnosu na poslednju nedelju prethodne godine, rast količinskog prometa iznosi 44,78 %, dok je finansijska vrednost prometa veća za 42,52 %.  Najznačajnije promene su se desile na tržištu kukuruza. Podsetimo, trgovanje u prošloj godini je zatvoreno cenom od 15,50 din/kg bez PDV, dok ...

Čitanja: 130

Večaras, 12. januara u 19 sati, članovi   Društvo pčelara "Dunav" prirediće u Apatinu   izložbu pčelarskih fotografija u galeriji "Meander" na Trgu Oslobođenja bb. Izložba nosi naslov PČELA   - BOGATSTVO APATINA I GORNJEG PODUNAVLJA i očekuje se da će brojni pčelari i građani da posete prvu pčelarsku izložbu fotografija u ovom gradu.

Čitanja: 86

Agroekonomista Miladin Ševarlić kaže da podržava inicijativu da se veća novčana sredstva izdvajaju za navodnjavanje jer je to svakako u interesu poljoprivrede Srbije. Ministar poljoprivrede Dušan Petrović nedavno je izjavio da je 50 miliona evra obezbeđeno u budžetu za navodnjavanje i da se za četiri godine mogu povećati navodnjavane površine sa 100 hiljada hektara na 1,1 milion navodnjavanih hektara pod uslovom da se obezbedi oko milijardu i po evra investicija. Iako izražava sumnju da se jedan tako ambiciozan projekat, s obzirom na objektivne okolnosti koje postoje u Srbiji kada je reč o izgradnji infrastrukturnih objekata, može sprovesti za četiri godine, Ševarlić ističe da je moguće obezbediti potrebna sredstva o kojima je govorio ministar Petrović kroz kreditne linije. Stručnjaci kažu da je projekat ulaganja navodnjavanja, koji najavljuju vlasti, isplativ i da bi zaduživanje u tu svrhu imalo smisla. Upozoravaju, međutim, da treba preći sa reči na dela.   Iako je Srbija već dosta zadužena, poslovi vezani za navodnjavanje spadaju u profitabilne, odnosno u one u kojima je lako obezbediti sredstva za povraćaj kredita. Shodno tome moguće je unaprediti mrežu navodnjavanja u Srbiji ...

Čitanja: 111

Više od polovine pilića zaraženo je bakterijama otpornim na antibiotike Pileće meso koje se prodaje po nemačkim supermarketima često je zaraženo bakterijama otpornim na antibiotike, pokazuje najnovije istraživanje. Da li je reč o „širenju straha“ ili „ozbiljnoj opasnosti po ljude“? Nemački Savez za zaštitu životne sredine sproveo je analize na ukupno dvadeset uzoraka pilećeg mesa sa polica nemačkih supermarketa „Edeka“, „Neto“, „Lidl“, „Peni“ i „Reve“. Rezultat glasi: više od polovine pilića zaraženo je bakterijama otpornim na antibiotike. Razlog za to je što se u industrijskoj proizvodnji pilećeg mesa, u više od 80 odsto slučajeva, koriste antibiotici. Postavlja se pitanja koliko su te bakterije opasne po ljude? Iz Saveznog zavoda za zaštitu potrošača i bezbednost životnih namirnica poručuju da one nisu opasne. Direktor Saveza za zaštitu životne sredine Hubert Vajger misle drugačije: on tu vidi opasnost jer se životinjama delimično daje ista vrsta lekova kao i ljudima. „Postoji opasnost da se potrošači zaraze istim bakterijama i na taj način i sami postanu nosioci bakterija otpornih na antibiotike“, kaže Vajger. Da li će antibiotici izgubiti dejstvo? Kada je reč o rezistenciji odnosno ...

Čitanja: 67

Radisavljević je lane imao i najbolji prinos pšenice u Srbiji od osam tona po hektaru i suncokreta 4,50 tona po hektaru Poljoprivrednik Radiša Radisavljević iz sela Medveđa kod Despotovca, ostvario je prošle godine na svom imanju prinos od 13 tona kukuruza po hektaru i poneo titulu republičkog rekordera, rečeno je u Odeljenju za poljoprivredu Skupštine opštine Despotovac. Radisavljević je lane imao i najbolji prinos pšenice u Srbiji od osam tona po hektaru i suncokreta 4,50 tona po hektaru, a rekorder u proizvodnji kukuruza u Srbiji bio je i 2010. godine, ističu u opštini. Na tradicionalnoj svečanosti "Dan poljoprivrednih proizvođača, voćara i vinogradara opštine Despotovac", Radisavljević je nagrađen brojnim vrednim nagradama. Izvor: Tanjug

Čitanja: 108

Sve te mere trebalo bi da dovedu do toga da u Srbiji za nekoliko meseci više ne bude plastičnih kesa koje nisu razgradive ili biorazgradive U Ministarstvu životne sredine Srbije očekuju da će za nekoliko meseci na domaćem tržištu u prometu biti samo ekološke kese, čiji period razgradnje iznosi od jedne do četiri godine."Referentna nacionalna laboratorija za ambalažu i pakovanje na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, u kojoj se utvrđuje razgradivost plastičnih kesa, dobiće atest za rad za 10 dana", rekao je državni sekretar Bojan Đurić. Kako je istakao, "u isto vreme trebalo bi da bude objavljen i prvi registar proizvođača plastičnih kesa u Srbiji, ali i da počne stimulacija proizvođača razgradivih i biorazgradivih kesa, odnosno dodatno oporezivanje za one koji proizvode obične plastične kese". "Sve te mere trebalo bi da dovedu do toga da u Srbiji za nekoliko meseci više ne bude plastičnih kesa koje nisu razgradive ili biorazgradive, što znači da će u prometu biti samo kese koje nisu štetne za čoveka i njegovu okolinu", naglasio je Đurić. On je kazao da će sve plastične kese pre distribucije ...

Čitanja: 95

Kilogram jabuka je u trećoj nedelji decembra koštao od 20 dinara u Kraljevu do 90 dinara u Zaječaru Kilogram jabuka je u trećoj nedelji decembra koštao od 20 dinara u Kraljevu do 90 dinara u Zaječaru, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Cena krompira bila je od 22 dinara za kilogram (din/kg) u Leskovcu do 50 din/kg u Beogradu, Šapcu i Zaječaru, a pasulja od 150 din/kg u Vranju do 300 din/kg u Novom Pazaru. Najniža cena crnog luka od 22,90 din/kg zabeležena je u Zrenjaninu, Smederevu i Pančevu, gde je evidentirana i njegova najviša cena od 60 din/kg. Luk je 60 din/kg koštao i u Beogradu. Sladak kupus je koštao od 20 din/kg u Zaječaru i Novom Pazaru do 50 din/kg u Vranju, a šargarepa od 30 din/kg u Leskovcu do 60 din/kg u Beogradu i Pančevu. Cvekla je najjeftinija bila u Nišu gde je njena cena bila 27,90 din/kg, a najskuplja u Šapcu gde je koštala 60 din/kg. Praziluk je trebalo platiti od 25 din/kg u Leskovcu do 110 din/kg u Novom Sadu, a pečurke od 140 ...

Čitanja: 78

NOVI SAD - Izdvajanja za poljoprivredu u ukupnom budžetu realno su opala u odnosu na lanjska i iznose manje od dva i po odsto, što je daleko od agrarne javnosti traženih pet procenata. Analitičari procenjuju da taj novac neće biti lako obezbediti pošto izdvajanje iz republičke kase ostaje isto, a predviđeno je da znatnije budu povećani samo sopstveni prihodi ministarstva. Usvojenim budžetom za poljoprivredu, predviđeno je bezmalo 50 milijardi dinara. Dok je budžetska stavka od 22 milijarde ostala na približno lanjskom nivou, u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će sopstvene prihode povećati s prošlogodišnjih 11 na 26 milijardi dinara što je prema mišljenju predsednika skupštinskog odbora za poljoprivredu Zorana Mašića teško ostvarivo. "To je potpuno nerealno uvećanje. Naprosto, ne postoje izvori prihodovanja Ministarstva da bi se tolika sredstva obezbedila. Ako budu obezbeđena, do njih će se doći novim zaduženjem države od 160 miliona evra", kaže Mašić. Bivša ministarka za poljoprivredu Ivana Dulić Marković smatra da će ministarstvo sopstvene prihode pokušati da namiri povećanjem nameta poljoprivrednicima. "Odakle sada 13 milijardi više u sopstvenim prihodima nego prošle godine? Odakle će stići taj novac? ...

Čitanja: 114

Argentinski poljoprivrednici su u nedelju izrazili zabrinutost zbog dugotrajne suše koja preti prinosima kukuruza i soje, i koja desetkuje stoku u toj zemlji, jednoj od glavnih proizvodjača hrane u svetu. Ministar poljoprivrede, stočarstva i ribarstva Norberto Jauhar, Komisija, sazvao je u nedelju Komisiju za vanredno stanje u poljoprivredi. Duboka je zabrinutost za rod kukuruza u kritično vreme rasta te biljke, i soje koja je u punom cvatu. Argentina je drugi najveći svetski izvoznik kukuruza i vodeći proizvodjač ulja i sojine sačme, a treći proizvodjač soje u zrnu. Beta

Čitanja: 109

Već pet godina naučnici širom sveta intenzivno rade na razrešavanju misterioznog sindroma nestajanja pčelinjih društava. Za to vreme, više puta je u stručnoj literaturi izveštavano kako je tajna gotovo odgonetnuta i uzročnik pronadjen, dok se istovremeno izumiranje pčela širilo po američkom kontinentu, a potom krenulo da hara i zemljama zapadne Evrope. U svim dosadašnjim mozaicima nedostajala je po neka kockica, da bi se od nedavno pojavila i mušica koja se, kako se čini, trenutno najbolje uklapa. Tako se posle varoe i male košnične bube u ozbiljne pretnje pčelama, ne računajući hemikalije, svrstala i mušica naučnog naziva Apocephalus borealis. Ovaj insekt nije nepoznat, ali je oduvek parazitirao na bumbarima i nekim vrstama osa. Nažalost, u Južnoj Dakoti i Kaliforniji pčeo je da se opredeljuje i za medonosnu pčelu.   Bubica veličine tek oko par milimetara, sletevši na pčelinji abdomen, u nju polegne jaja. Obolela pčela počinje da se čudno ponaša i obično noću izleće iz košnice, a nedugo potom ugiba. Naučnici sa Univreziteta u San Francisku koji su proučavali ovaj fenomen kažu da paraziti koji se nalaze u pčelama pretvaraju ih ...

Čitanja: 99

Država najavila nastavak novčane pomoći stočarima i povećanje broja krava, što bi povećalo proizvodnju mleka. Ako bi dobra zarada od mleka potrajala, više mladih bi se bavilo time, tvrde proizvodjači mleka. U zemljama u kojima je poljoprivreda razvijena, stočarstvo čini bar polovinu ukupnog dohotka, a kod nas do trećine. Država je najavila nastavak novčane pomoći onima koji se bave stočarstvom. Mlekare proizvodjačima, u zavisnosti od kvaliteta mleka, plaćaju i više od 30 dinara za litar. Izjave Damnjana Damnjanovića, Dragana Radosavljevića i Željka Aćimovića Damnjan Damnjanović iz Zablaća u Mačvi odlučio je da zbog bolje cene mleka, veće premije i drugih podsticajnih mera ministarstva, poveća broj krava. Nije imao gotov novac za kupovinu junica, pa se odlučio za kredit. "Kupio sam četiri junice, koštaju 900 hiljada dinara, a otplaćujemo ih u mleku. To je povoljno za nas - sedam litara mleka dnevno po grlu u naredne tri godine", rekao je Damnjanović. Veliki proizvodjači, koji mlekari dnevno predaju i dve tone mleka, mnogo ulažu u taj posao, ali im se on u poslednje vreme i isplati. U domaćinstvu Dragana Radosavljevića, treća generacija ...

Čitanja: 114

  Hrast Kako će klimatske promene uticati na šume? Teško je dati odgovor, jer za takvo istraživanje potrebno je mnogo strpljenja. Neki veruju kako će šume u budućnosti imati drugačije vrste drveća nego danas.   Ni stručnjaci za klimu ne mogu tačno da predvide, šta će se događati u budućnosti, ali moguće je da će već negde oko 2080. u nekim delovima Nemačke vladati klima kakva se danas može naći na Mediteranu, dakle sa mnogo manje padavina i uz više temperature. Šta će to značiti za biljke? Hoće li se "preseliti" na severna, hladnija područja - ili će izumreti? Drveće nema noge Silvi Hermann i Stefan Kloc iz Centra za istraživanje životne sredine Helmholc u Haleu su naučnici koji dobro znaju što znači strpljenje. Kod biljaka vrede druge vremenske odrednice nego kod ljudi i dok se u 100 godina promene čitave generacije naučnika, za jedan hrast je to tek deo njegovog života. Kad se postavi pitanje, kako će na drveće uticati klimatske promene, ne treba biti baš veliki stručnjak da bi se znalo kako jedna bukva ne može tek tako ...

Čitanja: 69

Poslednjeg dana prvog polugodišta, 23. decembra, u Malom Bavaništu nadomak Kovina, Udruženje žena „Veliko hrabro srce“, nakon veoma zapažene manifestacije „Sačuvajmo zdravlje uz post i pravoslavlje“ mesec dana ranije, organizovalo je proslavu dečje Nove godine.   U saradnji sa učiteljicama kovinske Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ čija odeljenja mladjih razreda pohadjaju učenici ovo sela i predškolaca PU „Naša radost“, pripremljena je sjajna priredba, kojoj su prisustvovali brojni roditelji, a potom je Deda Mraz podelio paketiće.   Mada u selu sa tek tristotinak stanovnika, udruženje ovih vrednih žena nastavlja rad sa nesumnjivo velikim entuzijazmom, pa se i ovog puta osećalo da je u njoj učestvovalo celo selo svojim veliki srcem - deca su se družila, igrala, veselila.

Čitanja: 89

Društvo pčelara Beograd, zbog sve veće potrebe za što kvalitetnijim obrazovanjem mladih pčelara, pokrenulo je Školu pčelarstva za svoje članove. Pohadjanje je besplatno, a nastava počinje 11. januara. u prostorijama Društva, u Molerovoj ulici, br. 13, svakog utorka i srede od 17 sati. Predavači su profesori univerziteta, predavači SPOS-a i predavači Društva pčelara Beograd. Nakon teoretskog dela sledi provera znanja , a najuspešniji dobiće nagrade. Kako je programom predvidjeno, škola će raditi do 15. marta i i ovom periodu polaznici će se upoznati sa teoretskim postavkama pčelarstva, dok će se praktični rad na pčelinjacima organizovati tokom pčelarske sezone. Kako je i nteresovanje za školu izuzetno veliko zainteresovani mogu da se prijave na telefon Društva 011/34-40-121 ili profesoru Milenku Gačeviću, tel. 063/287-601.

Čitanja: 117

M. Škrbić www.blic.rs Do kraja 2012. godine u Srbiji će pored postojećih 100.000 hektara biti moguće navodnjavati još 200.000 hektara obradivih površina, što će biti korisno za više od 100.000 gazdinstava. Za navodnjavanje će biti izdvojeno više od pet millijardi dinara, s tim što ta sredstva neće biti korišćena iz agrarnog budžeta, već iz kredita, poručuje Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede. On objašnjava da će za čišćenje svih kanala u Srbiji ove godine biti utrošeno više od tri milijarde dinara, dok će još dve milijarde biti izdvojene za gradnju novih kanala. Što se tiče budžeta, kaže on, srpski agrar će prema budžetu za 2012. godinu dobiti 30,3 milijarde dinara, što je za 9,2 milijarde više nego prošle godine.   - Najviše novca i ovoga puta biće izdvojeno za podsticanje stočarstva. Poljoprivrednici i dalje mogu da računaju na premije za mleko u iznosu od pet dinara po litri, a neće biti promene ni kod davanja po umatičenom grlu od 25.000 dinara - kaže Milovanović.   O visini subvencija za ratarsku proizvodnju i površinama za koje će one biti isplaćivane, kako kaže ...

Čitanja: 228